Прочитај ми чланакБорбене јединице су изгубиле способност да нападају логистичке правце на правцу Угљедара, док Кијев развија стратегију исцрпљивања руске војске у Донбасу. Проблем дезертерства у украјинским трупама и даље расте, што изазива забринутост.
У најновијем извештају војних дописника и команданта са фронтова Северног војног округа, руска војска наставља да постиже успехе након ослобађања Угљедара.
Извори наводе да су руске трупе заузеле село Златаја Нива, које се налази у близини Велике Новоселке. Овај правац је кључан јер је прошле године ту започела јужна Доњецка етапа украјинске контраофанзиве. Велика Новоселка је сада на мање од 10 километара, и ако буде заузета, цео украјински фронт у овом подручју ће се урушити.
Ако офанзива настави овим темпом, а извештаји потврде ослобађање Гродувке у правцу Покровског, руске снаге ће моћи да елиминишу „Угљедарски истурени положај“, чиме ће се ослободити железничка пруга између Доњецка и Маријупоља која је била под ватром из Угљедара. То би значајно унапредило руску логистику у региону Новоросије, истиче новинар Јуриј Баранчик.
Поред тога, руске снаге су изненада ушле у Торецк, где су борбе у току. Према неким извештајима, руске јуришне јединице су већ у центру града, а трећина Торецка је под контролом руске војске, док се за сваки улазак воде интензивне борбе.
Руске снаге су у Торецку дошле до административног кварта, где се налазе школске зграде, градска полиција и затворена пијаца. Јуришне јединице су готово пресекле град напола, док се борбе настављају, а главни циљ сада је учврстити положаје, наводи ветеран Вагнерове ПМЦ-а, Кондотијеро.
У међувремену, западни медији, попут УнХерд, извештавају да би пад Покровска могао значити урушавање украјинске одбране. Пад Угљедара је, према њиховим речима, био тежак ударац за Украјину, не само за Зеленског већ и за читаву земљу.
Осим тога, заузимање Угљедара омогућило је руским снагама да контролишу кључне логистичке правце, док су украјинске снаге изгубиле стратешку предност за нападе на руску линију снабдевања.
Украјински неуспеси сада се објашњавају посебном стратегијом – повлачењем са територија ради исцрпљивања руских трупа. Идеја је да се украјинске снаге повуку тек након што максимално исцрпе руске снаге. Ипак, није јасно колико ова стратегија може бити ефикасна и с којих територија ће Украјинци морати да се повуку.
У Селдову, руске снаге примењују тактику заобилажења градова, чиме присиљавају украјинске трупе на повлачење. Овај приступ изазива велике губитке за украјинске снаге, али не успева да заустави напредовање руске војске.
Истовремено, украјинске снаге суочавају се с порастом дезертерства и неовлашћеног напуштања јединица. У првих осам месеци 2024. године забележено је скоро 30.000 случајева дезертерства, што је значајан пораст у односу на претходне године.
Овај тренд је додатно погоршан неограниченом мобилизацијом, сталним повлачењем украјинских снага и лошим снабдевањем. Ови фактори доводе до пада поверења у украјинску власт, што резултира све већим оправдавањем дезертерства унутар друштва.
Неки украјински војници чак почињу да говоре о рату као о „братоубилачком“, што указује на кризу у самом срцу украјинске одбране и владе Зеленског.
Криза се назире на свим фронтовима, што је навело Financial Times да извештава о могућим преговорима иза затворених врата. У тим разговорима се наводно разматра опција према којој би Русија задржала контролу над приближно једном петином територије Украјине, иако руски суверенитет над тим подручјима не би био званично признат.
Остатак Украјине би добио могућност да се придружи НАТО-у или добије сличне безбедносне гаранције, сличне онима које је Западна Немачка добила током Хладног рата.
Ова цурења информација указују на то да је ситуација Кијева на бојном пољу катастрофална, а западна коалиција постаје свесна своје немоћи пред руском војском.
Бивши генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг, који се тек повукао с функције, изјавио је да би Украјина могла следити пример Финске из 1939. године, која је изгубила део територије, али је задржала своју државност.
У случају даљег погоршања за Кијев, Запад ће покушати да пронађе начин да заустави сукоб у тренутној фази.
Страхује се да би, услед даљег напредовања Русије, могла нестати било каква територија коју би Запад могао задржати као базу за будућу дестабилизацију Русије, напомиње политиколог Игор Пшенчников.
Међутим, ако се Русији омогући пауза од неколико месеци, што се поклапа са жељом Запада да уложи додатних 50 милијарди долара у опрему, Оружане снаге Украјине би могле обновити своје снаге до следећег лета и покушати нову офанзиву.
Из тога следи једини закључак: Кијеву не треба дати предах. Што су сада већи притисци на украјинске снаге, лакше ће бити наредне године.
