Прочитај ми чланак

ЗАШТО АМЕРИКАНЦИ НЕ ИДУ НА БОЛОВАЊЕ? „Ако ниси на самрти, доћи ћеш на посао“

0

Хилари Клинтон неће бити једина Американка која је ове недеље отишла на посао болесна, уместо да је остала код куће. Упркос дијагностификованој упали плућа, кандидаткиња демократа урадила је управо оно што милиони Американаца чине сваког дана - игнорисала је све симптоме и одлучно одрадила радни дан. Због чега се они тако понашају?

ФОТО:Thinkstock

ФОТО:Thinkstock

– Никоме није дозвољено да буде болестан. Болест је слабост – каже Леа Ен Де Ригне, ванредна професорка социјалног рада на Универзитету Флорида Атлантик.

Де Ригне напомиње да је у самој сржи Американаца идеја доброг и марљивог радника. А није да и имају избора. Наиме, радницима у САД-у закон не гарантује плаћено боловање.

Квалификованим радницима дозвољено је да узму до 12 недеља за болест или рођење детета без страха да ће остати без посла – и многе компаније ће омогућити свом особљу неколико дана боловања као део пакета бенефиција запосленог.

Али правило је једноставно – ако се не појавиш на послу, нећеш добити плаћен тај дан, што је кобно за милионе иначе слабо плаћених радника.

Европа: Ригорознији Британци и дарежљиви Холанђани

За разлику од САД, у Холандији су ипак врло дарежљиви што се тиче плаћања боловања. Тамо радници могу бити одсутни до две године и примају 70 одсто плате читав период, према истраживању које је провела агенција „Глассдоор“ у фебруару.

У Европи је по том питању најригорознија Велика Британија, где радницима исплаћују око 88 фунти недељно пуних 28 недеља.

У Немачкој радници могу бити одсутни до годину и по дана, с тим што 100 одсто плате примају првих шест недеља, а касније зарада пада на 70 одсто од целе плате. У Норвешкој и Данској 100 одсто плате радници на боловању примају до годину дана.

У Шведској, Шпанији, Белгији и Аустрији радници могу бити одсутни до годину дана, а током тог периода добијаће од 50 до 100 одсто плате. Француска пак нуди 50 одсто плате пола године.

У Швајцарској закон о раду прописује да послодавац мора да настави да плаћа раднике који су на боловању најмање три недеље. У Ирској, боловање зависи од сваког појединачног уговора радника и послодавца.

Ако је важан клијент, доћи ћеш четвороношке

У САД-у је готово четвртина људи добила отказ или им је тиме прећено због времена које су провели болесни или бринући се за болесног члана породице.

Ситуација је посебно тешка за жене које брину за своју малу децу уколико се разболе, као и за старе родитеље – говори Де Ригне, чије истраживање сугерише да неке породице потроше више новца на медицинске рачуне, јер одгађају лечење уместо да одмирују.

Но, чак и кад имају могућност да узму боловање, многи Американци то не чине. Николас Себергер, 30-годишњи извршни директор продаје из Вашингтона.

– То је неписано правило. Твој шеф ти неће рећи да мораш да останеш дуже, али ако ћеш тачно у 17 сати отићи са посла нећеш дуго да потрајеш. Ако се ради о неком великом клијенту или семинару, уколико ниси на самрти, идеш на посао тог дана – закључује.

У Хрватској накнада за боловање темељи се на просечној нето плати у раздобљу од шест месеци који претходи месецу у којем је радник био болестан. Накнада за боловање износи 100% од основице за накнаду плате ако је болест последица рата, неге оболелог детета млађег од три године живота, због трансплантације живог ткива и органа, у случају медицинске изолације и компликација током трудноће. У свим другим случајевима накнада за боловање износи 70 % од основице за накнаду плате.

Накнада за боловање исплаћује се у целости до опоравка или до године и по дана, зависно шта наступи раније. Након тог раздобља накнада се смањује за 50 %. Међутим, нема смањења накнаде за одређене тешке болести. У случају неге чланова уже породице, трајање накаде за боловање варира од 40 до 60 дана (зависно о доби детета).

