Прочитај ми чланакДоналд Трамп ускоро преузима председничку дужност у Сједињеним Америчким Државама, што значајно мења глобалну политичку динамику.
Његови ставови о украјинском сукобу и односима са Русијом већ изазивају забринутост међу западним лидерима.
Трамп је познат по свом прагматичном приступу, а његови ставови често одступају од оних који заступа тренутна америчка администрација Џозефа Бајдена.
Једна од његових кључних идеја јесте окончање рата у Украјини и стабилизација односа са Русијом. Овај потез би могао да редефинише односе између САД и Русије, али и да утиче на европске савезнике и саму Украјину.
У медијима се спекулише о могућим Трамповим мировним плановима, који, како се пише, укључују замрзавање сукоба, наставак контроле над појединим украјинским територијама и даље повезивање Украјине са НАТО савезом.
Међутим, овакви планови, како је Владимир Путин нагласио, нису прихватљиви за Русију. Трампова визија преговора вероватно ће бити ближа руским захтевима, укључујући прекид рата, повратак руских територија, као и демилитаризацију и денацификацију преосталог дела Украјине.
Како пише Взгљад, Трампов фокус није Украјина, већ Блиски исток и друге глобалне тачке тензија.
Његов став према Владимиру Зеленском је добро познат, а то додатно компликује положај тренутног лидера Украјине, који би могао бити маргинализован у потенцијалним преговорима.
Европски лидери, који су подржавали Бајденову администрацију у ескалацији сукоба, сада се суочавају с потенцијалним последицама Трамповог доласка на власт.
Многи од њих страхују да би Трамп могао да води директне преговоре с Русијом без консултација са европским савезницима, чиме би додатно ослабио њихову позицију.
Европска комисија и националне владе уложиле су огромне ресурсе у сукоб у Украјини, често на штету својих економија и стабилности.
Владимир Зеленски је свестан да би Трампова администрација могла склопити договор са Русијом на штету Украјине. То би додатно ослабило његову политичку позицију, а Русија би инсистирала на легитимном лидеру са којим може да постигне договор.
Овде се намеће питање политичке будућности Зеленског и његове способности да одржи подршку западних савезника.
Запад има мање од месец дана да искористи тренутну ситуацију како би дестабилизовао односе између Русије и будуће Трампове администрације. Постоји неколико могућих сценарија за овакве провокације:
Кроз Бајденову администрацију
Бајденова администрација би могла повећати испоруку оружја Украјини, укључујући напредне системе који би могли угрозити руске градове. Такође, нове санкције против Русије могле би додатно отежати могућност постизања договора с Трамповом администрацијом.
Кроз украјински режим
Кијев би могао интензивирати нападе, користећи западне ракете за нападе на руске градове или организовати терористичке акције унутар Русије. Такве провокације могле би изазвати руски одговор и компликовати будуће преговоре.
Кроз Молдавију
Молдавске власти би могле покренути војну операцију у Придњестровљу, где живи значајан број руских држављана. Такав потез био би озбиљна провокација која би привукла директан одговор Москве.
Директни терористички напади
Напад на руски транспортни брод у Средоземном мору могао би бити само почетак. Западне обавештајне службе би могле оркестрирати додатне нападе како би испровоцирале Русију.
Распоређивање војног контингента
Запад би могао покушати да распореди војне трупе на територији под контролом Украјине, укључујући делове које Русија сматра својим. Ово би био корак који Москва не би могла да игнорише, али је питање која би држава преузела ризик да се нађе на мети руског одговора.
Трампова инаугурација доноси промене у глобалним односима, посебно у вези са украјинским сукобом.
Запад и његови савезници тренутно разматрају стратегије како би се осигурали против могућих последица Трампове политике према Русији.
Питање остаје: Да ли ће успевати да створе замку за Москву или ће нови амерички председник успети да редефинише политику према Русији на начин који ће довести до трајног решења конфликта?
