Прочитај ми чланак

ЗАШТО ЈЕ ТИТО ПРЕБАЦИО 70 фабрика из Србије у Хрватску и Словенију

0

Америчка Централна обавјештајна агенција (ЦИА) поставила је на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности. Међу њима је и извјештај о трансферу фабрика из Србије после Другог светског рата (документ РДП80 – 00810А008600430009 – 4)

Да ли је Јосип Броз Тито наредио да се, убрзаним темпом, српска индустрија пребаци у западне делове СФРЈ после Резолуције Информбироа (донијета 1948. у Букурешту) у страху од инвазије СССР, или је нешто друго имао у глави – питање је на које Београд, Загреб и Љубљана већ 60 година нуде различите одговоре.

ЦИА агентура у некадашњој Југославији није имала дилему.
Ревносно пратећи све што се тицало економије, прослиједила је шефовима 13. децембра 1955. извјештај о трансферу индустрије у Словенију, примјећујући да је око овог питања „планула“ два мјесеца прије тога жестока полемика између српског и црногорског руководства Централног комитета комунистичке партије с једне стране и словеначког, односно хрватског руководства с друге.

У извјештају ЦИА – РДП80 – 00810А008600430009 – 4 дословно стоји да је све ријешио Тито. Наводно је „одложио припреме за трансфер српских фабрика у интересу јединства партије“, али је било очигледно да је „подржао Словенце и Хрвате“.

Окосница раздора, уз „трансфер фабрика из Србије у Словенију када стручњаци за електричну енергију буду на располагању“, био је и „приједлог за промјену руте дотадашње Јадранске пруге“, која је водила од Београда ка Бару, ка пожељнијем правцу: Београд – Сушак (данас дио Ријеке).

Једна од омиљених тврдњи српских националиста током ратних деведесетих година је била да су Словенија и Хрватска „економски процвјетале на рачун Србије у склопу пакленог плана Јосипа Броза и његовог consigliere-a (савјетника) Едварда Кардеља“. На неки начин је овим извјештајем ЦИА добила потврду: организовано је премештање више од 70 фабрика из Србије.

Наводи се да је у Осијек отишла фабрика сапуна, у Загреб фабрика батерија, из Беочина су у Сплит послати – постројење за производњу цемента, а такође у Сплит је за потребе бродоградилишта пребачена дивовска метална преса из Крагујевца (тада највећа на Балкану), читава једна електрична централа из Србобрана завршила је код Крања, између осталог чак и ергела расних коња из Старе Маровице крај Бачке Паланке…

Ондашњи познаваоци прилика тврде да је „Фабрика аутомобила Марибор“, позната по „тамићима“, основана одлуком Министарства тешке индустрије – фабрика камиона из Индустрије мотора Раковица размонтирана је и с комплетном техничком документацијом премјештена у Словенију.

Српски економисти су деведесетих година прошлог вијека тврдили да би „Србија данас била балкански Јапан, а Хрватска и Словенија њени Вијетнам и Лаос“ да је српско и црногорско руководство на овакве намјере смјело да каже одлучно – „не“. Али, Петар Стамболић и Блажо Јовановић, учесници расправе са српске и црногорске стране, нису се усудили Титу да кажу ни „а“. Предсједник СФРЈ их је због послушности наградио бројним фотељама.

Стамболић је био и министар финансија Србије, потпредсједник Владе Србије, предсједник Владе Србије, предсједник српске Скупштине, министар пољопривреде владе ФНРЈ, предсједник Савезне народне скупштине, први човјек Савезног извршног вијећа. Политичку каријеру је обогатио и предсједниковањем Предсједништву СФРЈ.
Блажо Јовановић некада није могао ни да се сјети које је све функције обављао у Црној Гори и на савезном нивоу.

С друге стране, уз подршку Тита, како констатује ЦИА, профитирали су секретар ЦК СК Словеније Миха Маринко и његов колега из Хрватске, Владимир Бакарић, који је владао готово 40 година.

176 коментара “ЗАШТО ЈЕ ТИТО ПРЕБАЦИО 70 фабрика из Србије у Хрватску и Словенију

  1. Бели Орао каже:

    ….Gresis Cak i tamo gde niije bilo Tite, politbiro je odredjivao raspodelu sredstava. Danas opet isti rade preko Brisela…

    Па не браним ја Чеду него ти коњино једна. И какве везе имају Македонија и Косово и Метохија. То су бре српске земље. Србија је уништена земља, то ја свуда говорим. Својим замагљеним срааањем замлаћујеш овде.
    Имао сам пасош и имам га магарчино неопевана и стигао сам до Бангкока и Сингапура, Москве од својих пара…а возарење по Европи не рачунам, ј. те сви Чеси и Пољаци, који Русију не могу да смисле.