21 коментара “ЗАШТО АМЕРИКАНЦИ НЕ ИДУ НА БОЛОВАЊЕ? „Ако ниси на самрти, доћи ћеш на посао“

  1. 50 pera каже:

    Eropa će sada imati višak radne snage sa azilantima, može da obori satnicu i da ukine plaćanje bolovanja, valjda će kopirati velikoog brata.

  2. Стефан каже:

    Мислим да је ово мало пренадувано. Истина је да су права радника у Америци као хорор за Европљане, али зашто онда толико људи из Европе трчи код њих да ради? Па зато што су добре паре, наравно. :D То је одувек била одлика америчког капитализма: максимална продуктивност, максимални профит, што даље повлачи високе плате. Комунистичка пропаганда је деценијама испирала мозак људима како су сви Амери робови дебелих капиталиста и раде као црнци, а живе на хлебу и води, што је наравно обична будалаштина. Ако си прави стручњак и вредан радник, бићеш ДЕБЕЛО плаћен, више него што би за цео живот зарадио у пропалим земљама као што је Србија. Mеђутим, проблем је у томе што такав систем максималне продуктивности(или максималне експлоатације, како би рекли комунисти) има једну фундаментану ману – он је крајње нехуман и немилосрдан према онима који нису квалификовани за добро плаћене послове тј. према сиротињи, пролетеријату, а добар је према капиталистима јер они временом, полако постају све богатији и моћнији. Али то не мора бити тако, када би се увели закони који штите права радника, гарантују минималну плату, плаћена боловања, породиљско и сл., тај систем би постао много бољи и подношљивији за људе из нижих класа. Међутим, у данашњем дану, капиталисти који су се енормно обогатили преко овог система, не желе да изгубе ни динар профита на своје „робове“, већ желе да се ЈОШ ВИШЕ обогате, а да ниским и средњим класама још више отму. Они су тако жестоко испрали мозак америчкој нацији са комунистичком „бабарогом“, да сама помена неких социјалних реформи и „социјализма“ одмах пали црвене лампице и такве идеје се одмах ућуткају. А и сами Американци имају репутацију као врло глуп и неук народ, тако да је њима јако тешко објаснити такве ствари, јер њима је речено да су сва ова права и бенефиције измислили „зле комуњаре“ и да то само води у пропаст и они верују у то. Дакле, суштински проблем јесте у самом капитализму, али он се да врло лако решити, прави проблем јесте људска похлепа и нехуманост тог 1% светске елите која влада и коју не интересују проблеми малог човека…

    1. Zdravko Radukic каже:

      Пренадувано?Овде је реч пријатељу о хуманом односу према човеку.Овде није реч о доларима.,продуктивности…..и тд.А такав однос је и направио од Американаца како ти благо велиш репутацију као врло глупог и неуког народа.Суштински проблем је увек био и остао у том 1% светске елите која влада.А капитализам и комунизам они одавно више не постоје у изворном облику,можда у литератури и филозофским расправама тако да лако решавање и није неки проблем уз кафицу и пиће.И није овде пријатељу реч о поређењу како ти велиш пропале Србије са САД.Поредити једну колонијалну и пљачкашку силу,геноцидно насталу САД са колонијом,опљачкану,разорену Србију је у нај мању руку неморално .

    2. Alek Sutulov каже:

      Какав ти Здравко очекујеш хуман однос према човеку ? И зашто ? Да ли су радници ИМР (Индустрија Мотора Раковица) заслуживали хуман однос пре 30, 40, 50 година, када су у време пољских радова одлазили на боловања. Моја мајка је радила тамо у то време и причала да су с јесени, пролећа и лета, најмање 6 месеци годишње, фалило и по 80% радне снаге. Сви на боловању по њивама. То су била времена када се то исто догађало у свакој фабрици где је гро радне снаге био полу сељак. Једног таквог, али из Краљева, сам срео у Торонту. Чим се упознао са са „стањем ствари на терену“, наставио је исто. Учланио се у Унију и тиме се осигурао да не могу да му дају отказ ни за шта осим ако дигне фирму у ваздух,

      Хумано се Здравко може, али само индивидуално, од случаја до случаја, јер ако то постане универзално, прераста у анархију. Уосталом, зар те стање наше државе не подсеча на то ?

