Прочитај ми чланак

ЗАПАД ЗБУЊЕН: Руска подморница им „нестала“ пред очима

0

Након инцидента у Керчком мореузу из Севастопоља је испловила руска подморница пројекта 877 „Палтус“. Нестанак најбешумније подморнице јако је забринуо западне експерте.

Како наводи бивши морнар Ерик Морено, подморница је могла да отплови у Керчки мореуз и можда се већ налази тамо, пише руски портал „Утро“.

На свом налогу на Твитеру експерт је објавио снимак „Црне рупе“, како називају подморницу на Западу, која може да крене у поход из Севастопоља. Снимке је објавио лист „Дејли стар“.

Морено сматра да „Палтус“ може да почне игру „жмурке“ са бродовима НАТО-а у Црном мору, као што је то било за време Хладног рата.

Раније се америчка војска обратила Стејт департменту са молбом да саопшти Турској њене планове да пошаље војни брод у Црно море. Према Мореновом мишљењу, он може да постане лак плен за руске подморнице, јер Црно море има само један улаз и један излаз.

„Руска подморница се можда налази на излазу из Босфора ради контроле мореуза. Русија можда има целу вучју јазбину која је спремна да направи проблем америчким бродовима“, закључио је он.

Дизел-електрична подморница пројекта 877 „Палтус“ има задатак да се неприметно прикраде броду или подморници противника, да изведе напад и затим да тихо нестане.

                               ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

14 коментара “ЗАПАД ЗБУЊЕН: Руска подморница им „нестала“ пред очима

  1. AUTOR каже:

    dizel elektricna podmornica!!!!!!
    neka kanta iz II sv. rata!!!!

  2. Радо Мир каже:

    Наставак:
    А сада, вратимо се у реалност,
    Путин је настављач још једног великог руског реформатора: Петра Аркадиевича Столипина
    Петр Столипин (1862-1911)
    http://dxczjjuegupb.cloudfront.net/wp-content/uploads/2018/12/Stolypin-215×300.jpg
    Председник Савета министара и премијер Русије од 1906. до 1911. године, Петр Аркадиевич Столипин, једном је изрекао чувене речи: „Сада је на реду наш главни задатак: да ојачамо своје ниже слојеве друштва. У њима лежи снага наше земље. Има их више од 100 милиона, а корени наше државе ће бити здрави и јаки и, верујте ми, глас руске владе пред Европом и остатком света ће звучати сасвим другачије. Наш мото, мото свих нас Руса, треба да буде јединствен, заједнички рад заснован на узајамном поверењу. Дајте Русији 20 година мира, унутрашњег и спољног и нећете препознати данашњу Русију „(ово је мој, слободан превод, Степски)
    А ово је изворни текст:
    На очереди главная наша задача — укрепить низы. В них вся сила страны. Их более 100 миллионов и будут здоровы и крепки корни у государства, поверьте — и слова Русского Правительства совсем иначе зазвучат перед Европой и перед целым миром… Дружная, общая, основанная на взаимном доверии работа — вот девиз для нас всех, Русских. Дайте Государству 20 лет покоя, внутреннего и внешнего, и вы не узнаете нынешней Poccии).
    Наравно, Столипина је 14.09.1911. убио јеврејски револуционар Мордекај Гершкович Богров (Mordechai Gershkovich Bogrov), а Русија је потом била приморана да уђе у Први светскиу рат. На крају, руска монархија је срушена масонском завером коју је предводио Александар Керенски. Ови „либерали“ (тј. Плутократи) учинили су тачно оно што су њихови наследници радили под Јељцином и довели Русију у стање потпуног хаос. Осам месеци касније, бољшевици су узели власт, а почео је и грађански рат. Уместо 20 година мира, Русија је добила 30 година ратова. После огромних жртава и многих ужаса, Русија је најзад успела да се опорави тек после Другог светског рата.
    Нико у Русији не жели да понови ово страшно искуство, па чак и да зна би на крају Русија превладала. Трошкови такве победе су превисоки.
    Данас, као и 1911., Русији је потребан унутрашњи и спољни мир више него било шта друго, а то сигурно није оно што би добила ако би се укључила у неку инострану војну авантуру! У ствари, напад на савез који укључује три нуклеарне силе био би самоубилачки, а Руси су све само не самоубице.
    Ако је Русији ту тој мери преко потребан мир, откуда сталне гласине о рату?
    То је заиста једноставно одговорити! Прво, Порошенко је у великој невољи. Без велике кризне ситуације, његова једина опција је да у потпуности покраде изборе. Но, та друга опција може бити незгодна, јер чак и ако „колективни запад“ као и увек, зажмури на акције укроназијског режима, унутрашња опозиција Порошенку вероватно неће. Тада долазимо до стварне могућности озбиљније грађанске непослушности, немира, па чак и државног удара. Отуда Порошенкова очајничка потреба за кризом.

