Прочитај ми чланак
(Блиц)
Уврежено је мишљење да је 28. јун кроз векове био важан, често и кобан датум за Србе. Рационална анализа показује да су се и већа страдања и сјајније победе дешавале другим данима, али ни овај мит није сасвим без основа.
Ако Европска унија Србији на овај Видовдан одреди датум почетка преговора о прикључењу, низ значајних догађаја који су се одиграли на овај дан биће продужен, а национални романтичари добиће потврду за своје веровање да је судбина Срба нераскидиво везана за дан када су се на Косовом пољу определили „за царство небеско“.
– У току протеклих сто година српске савремене историје, Видовдан је више пута имао карактеристике преломног датума, дана када је одређени политички догађај постајао вододелница и окретао историјски контекст у новом правцу – каже за „Блиц“ историчар Бојан Димитријевић.
СПЦ овај дан слави као празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика, а Србија као државни празник од 1889. године и 500. годишњице битке. Видовдан је као национални празник опстао све до доласка комуниста на власт.
Данас је то државни празник који се слави радно.
Сећање на Косовску битку оживело је тек у 19. веку, на таласу пробуђених националних осећања који су последица ослобођења и стварања самосталне државе. Честа је замерка да се „култом Видовдана велича изгубљена битка“, али Срби ту нису изузетак.
– Многи народи имају сличне битке којих се трајно сећају, а које су такође били порази. Чак и Американци глорификују битку за Аламо и страдање њиховог Дејвија Крокета – својевремено је објашњавао историчар Чедомир Антић.
Листа важних догађаја који су се збили на Видовдан није кратка, али и на први поглед је јасно да је некада то поклапање случајно – Миланово предавање Бечу, мир у Версају, па и резолуција Информбироа могу се сврстати у ову групу. Посебан је пример Милошевићево изручење Хагу: нема сумње да српска влада симболику није желела. Што је то ипак учињено на Видовдан, неки објашњавају чињеницом да је за 29. јун била заказана донаторска конференција од које смо очекивали преко милијарду евра.
– За многе актере српског политичког живота, избор Видовдана за обнародовање својих дела сведочи о потреби да се кроз симболичну представу тог дана утиче на ефекат у јавности: Видовдански устав 1921. или Видовдански сабор СПО деведесетих. Актери тих догађаја су, везујући своје активности за тај празник, намеравали да дају посебну тежину свом актуелном политичком чину – каже Димитријевић.
Симболичког значаја овог датума био је свестан и Милошевић када је одлучио да иде на Газиместан, али и Франц Фердинанд, чија је посета Сарајеву требало да има своју кулминацију управо тог дана. С друге стране, Принцип је на саслушању изјавио да је Фердинанд тиме увредио Србе.
На Видовдан 2013. низ ће свакако бити настављен. Не зна се само предзнак догађаја.