    3. Стефан каже:

      Управо тако! Пола Србије гледа ону серију Државни Посао и смеје се, а уопште нису свесни колико је стварност слична ономе што приказују у серији. Државни службеници, они који раде за државу и који по неком правилу треба да су најбоље плаћени и да најбоље раде, они у свакој епизоди касне по сат времена на посао, па кад дођу нешто се пренемажу, у суштини све раде осим свог посла. У Америци, за 10 пута мање преступе се лети са посла, тамо се од првог до задњег сата радног времена ради пуном паром, а онај ко забушава врло брзо излети наглавачке на улицу. Сурово јесте, али десетоструко ефикасније од овог нашег система који је преплављен корумпираним, неспособнима руководиоцима и лењим паразитима од радника. То је страшна истина, врло мало поштених људи је остало да ради у овој држави, сви који имају прилику беже на запад зато што просто не могу да трпе да раде као коњи за смешне паре док се њихове колеге излежавају по цео дан и издркавају по другима, јер им се може(поготово ако су чланови владајуће партије). У Америци тога нема, партијско запошљавање не постоји или је минимално, капиталисту интересује само профит и он се може остварити само вредним радом и он да би опстао, сам је принуђен да на било који начин мотивише раднике да што више и боље раде. Један од најбољих мотиватора није претња отказом, него већа плата – то зна сваки добри послодавац. Јер ако је човек прави стручњак, а овај капиталиста га израбљује као роба за бедну плату, овај увек може наћи боље услове у конкурентској фирми, а онај ко тако олако губи стручњаке неће дуго остати у послу. То је реалност капитализма, проблем са којим се данас суочавамо је да велики капиталисти, оних 1% елите, почињу да се удружују против радника и њихових права и да сви подједнако закидају права, плате и сл. тако да ти мало по мало понестаје слобода и постајеш роб. Е сад, то је већ компликована прича нећемо о томе, као што рекох није проблем у самом систему него у немилосрдној и нехуманој елити, сачињеној од похлепних, незаситих секташа који коју је тај систем произвео. Ништа што се не може решити, ипак су они људи од крви и меса…

    4. Zdravko Radukic каже:

      Видите ви опет мешате хуман однос према човеку/од стране државе,чија улога и јесте да се брине о својим грађанима/са односом појединаца или група према послу.Па нису ваљда сви ишли на боловање у том ИМР.Нису сви у Србији не/радници и преваранти,фолиранти,па ето и ви сте радили поштено као и ваша мајка а зашто??.Како се бавим озбиљним изучавањем специјалног рата,морао сам да теоретски добро изучим историјске догађаје .А стање наше државе и јесте пример деловања таквих метода.

    5. Irina каже:

      У томе си у праву Здравко. Нису сви варали, само полутани. А то су радници мега фабрика, комбината, предузећа – базираних на неквалификованој, полуквалифкованој или доквалификованој радничкој структури. Као Железара Смедерево, Застава и њени кооперанти, рудници, отворени копови… Знаш ли да су рецимо колубарски копови османдесетих година могли да раде пуним капацитетом са само 20% присутне радне снаге. Тај податак знам, јер сам учествоваla у студији која се бавила и тим аспектом.

      Несумњиво је да специјални ратови имају своје методе. Али не верујем да је поробљавање људи једна од њих. Пре бих повероваla да је социјализам, односно комунизам једна измишљотина скована да земље ривале скрене са исправог пута.