    1. Михаило каже:

      Сви су били против Столипина осим руског народа. Да су спроведене реформе које је намеравао историја света би била потуно другачија

  3. Радо Мир каже:

    ЗБОГ ЧЕГА РУСИЈА НЕЋЕ НАПАСТИ УКРАЈИНУ, БАЛТИЧКЕ САТЕЛИТЕ ИЛИ БИЛО КОГА ДРУГОГ
    Децембар 06, 2018
    http://dxczjjuegupb.cloudfront.net/wp-content/uploads/2018/12/Russia-prepares-to-invade-Europe-864x400_c.jpg
    [овај чланак је написан за Unz Review]
    http://www.unz.com/tsaker/why-russia-wont-invade-the-ukraine-the-baltic-statelets-or-anybody-else/
    Англоционистичка пропагандна машина нас стално упозорава да ће Русија упасти у неку земљу. Листа кандидата за инвазију је дуга; креће се од Норвешке до Украјине и укључује балтичке сателите, Пољску, па чак и земље даље на Запад. Наравно, речено нам је и да су НАТО и САД ту да то спрече. Дакле, да захвалимо Богу за њих, зар не?
    Међутим, оно што у овој причи очигледно недостаје је дискусија о могућим руским мотивима за такав војни потез. Обично нам говоре да је Русија прекинула пост-хладноратовски европски поредак и границе „анексирањем“ Крима и слањем војних снага у Донбас. Но, свако ко има IQ барем једнак собној температури до сада је схватио да су обе ове тврдње којештарија у потпуности. Они који су заиста разбили међународни поредак и границе после хладног рата су државе чланице НАТО-а када су војну силу, потпуну незаконито, користили за растурање Југославије. Што се тиче народа Крима, они су имали прилику да гласају о својој будућности на референдуму, за разлику од становника Косова који нису имали такву могућност. А што се тиче рата 08.08.08 [Грузија, прим. Радо Мир], чак и Европљани су се на крају и то врло нерадо, сложили да је у ствари Саакашвили био тај који је започео овај сукоб, а не Русија.
    Али, оставимо све ово по страни и претпоставимо да руски лидери не би оклевали да поново користе војну силу, ако би им то донело некакву предност или корист. Претпоставимо да су ето Руси “лоши момци“ и и да би могли покушати да присаједине и неки други део Европе.
    Таква претпоставка би одмах покренула кључно питање: зашто би Руси то желели?
    Из неког чудног разлога, ово питање ретко, тачније никада, се поставља.
    Наравно, Каже нам се да „Путин жели поново да изгради Совјетски Савез“ или неку другу врсту царства, али опет, нико се не чуди зашто би он то желео!
    Дакле, погледајмо који су то могући разлози за такав напад:
    Разлог број један:
    ДА БИСТЕ УВЕЋАЛИ ТЕРИТОРИЈУ
    То је вероватно још и најмање веродостојан и логичан разлог. Русија је огромна земља (17.098.246 км2) са релативно малом популацијом (144.526.636) што резултира веома ниском густином насељености. Не само да је Русија огромна, већ и њена територија има огромне природне ресурсе. Последње што Русији треба је још више земљишта.
    Разлог број два:
    УВЕЋАЊЕ ПОПУЛАЦИЈЕ РУСИЈЕ
    Да, Русија свакако има дефицит становништва. Али то не значи да би само повећање броја становника било ново богатство за Русију. Русија би, на пример, запала у још лошије стање ако би се повећао број људи у зависности од служби за запошљавање, социјалних услуга или пензија. Исто тако, Русија не би имала користи од политички непријатељског становништва. Дакле, да би Русија имала користи од увећане популације, оно што јој је потребно је више младих и добро образованих * Руса*, не незапослени и сиромашни Украјинациа или Литванаца! Масовни прилив украјинских избеглица, иначе, већ је допринио