    1. djole каже:

      Auu, izgleda dataknu’ nerv. Bangkok je vazniji od Slavena jeli? Letim i ja batice, he-he……ali to ne znaci da si upoznao ljude. Poljake i Cehe ili Luzicane ne moze da trpas u isti kibl. Ne, ne. Tacno tako, politbiro je postojao u Moskvi i Beogradu koji su odredjivali sta i kako. Eno pogledaj kod onog Acimira koji ratuje sa Jevrejima onaj filmic. Moskva je odlucivala koja ce fabrika gde da se gradi, pa je tako kad je prestala da radi jedna fabrika nestalo wc papira u celom jednom delu. Ti izgleda teze shvatas. Ili se pravis bud…om. Zato te cesto Djole podseca na neke stvari, kao one sa Tomahwkom. Vidi ovako, niko nije rekao da to nisu srbske zemlje. Ali danas Srbi tamo nemaju velike „prijatelje“. Narod je nesta drugo i iz mojih svih dosadasnjih komentara mozes samo da procitas da se slazem sa tvojom konstatacijom. Dakle, ovakvo etiketiranje ostavi za svoje…znas……

    2. Бели Орао каже:

      Шајсе, шајсе мај таубер вајсе.

    3. djole каже:

      Vidim da su tebi Cedini „saveznici“ blizi……

    4. Бели Орао каже:

      Да, Ђоле и Дики су ми ближи, неписменчино, неписмена. Нешта…несхватају…имаш ли још нешто да нам појасниш о писмености. Твоје, конфузно писање је замлаћивачко. Ај, не ке…њај више.

    5. djole каже:

      Ne okreci vodu na svoj mlin, ovde mi pises na nemackom…..i ti si nosio uniformu……ajd ne zaj…aj…..vozi

    6. Бели Орао каже:

      Не ти седи на мој па се вози.

    7. djole каже:

      Samo nastavi da se sramotis….i onda sam ja lazov….gde si bio stacioniran? Da proverimo….

    8. Бели Орао каже:

      Шта те баш боли? Био сам и то да знаш.

    9. djole каже:

      ….e bedo i jado…..radi takvih smo zavrsili tu gde smo danas…..

    10. Бели Орао каже:

      Ма напушиш ми се, мени је горела буља, а за тебе не знам.

  2. Ћирко каже:

    Сад сам тек наишао на твој одговор. Хвала што си ово поделио са нама.
    Што се Бегана тиче и мени је баба то стално понављала, али џабе. Из игре сам се стално враћао подеран, разбијеног носа или натечене песнице, како кад. Ја сам био Стојан.:))

    1. DIKI каже:

      Bilo na počeku, ja sam sumnjivio lice, svastikin but, kljukana dinastija i te fore.

    2. Zelimir каже:

      Проради неки инат у човеку, дође ти да им свима .ебеш матер па кад би сви побегли остао би сам на линији да им .ебем матер све до мог задњег даха. Није свако стоврен да бежи, неко не може а опет нека се ватра упали у човеку па га тера до задњег даха да им нану нанину штали .ебем ли га, незанам.

  3. Kodza Milos каже:

    Човек који је ратовао против Србије на Церу, Колубари и Гучеву да уради тако нешто? Човек који је преобукао усраше у партизанске униформе како би стрељали по Србији “непријатеље револуције“ да сакати Србију? Ма ајте молим вас.

    1. Lazar каже:

      Јбга брате, улетео си на комуњарски портал. Рецимо на усрашким странама има више усраша него овде, али нема више комуњара. И једни и други имају исте форе и исту мржњу према српском.

