Прочитај ми чланак„Чувајмо Земљу и природу на њој, јер их нијесмо наслиједили од својих дједова и очева, него смо их позајмили од својих потомака.“ (Татанка Јотанка (Бик Који Сједи), 1831-1890, поглавица индијанског племена Лакота)
„…Свака блистава борова иглица, свако зрно пијеска на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа…Дио смо земље и она је дио нас! Ова нам је земља света…Све живо дијели исти дах – животиња, дрво и човјек…Све је у свијету повезано…Није човјек творац развоја живота, већ је само влакно у њему…Наш бог је исти бог…“
(Из писма Сијетла (Сеаттле, око 1786-1866), поглавице индијанских племена Суквамиша и Дувамиша, предсједнику САД, 1854.године)
„Ја сам ријека – ријека је ја.“
(изрека Маора, старосједилаца Новог Зеланда)
Човјек је господар природе, али и њен дио. Свијет се не може објаснити без човјека, нити је могуће безлично постојање природе. Савршенство природе и човјека у њој свједочи о Боготворцу. Декартово „Мислим, дакле, постојим“ треба да прати и „Дивим се, дакле, постојим“. Однос људи и природе је мјера човјечности (екохуманизам). Између човјека и природе треба да влада симфонија (склад). То је гаранција нашег опстанка.
Свака честица је свемир у малом. „Честице свјетлости су исписане ноте“, говорио је умни Никола Тесла. Савршене небеске мелодије, додајемо. Ево једног сликовитог примјера поштовања природног окружења: Сјеверноамеричко индијанско племе Дакоте, као израз свог духовног богатства, племенитог односа према природи и одавања почасти Вакатанки (Великој Тајни), изводило је „сунчани плес“ око стуба, који се налазио у средишту круга шатора њиховог насеља. Прије почетка
плеса, један од поглавица се извињавао дрвету које ће бити посјечено да би се направио и поставио стуб. И птице које су се гнијездиле у његовој крошњи молио је да потраже други дом.
Нажалост, напредак цивилизације прати нарушавање Божјег савршенства, односно разарање животне средине. Савремени човјек самоубичаки уништава природу (биодиверзизет) без преседана у историји. Ширећи свој животни простор, човјек сужава простор за живот других живих бића. А свијет није створен само за њега. Зато је спречавање штетног дејства човјека на природу света дужност и
саставни дио опште и појединачне културе.
х х х
„Рио Тинто Гроуп“ је англо-аустралијска, друга по величини, корпорација за експлоатацију руда и метала у свијету. Њена сједишта су у Лондону и Мелбурну и запошљава око 45.000 људи. Тржишна капитализација (укупна тржишна вриједност) њених акција износи око 134 милијарде УС долара, а контролише бруто имовину широм свијета у вриједности од око 81 милијарду УС долара. Настанак ове компаније и структура власништва су замршени и обавијени веловима тајни. Власници њених
акција потичу са свих континената, осим Антарктика. У јавност су изношени подаци да је један од власника компаније и породица Ротшилд (Ротчајлд), чије богатство износи око 3.600 милијарди УС
долара, што је готово равно БДП-у Њемачке, четврте економске силе свијета!
Неславна је историја ове компаније. Већ се суочавала са бројним оптужбама да свуда гдје експлоатише оставља пустош, односно да уништава животну средину и безобзирно крши људска права, те да до уносних послова долази и путем подмићивања припадника државне власти. А колики је коруптивни (поткупљивачки) потенцијал ове компаније, показује и податак да је њен приход у 2020.години, износио је 44,61 милијарду УС долара, што је само за 9,5 милијарди УС долара
мање од БДП Србије за ту годину! Нето профит компаније, у истој години, износио је око 10,4 милијарде УС долара.
И извршни директор „Рио Тинто“-а, за руду гвожђа, признао је да компанија „није поносна на своју историју“! Још 2004.године, истражујући област западне Србије, „Рио Тинто“, уз дозволу тадашње државне власти, открио је нову руду – јадарит, једињење метала литијума и бора. А литијум је основна компонента у производњи мобилних телефона, преносивих компјутера и електричних
аутомобила. . Иако још нијесу урађене, ни еколошке студије, ни студије изводљивости, „Рио Тинто“ празни села у плодној долини Јадра, у лозничком крају.
Међутим, приликом експлоатације јадарита, није могуће избјећи „еколошку бомбу“, екоцид- уништење животне средине, односно загађење земље и ваздуха, а прије свега, водотокова слива ријеке Дрине
тешким металима и сумпорним кисјелинама.
Зато подржавам протесте грађана Србије и њихове одлучне захтјеве да се „Рио Тинто“-у и сличним компанијама не дозволи да пустоше Србију. Штета која се причини здравој животној средини никада се више не може исправити. Грађани и власт имају и уставну обавезу на еколошко поступање.
У члану 74 (Здрава животна средина) Устава Републике Србије прописано је:
„Свако има право на здраву животну средину и на благовремено обавјештавање о њеном стању.
Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине.
Свако је дужан да чува и побољшава животну средину.“
Јавност (грађани) имају неотуђиво право да буду упознати, а надлежни правосудни органи и обавезу да процесуирају и спријече криминално поступање појединих припадника власти Србије, од 2004.године до дана данашњег, у вези дозволе „Рио Тинто“-у и другим страним мегакомпанијама да од Србије праве еколошку пустињу. Такође, неопходно је испитати да ли је било и њиховог коруптивног понашања.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и
дипломирани економиста, из Подгорице
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 18, 2021
