Прочитај ми чланак
(Семјон Уралов)
Као и пре сто година, то је конфликт два система: индустријског и берзанског
Говор Барака Обаме у УН, у коме је фактички позвао на глобални крсташки поход против Русије, треба сматрати за историјски догађај. Тај говор ће се у уџбеницима историје највероватније приказивати као полазна тачка за улазак света у глобални рат. И САД схватају да је увлачење у глобални конфликт неизбежност. У вези с тим може да се препоручи чланак републиканског политичког економисте Пола Крејга Робертса. Суштину његовог чланка представља следећа мисао: Русија и Кина не схватају у потпуности да их усмеравају према директном војном сукобу; схватање тога представља последњи фактор заустављања јер у супротном је нуклеарни рат неизбежан.
Аргумент за окретање према глобалном рату САД су нашле у интеграционом окретању Русије према Кини и Југоисточној Азији. Наши конкуренти САД би још и могли да се помире са економским моделом света у коме би Русија представљала светску оставу а Кина светску радионицу. Моделом у коме би и експлоатисана природна добра и произведена роба стизали на светско тржиште али само преко глобалног посредника – Светске трговинске организације, и у коме би се она после тога размењивала за доларе САД, а Русији и Кини враћала у облику дужничких обвезница.
Међутим интеграција Русије и Кине – Русије, која експлоатише своја изворишта природних добара, и Кине, која се бави производњом, потпуно брише систем светске трговине који у задњих 50 година ради само у интересу финансијског капитала САД и Велике Британије.
КОНФЛИКТ КАПИТАЛА
Свет глобалног финансијског капитала је у дубокој кризи. Постиндустријски модел је сву снагу коју је поседовао изгубио берзанским шпекулацијама и потпуно неконтролисаном емисијом новца.
А Русија представља земљу индустријског капитала. Да, углавном сировинског. Али како показује искуство фирме Рос-оборон-експорт инжењерски капитал Русије једноставно није усмерен према цивилним областима економије.
Финансијски капитал излаз из своје кризе данас види само у увлачењу огромне земље препуне индустријског капитала у своју парадигму развоја. Другим речима: како би најслађе активе купила по најефтинијим могућим ценама да шпекулативним методама уништи ликвидност реалне економије. Одатле и фикс-идеја да се цене гаса и нафте спусте како би виртуелне акције на виртуелној берзи стварног предузећа Газпром вределе 50 одсто мање.
Али та схема може да се спроведе само уколико је земља индустријског капитала спремна да игра у складу са берзанским правилима. Што се тиче Русије, из игре се полако искључује емисиони центар. Штавише, индустријски капитал при паду цена акција сам откупљује те акције и тако стране агенте лишава могућности да буду акционари.
Долази до концентрације индустријског капитала Руске Федерације са капиталом из РБ и РК. Зато је Стејт департмент тако бесан због евроазијске интеграције јер надконцентрација индустријског капитала у оквиру континента ствара претњу по читав глобални систем доминације финансијског капитала.
Зато је финансијски капитал дошао до закључка да не сме да дозволи надмоћ индустријског капитала осим преко рата. И не само руског. Јер преко методе санкција истовремено се сада кроти и индустријски капитал Немачке, који тежи индустријском капиталу Русије – природним путем.
НЕДОВОЉНА РАЗВИЈЕНОСТ – ПРЕДНОСТ
Нову светску кризу Русија опет дочекује са непотпуно развијеним капиталом. Исто онако како је пре сто година у 20. век ушла без недовољно развијеног индустријског капитала и са сталешким друштвом, тј. са непотпуно развијеном буржоазијом, која је требало да представља праву владајућу класу. Зато је тај недовољно развијени индустријски капитал, да би се осветио сталежима, у Петрограду направио Евромајдан и почистио их.
Сада Русија улази у нову кризу која ће се највероватније завршити светским ратом, али под погоднијим условима. У односу на структуру Русија сада има здравију економију. Што земља има мање берзанских дериватних шема у којима се не зна шта је чије и ко шта производи, а које оптерећују економију сваке земље, то она има више шанси да из тог рата изађе као победник.
Ако се узме у обзир да у Кини финансијски капитал није довољно развијен (у односу на индустријски), може се рећи да су шансе за континентални економски савез изузетно високе. Односно, ради се о формирању надекономије Евроазије, која ће бити у могућности да за себе обезбеди и изворишта, и технологије, и кредите, и тржишта за промет. Тако да економски савез Русије и Кине чини бесмисленим постојећи систем светске трговине.
Међутим, Светска трговинска организација представља, иако једини, ипак глобални инструмент који омогућује Сједињеним Државама да колико-толико регулишу сопствену потрошњу и неконтролисано емитују новац.
Истовремено, формирање надекономије Евроазије ће за остале континенте представљати пример. Успешна евроазијска интеграција ће омогућити формирање сличних надекономија у Јужној Америци и Африци. Али то више неће представљати претњу само по САД већ и по финансијску елиту читавог света. Зато што ће колапс светске трговине ставити у потчињен положај финансијски капитал у односу на индустријски.
Зато уствари Обама и позива свет на рат са Русијом. Председник САД је потпуно искрен у свом заносу – за елите чији су представници САД једини излаз и јесте у правом светском рату. Зато што њихов финансијски капитал захтева потпуно рушење производње и уопште индустрије читавог света, посебно у Евроазији. Рат је једина могућност да се неликвидне активе одбаце и да се улаже у ликвидне.
И зато је правац према директном војном конфликту између САД и Русије-Кине – неизбежан. Као и пре сто година, то је конфликт два система: индустријског и берзанског. Ствар је само у томе на ком нивоу ће се моћи раздвојити претња која долази од САД – да ли ће се зауставити на економској борби или ће ипак доћи до правог нуклеарног рата.
(Фонд стратешке културе)
