Прочитај ми чланак
У хаосу Либије прошлог петка отет је и Далибор Савичић (39), Аустријанац српског порекла из Линца који је радио на нафтном пољу на југу те грађанским ратом разорене земље. Како јављају аустријски медији, нафтно поље Ал Гани напали су припадници Исламске државе који су на југ земље потегли из Сирта, града на северу земље у којем је рођен и убијен последњи либијски вођа Муамер ел Гадафи.
Несрећни радници компаније Ваос позвали су у помоћ званичну армију кад је напад почео, али су ослободиоци стигли сувише касно. Сачекао их је стравичан призор. Чувари нафтног поља, њих 11 су убијени. Неки су стрељани, док је некима одрубљена глава. Осталих девет радника је отето. Реч је о Савичићу и његовим колегама из Судана, Бангладеша, Филипина и Чешке.
Они су одведени негде у непознатом правцу и нема живих сведока који би могли да испричају шта им се догодило. Посебан проблем је што су милитанти из Сирта познати по томе што не отимају људе за откуп, већ како би их ликвидирали и тако послали поруку свим странцима који су још у Либији.
Далибору се губи сваки траг и тренутно аустријске власти покушавају све да дођу до информација о њему. Аустријски шеф дипломатије Себастијан Курц већ је у ноћи између петка и суботе формирао кризни штаб како би се покушало ући у траг Савичићу и другим отетима који су радили за аустријску компанију.
У међувремену је јасно да су нападачи припадници групе која је пре неколико недеља одсекла главу 21 Копту. Због ове чињенице су очекивања у Кризном штабу, који је успостављен у Министарству спољних послова Аустрије, којим руководи генерални секретар Михаел Линхарт, веома мала.
– У контакту смо са свим погођеним државама и либијским властима – рекао је Линхарт.
Према процени Министарства спољних послова Аустрије, у Либији се тренутно налази 20 до 30 Аустријанаца, који раде у нафтним компанијама и фирмама за обезбеђивање. Такође не постоје ни информације да ли је Савичић, иначе отац двоје деце који је радио као менаџер нафтног поља уопште жив или је убијен, али је нада све мања да би могао бити ослобођен из раља Исламске државе.
– Тренутно постоје две варијанте. Ако брзо будемо чули нешто онда ће то бити нешто лоше. Што дуже траје то је могуће да ћемо имати добре вести – наводе у кризном штабу.
Терали таоце да гледају клање
Портпарол либијске војске потврдио је јуче напад на нафтно поље и отмицу страних радника, означавајући Савичића као Аустријанца. Ахмед ал Месмари је нагласио да су киднапери натерали таоце да гледају како исламисти одсецају главе чуварима нафтног поља, после чега је један од предвиђених талаца умро од срчаног удара посматрајући стравичан призор. Месмари није објаснио како армија зна те детаље о клању, већ је само додао да војска Либије чини све како би пронашла и ослободила заробљене, ако су они уопште још живи.
У Бечу наводе да по обичају терористи за само неколико сати или дана убију своју жртву, а ако траже новац за ослобађање онда преговори у том региону трају месецима. Иначе Далибор Савичић је био подофицир Оружаних снага Аустрије и био је припадник мировне мисије УН на просторима Југославије. Касније је прешао у малтешко-аустријско предузеће Ваос где је за њега радило 116 радника из 13 држава.
Недавно обишао породицу
Далибор Савичић је пореклом из околине Градишке, одакле му је отац Слободан и мајка Зорица. Има још једног брата а раније је заједно са оцем радио у ливници Немак (некада Мадлбергер) у насељу Клајнминхен, где су и становали једно време. Далиборова фамилија и пријатељи не желе било шта да говоре за јавност, јер су сви у шоку и под стресом.
Незванично смо сазнали да је он пре десетак дана боравио у Линцу и обишао двоје деце и фамилију. Пре отмице, у петак, разговарао је телефоном са најближима, који се надају да је жив и да му се ништа неће десити.
У амбасади Србије у Триполију јуче нико није одговарао на наше позиве, тако да нисмо успели да добијемо информацију о томе да ли и српске дипломате, поред аустријских, трагају за Савичићем.
