Од завршетка хладног рата наовамо , титула најмоћнијег човека на свету по правилу је припадала Председнику САД – а. Сада , ако је веровати Форбес – у, ту титулу сада заслужује лидер америчког хладноратовског ривала председник Русије.
Од 2009. године, када је овај амерички пословни часопис започео праксу састављања списка најмоцћнијих људи, ово је тек други пут да Барак Обама није на првом месту. 2010. године ту титулу је носио бивши кинески председник Ху Ђинтао. Сада је дошло време Владимира Путина.
Списак је потпуно субјективан , и представља тек доказ о америчкој опседнутости списковима , бројевима и вечном потрагом за истином коначном у статистикама. Али је несумњиво забаван.
Па ипак , Обамин пад и Путинов успон ( са 3. места у 2012. год . ), подвлачи фундаменталну истину о природи моћи.
Када је у питању војна снага, Америка је већ дуго највећа сила: буџет за одбрану прелази укупан збир буџета следећих десет земаља, њихова јединствена способност да пошаљу своје трупе и колосално наоружање у сваки кутак Земље ( како потврђује текућа афера у вези са НСА ) и приде непревазиђену технологију.
Али ствари нису тако једноставне. Моћ лежи у перцепцији моћи или, другим речима, спремности појединца или државе да је употреби. Обамино понашање у последње време, не само у вези са Сиријом , показује да му је нелагодно у тој улози. Таквих сумњи нема када је Путин у питању.
Срећом за САД и нас остале , економска моцћ се рачуна барем једнако као војна , ако је уопште веровати Форбес – у . Због тога је Ангела Меркел на петом месту – иако је немачка спремност да користе војну снагу готово равна нули.
Иза ње су Давид Камерон ( 11. место ) и Франсоа Оланд ( 18. место ) , који владају државама које поседују нуклеарно наоружање и који су заговарали оштру акцију против Сирије .
Па и тада , ставити Папу на 4. место је можда ипак претеривање. Лична скромност и моралност Папе Фрање несумњиво су инспиративни , али скандале који су потресли Католичку цркву биц́е тешко превазићи. За разлику од тога , нови кинески лидер Си Ђинпинг , који је 3. на списку , има потенцијал за успон , како тврде берзански аналитичари.
Генерално, САД настављају владати. Од 72 имена са списка ( свако представља 100 милиона становника Планете ) , 28 су Американци. Већином су то власници корпорација, неизоставно је ту председник федералних резерви Бен Бернанке, који је на 7. месту , високо – технолошка екипа ( власници Google , Microsoft , Facebook , Apple итд ) што такође сведочи о америчкој истрајној софтверској моћи .
1 Владимир Путин ; Председник Русије
2 Барак Обама ; Председник Америке
3 Си Ђинпинг ; Генерални секретар Комунистичке партије Кине
4 Попе Францис ; Поглавар Римокатоличке цркве
5 Ангела Меркел ; Немачка канцеларка
6 Билл Гатес ; Председник фондације Бил анд Мелинда Гатес Фоундатион
7 Бен Бернанке ; Председник Федералних резерви САД – а
8 Абдуллах бин Абдул Азиз Ал Сауд ; Краљ Саудијске Арабије
9 Марио Драгхи ; Председник Европске централне банке
10 Мицхаел Дуке ; Директор трговачког ланца Вал – Март
11 Давид Цамерон ; Премијер Велике Британије
12 Царлос Слим ; Председник Америца Мовил
13 Варрен Буффетт ; Директор компаније Берксхире Хатхаваи
14 Ли Кекианг ; Потпредседник Кине
15 Јефф Безос ; Директор компаније Амазон
16 Рек Тиллерсон ; Директор компаније Еккон Мобил
17 Сергеи Брин ; Оснивач и директор компаније Гоогле
18 Францоис Оланд ; Председник Француске
19 Тим Кук ; Директор компаније Аппле
20 Дилма Русеф ; Предсједница Бразила
33 Руперт Мардок са породицом ; Медијска династија
46 Ким Јонг – ун ; Врховни владар Северне Кореје
67 Јоакуин Гузман Лоера ; најмоц́нији светски шверцер дрогом
(Бука)








