Прочитај ми чланакХилари Клинтон неће бити једина Американка која је ове недеље отишла на посао болесна, уместо да је остала код куће. Упркос дијагностификованој упали плућа, кандидаткиња демократа урадила је управо оно што милиони Американаца чине сваког дана - игнорисала је све симптоме и одлучно одрадила радни дан. Због чега се они тако понашају?
ФОТО:Thinkstock
– Никоме није дозвољено да буде болестан. Болест је слабост – каже Леа Ен Де Ригне, ванредна професорка социјалног рада на Универзитету Флорида Атлантик.
Де Ригне напомиње да је у самој сржи Американаца идеја доброг и марљивог радника. А није да и имају избора. Наиме, радницима у САД-у закон не гарантује плаћено боловање.
Квалификованим радницима дозвољено је да узму до 12 недеља за болест или рођење детета без страха да ће остати без посла – и многе компаније ће омогућити свом особљу неколико дана боловања као део пакета бенефиција запосленог.
Али правило је једноставно – ако се не појавиш на послу, нећеш добити плаћен тај дан, што је кобно за милионе иначе слабо плаћених радника.
Европа: Ригорознији Британци и дарежљиви Холанђани
За разлику од САД, у Холандији су ипак врло дарежљиви што се тиче плаћања боловања. Тамо радници могу бити одсутни до две године и примају 70 одсто плате читав период, према истраживању које је провела агенција „Глассдоор“ у фебруару.
У Европи је по том питању најригорознија Велика Британија, где радницима исплаћују око 88 фунти недељно пуних 28 недеља.
У Немачкој радници могу бити одсутни до годину и по дана, с тим што 100 одсто плате примају првих шест недеља, а касније зарада пада на 70 одсто од целе плате. У Норвешкој и Данској 100 одсто плате радници на боловању примају до годину дана.
У Шведској, Шпанији, Белгији и Аустрији радници могу бити одсутни до годину дана, а током тог периода добијаће од 50 до 100 одсто плате. Француска пак нуди 50 одсто плате пола године.
У Швајцарској закон о раду прописује да послодавац мора да настави да плаћа раднике који су на боловању најмање три недеље. У Ирској, боловање зависи од сваког појединачног уговора радника и послодавца.
Ако је важан клијент, доћи ћеш четвороношке
У САД-у је готово четвртина људи добила отказ или им је тиме прећено због времена које су провели болесни или бринући се за болесног члана породице.
Ситуација је посебно тешка за жене које брину за своју малу децу уколико се разболе, као и за старе родитеље – говори Де Ригне, чије истраживање сугерише да неке породице потроше више новца на медицинске рачуне, јер одгађају лечење уместо да одмирују.
Но, чак и кад имају могућност да узму боловање, многи Американци то не чине. Николас Себергер, 30-годишњи извршни директор продаје из Вашингтона.
– То је неписано правило. Твој шеф ти неће рећи да мораш да останеш дуже, али ако ћеш тачно у 17 сати отићи са посла нећеш дуго да потрајеш. Ако се ради о неком великом клијенту или семинару, уколико ниси на самрти, идеш на посао тог дана – закључује.
У Хрватској накнада за боловање темељи се на просечној нето плати у раздобљу од шест месеци који претходи месецу у којем је радник био болестан. Накнада за боловање износи 100% од основице за накнаду плате ако је болест последица рата, неге оболелог детета млађег од три године живота, због трансплантације живог ткива и органа, у случају медицинске изолације и компликација током трудноће. У свим другим случајевима накнада за боловање износи 70 % од основице за накнаду плате.
Накнада за боловање исплаћује се у целости до опоравка или до године и по дана, зависно шта наступи раније. Након тог раздобља накнада се смањује за 50 %. Међутим, нема смањења накнаде за одређене тешке болести. У случају неге чланова уже породице, трајање накаде за боловање варира од 40 до 60 дана (зависно о доби детета).