Компанија Ваос на удару
Рударски инжењер Марио Станисављевић (53) који је био отет у Либији, стигао је августа 2014. у Београд одакле је отпутовао кући у Деспотовац. Он је био отет у околини Триполија и у заточеништву је провео пуних девет месеци. У акцији његовог спасавања учествовали су представници српских и либијских служби безбедности, уз подршку Министарства спољних послова Србије и наше амбасаде у Триполију.
Станисављевић је у Либији радио на истраживању нафте и руда за међународну компанију Ваос лимитид, регистрованој на Малти, а реч је о истој компанији за коју је радио и Далибор Савичић.
Велике светске нафтне компаније су углавном напустиле Либију, а остале су само мале које свесно преузимају ризик зараде новца на нафтним пољима пропале државе. Знају то и исламисти који нафтна поља нападају како би их запосели (као у Сирији и Ираку) и одатле црпли нафту како би финансирали рат. Ако процене да поље не могу да заузму, џихадисти би их просто уништили. Радници који се на њима затекну углавном имају неславну судбину.
Одведени према северу
Министарство иностраних послова Аустрије потврдило је јуче да је Далибор у рукама џихадиста Исламске државе.
„Сада имамо сигурне информације да је група странаца, која се налазила на нафтном пољу ал-Гани, када су га напали 6. марта терористи Исламске државе, отета. У време када је више возила напустило нафтно поље и отишло према северу, отети су били неповређени“, наводи Министарство и додаје да тренутно немају информација о њиховој судбини и месту боравка.
Хаос после свргавања Гадафија
После Арапског пролећа које је у Либији прерасло у грађански рат, ова северноафричка држава налази се у потпуном хаосу, практично без централне владе која чак и док је столовала у Триполију није имала контролу изван престонице.
Либија се суочава са неколико сукоба. Један од њих је прастари сукоб између источне и западне Либије, односно између Триполитаније (регије на северозападу Либије) и Киренаикае (источна, обалска регија Либије). То је конфликт између исламистички настројеног источног подручја, против већег дела запада који већински заступа секуларне вредности.
У Либији постоји веома стара верска опозиција која датира још из времена италијанске окупације.
Тада су припадници те опозиције важили за слободне, верске борце. Данас би такве покрете оценили као „исламистичке“. Током Гадафијеве владавине они су били његова опасна опозиција. Млади Либијци више следе идеологију Исламске државе и теже географски неограниченој владавини ислама. Многи од њих су се у редовима Исламске државе борили у Сирији и Ираку. Они сањају о оснивању калифата и на либијској територији.
Бивши припадници Гадафијевог режима сада се у значајној мери боре на страни исламиста у Сирту. Они то, према процени обавештајаца са Запада, не раде из идеолошких разлога, већ да би искористили хаос у сопствену корист. Либија је пуна и племенских, односно клановских сукоба, па су тако у рату и кланови из Зинтана и Мисрате.
Крваво и у Бенгазију
У либијском граду Дерна, на обали Средоземља, јака група терориста, око 1.000 бораца, оформила је Исламску државу. Експерти страхују да џихадисти у Либији могу да врбују још много бораца, јер та земља има оно што је ИД потребно – нафту.
И Бенгази пати од најгорег насиља. Џихадисти из Бенгазија позивају сезонске борце из Сирије, док антиисламистички паравојни командант Калифа Хафтар окупља своје различите савезнике како би им се супротставио. У међувремену, иза затворених врата западни званичници почињу да размишљају о ограниченој војној интервенцији.
У затвору били и лажни снајперисти
У јулу 2012. године у српској јавности је одјекнуло хапшење Зорана Николића и Недељка Милановића из Лазаревца, Милорада Јунића из Лознице, Милића Мартиновића из Аранђеловца и Војислава
Нићифоровића из Београда. Они су били затворени у либијском граду Зинтану, на око 180 километара југозападно од Триполија усред грађанског рата. Осумњичени су да су били плаћени војници који су у то време ангажовани као Гадафијеви снајперисти. Они су се 21. маја 2013. вратили у Србију после ангажовања либијских и српских служби безбедности и дипломата.