повећању квалификованих стручњака, укључујући лекаре и високо квалификоване инжењере, украјинске војно-индустријске стручњаке који су се, дочекавши колапс њихових пројектних бироа и индустрије у Украјини, преселили у Русију да наставе са раом. Стога, нема потребе да Русија нападне било кога да би дошла до тих високо квалификованух специјалиста. Што се тиче Украјинаца без неких посебних квалификација, они су се већ појавили у Русији, а последње што Русији треба је још више истих (они могу да рибају тоалете у Пољској или Великој Британији). Штавише, у Русији већ има пуно имиграната из других крајева света, а прилив још више таквих тешко да је добра идеја. Дакле, иако би Русија имала користи од више квалификованих младих Руса, инвазија других земаља није начин да дође до њих.
    Разлог број три:
    ГЕОСТРАТЕШКИ РАЗЛОЗИ
    А шта је са Балтичким лукама? Шта са украјинским гасоводима? Истина је да су у совјетском периоду балтичке луке или украјински цевоводи били средства од високо стратешког значаја. Али, од своје независности, ове земље не само да су се самоурушиле и уништиле инфраструктуру коју су наследиле од „совјетских окупатора“, већ је Русија успешно замијенила инфраструктуру и индустрије које је изгубила након 1991. године. Тако је, на примјер, Русија активно развила сопствене комерцијалне луке на Балтичком мору, које сада превазилазе оне у балтичким државама (погледајте овде добар упоредни графикон https://en.wikipedia.org/wiki/Ports_of_the_Baltic_Sea). Што се тиче украјинских цевовода, не само да су у ужасном стању, већ јеРусија успешно изградила токове „Северни“ и „Јужни“ који јој омогућавају да у потпуности заобилази Украјину и потребу за пословањем са лудацима Бандеровске хунте у Кијеву. Једноставна истина је да упркос што “балтички сателити“ и Укронацисти сами себе сматрају веома драгоценом метом, Русија нема апсолутно никакву потребу за њима.
    Заправо, тачно је управо супротно: тренутно Русија једва успева да финансира све програме реконструкције који су тако хитно потребни након деценија националистичке владавине на Криму. Поврх тога, у будућности ће Русија такође морати да помогне обнову Донбаса. Да ли неко озбиљно верује да Руси могу себи приуштити спасавање још и више земаља или територија?!
    Разлог број четири:
    МОТИВ РЕВАНШИЗМА
    То је аргумент Хилари Клинтон / Збигњев Бржежинског: Руси су инхерентно експанзионисти, империјалисти, милитаристи и реваншисти, њима није потребан мотив да нападну некога: то је једноставно оно што раде – нападају, тероришу, тлаче. Па и један брзи (али објективни) поглед на историју показаће да је запад тај који увек исказује такво понашање а не Русија; но можемо игнорисати чак и ту чињеницу. Истина је да, иако у Русији још увек има пуно људи који се добро сећају свог живота у Совјетском Савезу, чак ни најмања изборна јединица не тражи поновно рађање Совјетског Савеза или било какаве врсте империјализма. Ако ишта не желе, већина Руса не жели да иде у ратове или инвазију на стране земаље. Ово није само резултат сећања на ратове у Авганистану или на интервенције у Немачкој, Мађарској или Чехословачкој, већ и горко схватање да чак и тзв. „Православна браћа“ (од којих неки и само постојање сопствене земље на мапи света дугују Русији!) су се сада у потпуности окренули против Русије и добровољно постали НАТО-колоније (сетите се Бугарске или Румуније). Да, Путин јесте рекао да је распад Совјетског Савеза трагедија (објективно, то је и био, и то је донело огромне патње милионима људи), али то уопште не значи да Путин, или било ко други, заправо жели да „васкрсне“ Совјетски Савез, све и да би то било изводљиво (а није). Уосталом, САД, НАТО и ЕУ су, из чисто идеолошких разлога, ти који су одлучили да прошире свој утицај на Исток и који се баве непрекидном кампањом русофобије (фобија у оба њена тумачења: „страх“ и „мржња“). Да, тачно је, Руси јесу згађени Западом, али то тешко да значи како желе и да га нападну и окупирају.
