Текст анализира тренутну политичку ситуацију у Сирији, с посебним фокусом на судбину председника Башара ел Асада, контекст сукоба у региону и ширу стратегију западних сила и Израела.

Након скоро 14 година крвавог грађанског рата, Сирија се суочава са колапсом Асадовог режима, што се види кроз губитак кључних територија и растућу немоћ у решавању унутрашњих проблема.
Овај развој догађаја осликава ширу геополитичку динамику у којој Запад и његови савезници користе промене на терену за спровођење својих дугорочних циљева.

Регионални контекст и судбина Асада

У протеклим деценијама, ционистичка политика, како ју је дефинисао Бењамин Нетањаху током 90-их година, усмерена је ка дестабилизацији непријатељских режима и очувању израелске безбедности.

Кључни елементи ове стратегије укључивали су минирање мировног споразума из Осла, обарање Садама Хусеина, Башара Асада и иранске теократије. Док су Садам и ирачки режим срушени 2006. године, а споразуми из Осла одавно изгубили значај, Асадов пад сада делује као логичан наставак овог плана.

Након првих година грађанског рата, Асадов режим је успевао да опстане захваљујући подршци Ирана и Русије. Посебно значајна била је 2016. година, када су Асадове снаге повратиле Алепо.

Међутим, западне силе су, према анализи, искористиле ситуацију како би омогућиле јачање опозиционих и исламистичких група, посебно у Идлибу, што је дугорочно ослабило Асадову власт.

Асадова неспособност да у потпуности консолидује контролу над северним и централним деловима Сирије, као и да стабилизује економску ситуацију, додатно је допринела његовом слабљењу.

Сирија је, током ратних година, постала центар производње наркотика, посебно амфетамина, што је додатно урушило друштвено ткиво земље и створило услове за још већу криминализацију друштва.

Промена међународних односа и утицај на Сирију

Покушаји да се Асадов режим рехабилитује на међународној сцени, посебно кроз иницијативе десет европских држава предвођених Италијом, показали су се неуспешним.

Циљ тих иницијатива био је повратак сиријских избеглица и стабилизација земље, али су социо-економски проблеми, попут сиромаштва које погађа 90% становништва, радикализовали ситуацију. Сиријска економија остала је парализована, док су Асадови покушаји да реинтегрише опозициона подручја наишли на отпор.

Улога Хамаса и Хезболаха у овом контексту додатно је закомпликовала ситуацију. Хамасова акција из октобра 2023. године, иако намењена подривању израелске сигурности, резултирала је уништењем Газе и слабљењем иранског утицаја у региону.

Хезболах и Иран, кључни савезници Асада, суочили су се са озбиљним поразима, чиме је додатно ослабљен блок отпора у којем је Сирија играла важну улогу.

Геополитичке импликације и будући потези

Како је Асад пуштен „низ воду“ од стране својих главних савезника, попут Русије и Ирана, који су заокупљени сопственим проблемима, чини се да западне силе неће стати на овоме.

Планови за даље јачање притиска на Иран, Русију и Кину, као и настојања да се Саудијска Арабија гурне ка нормализацији односа с Израелом, јасно указују на то да се ради о ширем стратешком пројекту.

Упркос неуспеху да се формира палестинска држава, што је био кључни услов Саудијске Арабије за признавање Израела, геополитичке промене у региону указују на то да би западна алијанса могла да постигне додатне успехе.

Све ово наговештава да ће дестабилизација Сирије и пад Асада послужити као темељ за даље преобликовање Блиског истока у складу са интересима западних сила и њихових регионалних партнера.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: Башар ел Асад, запад, план, Сирија