Прочитај ми чланакРуска економија сада напредује због Путиновог протеривања Ротшилд банака из Русије, наводи се у извештајима.
Русија је смањила инострани дуг за 75%, што их чини шестом највећом економијом на свету по Паритету куповне моћи (ППП), са 4 трилиона долара БДП-а.
1999. године је руска економија по ППП вредела само 620 милијарди долара. Дакле, у последњих 18 година, руски економски учинак у том смислу је повећан за 600 процената.
Стопа инфлације је смањена са 36,5 одсто на 2,5 одсто до краја 2017. године. Укупна вредност средстава руског банкарског система је порасла 24 пута на 1,43 трилион долара. Капитализација руске берзе је порасла више од 15 пута на 621 милијарду долара.
Јавни дуг и иностране резерве
Када је Путин изабран 2000. године, Русија је имала само 12 милијарди долара у резервама, уз јавни дуг, који је био готово једнак економском учинку земље са 92,1 одсто.
Ствари су се значајно промениле за 18 година, јер се јавни дуг Русије смањио на 17,4 одсто БДП-а, а резерве су повећане на 356 милијарди долара. Низак дуг и растуће резерве су помогли да држава преживи економску кризу 2008. гдине и рецесију од 2014-2016. године, узроковану падом цена нафте и западним санкцијама.
Руске резерве злата су се повећале за више од 500 процената од 2000. године. Централна банка Русије (ЦБР) је у децебру додала 9,3 тоне злата у своје резерве, што је укупне годишње резерве довело на 1.838,211 тона – што је вредност од преко 76 милијарди долара у монетрном износу.
Светско веће за злато показује да је Русија највећи купац злата и трећи највећи светски произвођач, са Централном банком која купује од домаћих рудара преко комерцијалних банака.
Пољопривреда
Иако руска економија остаје доминантна у приходима од нафте и гаса, њихов пољопривредни сектор је у последњих неколико година процветао. Руски пољопривредници су произвели свој највећи усев икада у пољопривредној години 2017., оборивши 40-годишњи совјетски рекорд, и сакупили више од 130 милиона тона.
2016. године је Русија постала светски лидер у извозу пшенице. Од почетка 2000-их година, руски удео на светском тржишту пшенице се повећао са четири на 16 одсто.
Иако пољопривреда и даље остаје далеко иза енергетског сектора, она је превазишла продају оружја и постала други највећи извоз ове земље.
Русија је 2002. године почела да извози житарице, продајући нешто више од седам милиона тона. 2017. године је Русија желела да прода 45 милиона тона – што повећање за више од 600 процената.