    6. тек успут каже:

      Ако си прави стручњак и вредан радник, бићеш ДЕБЕЛО плаћен. Mеђутим, проблем је у томе што такав систем максималне продуктивности(или максималне експлоатације, како би рекли комунисти) има једну фундаментану ману – он је крајње нехуман и немилосрдан према онима који нису квалификовани за добро плаћене послове
      —-
      Једнако је нехуман и према стручњацима осим ако нису у самом врху.
      Један пример: Тамо негде, 1999. или 2000-ите године су немци тражили 10.000 стручњака из целог света. Пријавио се мој братанац, факултетлија, ИТ стручњак, одлазио у Будимпешту на разговор и добио посао у Хамбургу. Плата 7500 марака, нашли му стан који га је дочекао, отворили му рачун у банци, помогли око свега осталог. После прве плате оде у банку а на рачуну мање од пола плате јер су одмах наплатили све дажбине укључујући и висок порез на самце. Вредно је радио, често и носио посао кући да би завршио. Није био посебно плаћен за тај прековремени рад али је то подносио. После једног таквог кућног рада који је морао да се заврши а који се протегао до раних јутарњих сати, успава се и закасни на посао пола сата. Одбише му у обрачуну сат времена илити од плате 250 марака. Кад се побунио и рекао да се успавао јер је радио скоро до 3 ујутру да би завршио задати посао, цинично су га охладили рекавши да га нико није присилио да ради. Кад је питао зашто су му одбили 250 марака кад је његова сатница много мања, опет су га охладили речима да његов сат рада они наплаћују клијенту управо толико и да су за толико на губитку. Заокружио је тај месец код њих и вратио се у Србију.

    7. Стефан каже:

      Ја овде говорим о Америци, а не о Немачкој. То су два различита света…

    8. тек успут каже:

      Ја сам навео пример деловања неолибералног капитализма који, као такав, не познаје границе. Уосталом, америка је прва почела да затвара фабрике селећи их у Азију.

  3. Посматрач каже:

    Модерно робовласништво. То чека и нас.
    Дем ако..

    1. Alek Sutulov каже:

      Не чека нас већ је већ 15 година код нас.

  4. Zdravko Radukic каже:

    Прост одговор.Па велика већина су РОБОВИ,сличне судбине лику из романа Корени КУНТА КИНТЕА .А овај остатак су психопате а њима боловање није потребно.А слободних и нормалних има у траговима,углавном по резерватима.Да јако хумано Дати некоме отказ због болести, напредно демократски баш као и на плантажама памука.Једина разлика је у бичу.А који горе боли је ствар гледишта.Једино у ХОЛИВУДУ опстаје бајка САД.,али до када?До неке нове побуне РОБОВА?

    1. Alek Sutulov каже:

      Па није баш тако. У Америци је само око 49 милиона, од 330, на некој од врста социјале. Од 330 милиона, 65 процената их живи у својих 135 милиона кућа, чија је просечна вредност 270.000 долара. Остатак их живи у 45 милиона изнајмљених станова са просечном киријом од 1350 долара. Да поменем и 270 милиона аутомобила. Минимална сатница у Америци, где су животни трошкови упоредљиви са нашим, осим кирија, се креће од 7,25 долара на сат до 15 у најскупљим и најбројнијим државама.

      Овакви чланци су дизајнирани да нам скрећу пажљу са наших проблема. Са наше минималне сатнице од 1 долара, који доносе кући месечно целих 160. У Америци нема гладних нити пензионера и незапослених који копају по контејерима.

