Прочитај ми чланак
Сваком “великом” политичару “Телеком” је трн у оку. Није јасно због чега свака власт има животињски нагон да се што пре отараси најпрофитабилнијег државног предузећа. Звучи апсурдно, али ми и даље живи у Србији где не важе чак ни основна правила природе и здравог разума.
Анализирајно како је “Телеком” прошао кроз руке наших “великих” државник. Редослед је изузетно интересантан.
Прво је Слободан Милошевић, 1997. године, за 1,5 милијарди тадашњих марака Италијанима продао 49 одсто акција “Телекома”. Као човек који се залагао за “јединство”, чуди да је управо он први повукао потез да прода “Телеком”.
“Телеком” је те године био у власништву “ПТТ Србија”, “ОТЕ Телеком” (Грчка) и “Телеком Италиа” (Италија).
Подсетимо да “Телеком” пре продаје Италијанима није има мобилну телефонију, садашњи највећи извор прихода.
Влада Србије на челу са премијером Зораном Ђинђићем 2003. године откупљује “Телеком” од Италијана. “ПТТ Србија” је у то време био власник 80 одсто акција “Телекома”, а преосталих 20 одсто у власништву грчког “ОТЕ Телецом”.
На седници одржаној 14. октобра 2010. године, којој је преседавао премијер Мирко Цветковић (сателит Бориса Тадића), Влада Републике Србије донела је одлуку о продаји 51% акција ”Телекома”. Одлука о продаји је изазвала бурне реакције у јавности, а нарочито код опозиције. Најгласнији су били СНС и ДСС. Организовали су акције “Стоп продаји Телекома” у градовима широм Србије.
Телеком Аустрија био је једини понуђач. Тендером је била прописана минимална цена од 1,4 милијарде евра за 51 одсто капитала “Телекома”, а иновирана понуда је садржала исплату 800 милиона одмах, а максимално 300 милиона у ратама у наредних девет година.
Влада Србије на челу са Мирком Цветковићем одбила је понуду Телекома Аустрија и тендер је пропао.
Крајем 2011. године та иста Влада откупљује преосталих 20 одсто акција од “ОТЕ Телеком” за 380 милион евра и то уз помоћ кредита! Иначе, немачки “Дојче Телеком” 2009. године постао је већински власник “ОТЕ Телеком”.
Дакле, продајни пут “Телеком” изгледао је овако: продали, откупили, покушали поново да подамо, тендер пропао, откупили остатак акција. Када узмемо у обзир ову временску линију, стиче се утисак да ми уопште не знамо шта хоћемо да урадимо са “Телекомом”. Лутамо. Међутим, једно је сигурно – “Телеком” мора бити продат, иако ми сами не знамо због чега га морамо продати.
“Телеком” је од 1997. године прошао кроз руке Милошевића, Ђинђића, Цветковића и Тадића, а зашто не би и Александар Вучић мало пропустио “Телеком” кроз своје шаке? Сви његови претходници протреслу су “Телеком”. Зашто би он био друкчији?
Стиче се утисак да ће фаталне шаке Александра Вучића “Телекому” дођи главе. Иако се лицемерно борио против продаје, Вучић ће бити тај који ће спровести идеју коју су зачели Мирко Цветковић и Борис Тадић.
Средином јануара 2015. године саопштено је да је расписан јавни позив за приватнизационог саветника. Изабрана компанија ће проценити “Телекомову” праву вредност. Како је саопштио премијер Вучић, новац од “Телекома” биће потрошен на отплату кредита (!) и на инфраструктурне пројекте (?). Према његовим речима, новац од продаје неће бити коришћен за крпљење буџетског дефицита.
Према сазнањима “Вечерњих новости”, “Телеком” ће највероватније отићи у руке “Дојче Телеком”а. Да, оној истој фирими која је власник фирме од које смо на кредит откупили 20 одсто акција!
Све у свему, то вам је продајни пут “Телекома”. Ово ће бити историјски најбесмисленија приватизација у Србији. Конфузна временска линија доказује да ми уопште не знамо зашто продајемо “Телеком”, али само знамо да га продати морамо.