    Разлог број пет:
    МЕГАЛОМАНИЈА
    Па, можда су Руси љути што су изгубили хладни рат и сада желе поново постати суперсила? Заправо, не. Нимало. Не само да Руси не осећају да су „изгубили“ хладни рат, они чак осећају и да су већ суперсила: и то она која успешно пркоси Империји Зла и која се и даље бори за потпуну суверенизацију у тренутку када се све европске државе узркују за титулу најсервилнијег лакеја Империје. Као и СССР после Другог светског рата, Русија се после ноћне море деведесетих година успешно реконструисала, упркос константној субверзији и саботирању „здруженог Запада“ који је покушао сваки могући прљави трик (а које је и сам Запад користио), како би спречио Русију да се опорави од ужаса који је, од стране запада подржана „либерална демократија“ наметнула током година Јељцина. Наравно, Руси желе да њихова земља буде просперитетна и моћна, али то не значи да желе постати светски хегемон попут САД, који је укључен у сваки сукоб на планети. Истина је да чак и “лош“ стари СССР није био против САД-а и никада није имао глобалне амбиције у САД-у (изузмимо Троцког; но Стаљин је ногирао такве, од којих су многи касније емигрирали у САД а потом и брендирали себе као Неоконси). Наравно, ту је и вечни руски „дворска луда“, ака „Жирик“ или Владимир Жироновски. Изрекао је тај разне претње (укључујући и нуклеарне) против различитих земаља у суседству Русије, али сви знају да је он само то, „дворска луда“ и да је оно што он каже у основи бесмислица.
    Разлог број шест:
    СПАШАВАЊЕ ПУТИНОВОГ „РЕЖИМА“.
    Истина је да непопуларни режими користе рат да би одвратили пажњу од сопствених неуспеха и учинили да становништво искључи своје мозгове ради „кружења по вагонима“ и да би били „патриоти“. То је дефинитивно оно што Порошенко сада ради. Али Путин нема такве потребе! Чак и да га је пензијска реформа и коштала мало у смислу популарности, он је још увек далеко популарнији у земљи (па чак и на међународном нивоу) него било који политички лидер на Западу; руска економија ради солидно, упркос фамозних санкција: http://thesaker.is/russian-economic-resilience/. Истина, углавном АтлантскоИнтеграционистичка влада Медведева није много популарна, али и даље су веома популарни званичници (попут Шојгу-а или Лавров-а) који су углавном повезани са Путином и његовим ЕвроАзијским сувренистима. Једноставна истина је да Путин нема потребе за било каквом “ кризом ради одврћања“, јер је и даље изузетно популаран, упркос свим потешкоћама с којима се тренутно суочава Русија. Ако је икоме потребан такав рат ради одвраћања пажње народу, то су Трамп, Макрон, Меј (and Co.), а не Путин!
    Могао бих даље да наведем још бесмислених псеудо-разлога због којих би Русија “желела“ да негде заузме неку земљу, сваки од њих удаљенији и неоснованији од претходних, али схватимо: Русија нема никаквог интереса у војним интервенцијама. Заправо, оно што је Русији потребно више од свега осталог је мир. Што је дуже могуће.

Коментари су затворени.