    2. Zdravko Radukic каже:

      Неће бити баш тако пријатељу.Ја био и видео гладне ,бескућнике и тд.Тачно је за куће на кредит и аутомобиле на кредит и све на кредит.Ниси само рекао колико је кућа и аутомобила под хипотеком.Просечан Американац ради 12 сати у некој корпорацији,дође у своју кућу или стан,упали ТВ мало погледа глупави програм и спавање.Слободно време и боловање је мисаона именица за огромну већину.Породица у нашем традиционалном смислу не постоји.Дружење и изласци су само на филму Холивуда.Хране се по јефтиним ресторанима и купују ђубре од хране у маркетима.која је наравно јефтина.Пола их је дебело и болесно од такве јефтине хране.Деца им пију по шаку лекова…и тд.Нормално да онај који ради може да уштеди далеко више него у Србији,Мексику и др.Али ми причамо о квалитету живота а не о кулама и градовима.Па и наш гастиша оде у Швицу и ради од јутра до сутра и једе хлеб и паштету и после 30 година купи пола села и направи дворац од милион еврића.Али 30 година је живео као Кунта Кинте.Квалитет живота је битан.А слобода она је мисаона именица била и остала за робове.И да се разумемо ја причам о квалитету и духовном стању.Поредити колонијалне силе са Србијом у материјалном смислу је благо речено бесмисао.Али и оваква Србија је бар мени дража од сто САД.А статистика па погледај је мало боље јер свака медаља има две стране поготову у САД.Сада тренутно је нај боље у Аустралији и у материјалном а да не причам о слободном времену.Колико ће то трајати па отприлике ко у САД или ЕУ.

    3. Alek Sutulov каже:

      Ти био и видео а ја живео и радио 25 година у Канади. Кажеш – све на кредит. А како ћеш другачије ако ниси украо или ти родитељи не дају. Зар није и код нас све под хипотеком. Што се радног времена тиче, тачно је да се МОЖЕ ДОБРОВОЉНО преко 8 сати. Али се прековремено и плаћа. Када сам стигао у Канаду, редовно недељно радо време је било 36 сати. Четири додатна прековремена сата су се плаћале 50% више. Од 40-60 сати недељно се плаћало дупло а преко 60 троструко. Мој кум, ИТ стручњак је у време страха шта ће се догодити са компјутерима приликом преласка у следећи миленијум, сатницу од 106 америчких долара и радио по 320 сати месечно – 16 дневно. Велики новац је велики мотив, јер можеш за кратко време да се ослободиш кредита или да прескочиш више степеника на друштвеној лествици. Ако ти до свега тога није стало, можеш после 5 кући. Нико ти неће то замерити осим ако није нешто ванредно.

      Што се боловања тиче, и у Америци у Канади имаш право на 12 дана плаћеног боловања годишње. За више од тога мораш да се договараш са фирмом. Ако им је стло до тебе, платиће. Ако ниси боњи од осталих запослених, можеш да купиш приваатно осигурање које ће те покривати када си болестан.

      Што се „болесне“ деце „од јефтине хране“ тиче, то је кривица родитеља, јер им је лакше да детету купе готово него да сами кувају. Већина рођенјих Американаца и Канађана у фрижидерима држе само киселу воду или пиво. Од хране ништа. Кувају углавном досељеници. Моја жена је све време кувала, чак и за пса Србу. Њене колегинице су од ње сазнавале да се супе и чорбе могу скувати и код куће, у домаћој радиности – или „испочетка“, како они то кажу.

      Мислим да то што је Америка колонијална сила, нема никаквог утицаја. Јер једна Шведска, па Швајцарска, па Чешка, Словачка, Данска, итд., нису имале колоније. Ствар је у друштвеној свести. Ми смо се 500 година надмудривали са Турцима, па када су они отишли, наставили смо са самим собом. Ми смо од врха до оног најнижег у рангу неодговорни према себи а онда преме дружтву и коначно држави. На шта нам личе градови, улице, зграде у којима живимо, ходници испред наших станова, лифтови. Ја живим у кући коју је купио мој деда пре 60 година. Преко пута улице је стамбена зграда од 9 спратова. На тротоару су заједнички контејнери за ђубре. Неколико станара са 5,7 и 8 спрата већ годинама покушавају неуспешно да са својих тераса убаце кесу са ђубретом у контејнер.

