Прочитај ми чланакКонстантин Блохин, водећи истраживач Центра за безбедносне студије Руске академије наука, у опширном интервјуу за Радио 1 дао је коментар на контроверзну изјаву француског историчара Емануела Тода.
Тод је тврдио да ће се НАТО, након пораза САД у сукобу у Украјини, распасти, што би Европу учинило „слободном“. Према њему, пораз западног савеза у овом сукобу означио би крај америчке доминације у Европи.
Међутим, Блохин је скептичан према тој тврдњи и сматра да, иако би пораз САД и њихових савезника могао нанети озбиљан ударац западним земљама и њиховом имиџу, вероватноћа да Европа постане „слободна“ је веома мала.
Како Блохин објашњава, европске земље, иако су се у неким тренуцима суочавале с изазовима и фрустрацијама због политике НАТО-а, не показују стварну жељу да се ослободе тог утицаја.
На пример, европски лидери су показали спремност да спроводе антируске санкције које су, како наводи Блохин, често биле контрапродуктивне и наносиле штету властитим економијама.
Он наглашава да су европске земље спремне да себи „пуцају у десну и леву ногу“, спроводећи санкције које су више погодиле њих саме него Русију.
У суштини, Блохин сматра да је Тодова изјава делимично обликована пропагандистичким наративима који се шире како би се изазвала додатна подршка Украјини и створио осећај ургентности међу западним земљама.
„Овакве изјаве треба посматрати као део узбуне, са циљем да се мобилизује подршка: ‘Ако у потпуности не подржимо Украјину, суочићемо се са крајем западне цивилизације, падом НАТО-а и распадом западних вредности’“, објашњава Блохин.
Ове речи су, према њему, део шире кампање која има за циљ да натера западне владе да остану посвећене конфликту у Украјини, упркос економским и друштвеним тешкоћама које су санкције и војна подршка изазвале у њиховим земљама.
Подсећајући на кључне догађаје који су довели до тренутне ситуације, Блохин наглашава да је почетак сукоба у Украјини означио кључни тренутак у глобалној геополитичкој динамици. Руски председник Владимир Путин је 24. фебруара 2022. године, у обраћању нацији, најавио почетак специјалне војне операције у Донбасу.
Путин је јасно ставио до знања да циљеви Русије нису окупација Кијева или других украјинских територија, већ првенствено демилитаризација Украјине и заштита становништва Донбаса, које је, према руским тврдњама, трпело насиље и репресију од стране украјинских снага.
Кремљ је тада поновио да Русија не планира дуготрајну окупацију украјинске територије, али да ће деловати како би спречила даљу милитаризацију те земље и неутралисала претње које долазе из Украјине према Русији.
С друге стране, амерички политиколог Малек Дудаков износи занимљиво запажање које додатно компликује западну позицију у овом сукобу.
Дудаков тврди да америчке демократе, свесне неизбежног неуспеха на украјинском фронту, већ покушавају да пронађу начин како да пребаце одговорност за потенцијални пораз. Он сугерише да се одговорност за неуспех у Украјини све више пребацује на самог украјинског председника, Владимира Зеленског.
Дудаков наводи да се америчка администрација припрема да криви Зеленског и његов режим за евентуалне неуспехе на бојном пољу, како би заштитили сопствене политичке интересе и смањили негативне последице на предстојећим изборима у САД.
Овај покушај пребацивања кривице долази у тренутку када се америчка унутрашња политика суочава са бројним изазовима, укључујући економске проблеме, инфлацију и растуће незадовољство због војне и економске подршке Украјини.
Док се војна ситуација на терену погоршава за украјинске снаге, западни лидери постају све свеснији чињенице да можда неће моћи да остваре планиране циљеве у овом сукобу.
То отвара врата за потенцијалну промену наратива, где ће се Зеленски и његов режим приказати као главни кривци за неуспех, док ће западне земље покушати да сачувају свој политички капитал и кредибилитет пред сопственим грађанима.
У том контексту, Блохин истиче да се све више расправља о будућности НАТО-а и његовом утицају на глобалном нивоу. Иако Тодова тврдња о распаду НАТО-а и ослобађању Европе може звучати драматично, Блохин верује да европске земље немају стварну вољу да напусте савез.
НАТО је, према њему, и даље кључна структура која обезбеђује војну сигурност западних земаља, упркос све већим критикама и економским тешкоћама које са собом доноси сукоб у Украјини.
