Прочитај ми чланак
Вест о отмици више од 200 сиријских хришћана шокирала је цео свет. Управо је то био циљ исламистичких бораца „Исламске државе“. Застрашивање јавности и ширење терора, део су циничне стратегије те терористичке организације.
Још увек је нејасно шта су исламисти „Исламске државе“ (ИД) учинили са 220 хришћана које су претходно отели из више села на северу Сирије. У најбољем случају, покушаће да их замене за џихадисте у сиријским затворима. У најгорем, отети хришћани завршиће као жртве терора. Тај чин би међународној јавности могао да буде представљен као објава рата хришћанима и хришћанству. Како то изгледа Запад је већ имао прилику да се увери када су терористи отете либијске Копте погубили пред камерама.
Ако је судити према ономе што „Исламска држава“ поручује свету, сурова погубљења представљају почетак далеко веће борбе, која се, барем за сада, води на јужној страни Медитерана. „Идеја је да се освоји Рим“, изјавио један од џелата са капуљачом на глави и ножем у руци.
Религијско образложење
Крајем лета 2014, ИД објављује четврто издање магазина „Дабик“. Назив је алузија име сиријског града на северу те земље. Према веровању исламиста, ту ће одиграти одлучујућа битке између хришћана и муслимана, непосредно пре краја света.
На насловној страни је Трг Светог Петра у Риму, над којим се вијори црна застава џихадиста. Вођа „Исламске државе“ Абу-Бакр ал-Багдади је у децембру прошле године јасно поручио да његов покрет, „уз благослов Алаха“, жели да освоји Рим.
Религијско образложење за објаву рата хришћанском свету произилази из документа који је „Исламска држава Ирак“ објавила још 2007. године. Насловљен је по традиционалној изреци проповедника Мухамеда:
„Проглас о рађању Исламске државе“ – „Муслимани треба да управљају муслиманима. Ако у неком месту живи више од три муслимана, они морају именовати свог команданта“, образлажу аутори тог документа.
Спас муслимана гарантује живот у окружењу у којем се примењује шеријат. Канонски текстови не наговештавају величину територије којом би сунити требало да управљају. Међутим, с обзиром на „глобално муслиманско присуство“, може се закључити да ИД тежи успостављању контроле над сунитском територијом која се просторе читавим светом. Имајући у виду све већу доминацију те религије, свака освојена област аутоматски се прикључује калифату.
Експанзија тзв. „Исламске државе“ заснована је на три основна принципа: никајах (терор и разарање), тавахуш (немилосрдна бруталност) и на крају тамкин (успостављање калифата). У то да је ИД у својим намерама озбиљна, више нема никаквих сумњи.
Циљеви терора
О циљаним нападима на хришћане пише америчке историчар и филозоф Хамид Дабаши који тврди да се иза њих крију четири циља.
Прво, хришћани важе за најстарије становништво на Блиском истоку и видљив су симбол мултикултуралности и мултиконфесионалности региона. ИД жели то да уништи.
Друго, на мети напада су верске мањине попут хришћана, шиита и језида што представља подстицање међуетничких сукоба и угрожавање стабилности држава у региону.
И треће, напади имају за циљ да испровоцирају Европску унију и САД не били се они упустили у војну интервенцију. Тиме би могли да кажу како је ислам у рату са остатком света. Јер, ако Запада стаје у одбрану хришћана, то значи да нападе „Исламске државе“ тумачи као напад на сопствене редове. При том, наводи Дабаши, јавност не увиђа да су међу жртвама углавном – арапски хришћани.
Четврто, терорисање верских мањина представља покушај да се остави утисак непобедивости, нарочито након пораза у Кобанеу. Истовремено, нови напади и борбе терористима гарантују проминентно местима у медијском простору.
На Западу би се могао придодати још један циљ џихадиста. У околностима, у којим се константно говори о борбама против „Исламске државе“, настаје плодно тло за подстицање исламофобије, што доводи до додатне радикализације муслимана. Тиме се ствара фатални, зачарани круг акције и реакције, који је немогуће прекинуте све дотле, док се не прозре стратегија терориста.