      О поређењу са Србије са Америком. Нисам је ни поредио. Оно што сам о Америци написао је било да покажем да нема говора о некаквој беди јер иако је све на креду, та креда се отплаћује и једног дана неће бита креда. Као и овде. Разлика између нас и њих је у камати. Наше камате су лихварске јер их наша држава дозвољава. У Америци и Канади се врло често могу добити стамбени кредити за укупну камату од 2-2,5%, што је 4 пута нижа од наше. Слично је и са колима – 3-4%.

    4. KIM каже:

      Ti si živeo 25 godina, ali u kojem vremenskom periodu. Da podsetim da su sedamdesete i ovde bile zlatne.

    5. Alek Sutulov каже:

      Вратио се 2009

    6. Zdravko Radukic каже:

      Ја у клин ви у плочу.Овде је реч о ХУМАНОМ ОДНОСУ ПРЕМА ЧОВЕКУ.Ја о томе а ви о ДОЛАРИМА,КУЋАМА….Чак и тако да разговарамо опет причате оно што вама одговара.Деца су болесна јер су родитељи криви?Криви су што раде 12 сати и још три изгубе до куће а негде и 5 сати и остаје им само здраво и у кревет.А када би кували?Зато и јесу већини кухиње украси попут слика.А да не причам колико су неспособни да сами себи спреме јело.Па не чине Америку привремено на раду запослени Срби и остали.Који се и друже и сами себи спремају јело.Ја говорим о рођеним Американцима.Што се тиче културе лепог понашања или хигијене и тамо и овде сам виђао позитивне и негативне примере па је то ствар тачке са које се тај проблем посматра.А причу о колонијама на њу не/треба трошити време.,јер вам то није јача страна јер сте рекли да Шведска није била колонијална сила а имала је колонију НОВУ ШВЕДСКУ У Северној Америци још давне 1638.Прича о Швајцарској је испричана.Данска је имала колоније у Африци.,Индији и тд..Могли сте да дате пример једне Португалије која је била богата и моћна сила а сад је једна од сиромашнијих држава ЕУ као аргумент вашој тези .Нико није ни рекао да је Америка бедна у материјалном већ у ДУХОВНОМ смислу.Однос према основним хуманим вредностима је поражавајући и фигуративно сличан Кунта Кинтеу.Свако може да оде у Швајцарску и да гули 15 сати посао,једе паштету и кило хлеба/да буде грађанин 3 реда/ и тако 30 година а онда да Купи вилу и кола за кеш и приде пола села.Е он је био РОБ и тридесет година је робовао у буквалном смислу.Колико ће да ужива на слободи од последица Добре зараде/робовања је ствар Бога.А прича о СВЕСТИ и то друштвеној са подлогом ропства под Турцима како ви кажете пола века .Нашој свађи не одговорности према себи друштву и држави,је посебна прича.Биће да је Америка и Канада нама слободу донела прво од Турака а касније од Немаца или је то био СРБИН не/одговоран једино према животу јер га је давао радо за слободу народа и државе.Причати о свети и самосвести је склиска тема.А градови и улице колико су пута рушене и паљене само два пута од САД и Канаде у 70 година.А ходници лифтови нису бољи ни гори него у предграђима Њујорка……….Детроита/

    7. Nikolaus каже:

      Брате, ја сам од људи који ретко ласкају, али дечко, генијалан си, живота ми! Прва лига коментар!

    8. Alek Sutulov каже:

      А због чега се ви потресате због нехуманости аме ричког друштва ? Ја бих смео да се кладим у велике новце да евентуално 1 у стотину тих што скапавају 12 сати на послу, раде то под принудом. Сви остали добровољно. У Северној Америци је долар цењен ипред свега а то што би ви да видите не доноси веч троши доларе.

      У предграђима Њујорка живе махом илегалци, којима је на последњем месту како изгледа зграда газде који их дере за кирију. У нашим зградама зивимо ми, власници тих зграда и станова, и они су оличење оног ко смо ми, так да је ваш коментар у том смислу неукусан,

Коментари су затворени.