  4. Аца Тодоровић каже:

    Неко рече „док не умре и последњи титин пионир Србији неће сванути“ . Ајде што су Срби били наивни и поверовали комунистима, јер су имали идеологију сличну Хришћанству, али данас је ван сваке памети бранити сатанисте комунисте, који су у Србима одузели дух народа, одузели им веру, културу традицију и наметнули им сво зло са запада.
    Није било потребно ни премештати фабрике, јер су фабрике које су биле у главном у рукама Јевреја, већ биле или уништене у и разорене у бомбардовању наших лажних савезника а остало су комуњаре одузеле од власника, а са истим нису знали да управљају и раде. тако да је привреда у Србији после другог светског рата стала.
    Пре другог светског рата, већина фабрика свих индустријских грана била је у рукама Јевреја.
    Јевреји су жртвовали своје сународнике и поставили комуњаре на власт У Југославији, који су имали за циљ да економски униште у првом реду Србију и Србе, као што су економски уништили Русију, када су поставили сатанисте комунисте 1917г.

    Да се подсетимо, велеиздајник Вучић је донео закон којом се свим Јеврејима иплаћује одштета за страдање и отимање имовине, док такав закон не постоји за Србе којима је отета имовина после другог светског рата.
    Овде је списак фабрика које су Јевреји држали у свом власништву пре другог светског рата.

    MLINSKA INDUSTRIJA
    U našoj državi bilo je oko 650 parnih i motornih mlinova, s dnevnim kapacitetom oko 800 vagona
    žita.
    Pretežna većina velikih mlinova nalazila se u rukama Jevreja, a skoro svi veliki mlinovi u Vojvodini
    i Hrvatskoj bili su u rukama stranih, mahom mađarskih Jevreja.
    Dobar deo ovih preduzeća je posle rata “nacionalizovan”, ali taj veo nacionalizacije je toliko
    izbledeo, da se ona čak i formalno jedva primećivala.
    U 20 najvećih mlinskih preduzeća od 185 članova uprava 94 su bili Jevreji, a od 40 direktora i
    njihovih zamenika 34 su Jevreji.
    Komentar ovome je izlišan.
    INDUSTRIJA ŠEĆERA
    U našoj državi bilo je svega 8 velikih fabrika šećera od kojih su 6 privatne, dve državne. Godišnji
    kapacitet je 12.500 vagona šećera i oko 6.000 vagona suvih rezanaca.
    Sve privatne fabrike šećera nalazile su se u rukama Jevreja; nacionalizacija njihova je samo na
    papiru.
    U 4 najveće fabrike šećera posle “nacionalizovanja” od 52 člana uprave bili su 22 Jevreji, a od 8
    direktora i zamenika 6 su bili Jevreji.
    Članovi uprave Nejevreji su većinom masoni, “ugledni” ljudi, ministri, bivši ministri, prof.
    univerziteta i t. d. koji svojim “ugledom” pokrivaju nemilosrdnu pljačku ovih fabrika na štetu
    seljaka, radnika i države, primajući za to masne tantijeme.
    Čista dobit ovih fabrika redovno daleko premašuje osnovni kapital.
    INDUSTRIJA ALKOHOLA
    Velikih alkoholnih industrija u našoj državi bilo je 14 sa kapacitetom od 24 miliona litara
    apsolutnog alkohola. Osim njih bilo je i 34 pivarska preduzeća sa kapacitetom od 1.500.000
    hektolitara piva. Jevreja nije bilo u svega 3 preduzeća.
    U 12 najvećih preduzeća Jevreji su ovako bili zastupljeni: od 110 članova uprava 58 su bili Jevreji,
    dok su ostali dobro plaćene hrišćanske sluge Jevreja. Od 24 direktora i zamenika 22 su Jevreji.
    INDUSTRIJA PREHRANE
    Ovde spadaju razna preduzeća za preradu i konzerviranje. I u ovoj grani industrije dominirali su
    Jevreji, koji su u upravama 20 najvećih preduzeća imali apsolutnu većinu, dobar deo od njih je bio
    isključivo u njihovim rukama.
    DRVARSKA INDUSTRIJA
    Najveća i najvažnija grana industrijske produkcije u Jugoslaviji je bila industruja drva.
    U našoj državi bilo je oko 650 većih preduzeća drvarske industrije, a pored ovih oko 2000 manjih,
    naročito pilana na vodi. Dok su mala preduzeća većim delom bila u rukama naših ljudi, velika
    preduzeća su bila skoro sva u rukama ovdašnjih i stranih Jevreja.
    U 23 najveća drvarska preduzeća od 210 članova uprava 125 su bili Jevreji, od 56 direktora 44
    Jevreji.
    Jedna od najvećih drvarskih firmi A.D. Gutman, za čije ime je vezana sramna Našička afera,
    svojina je mađarskih Jevreja. Ona ima sopstvene pilane, fabriku tanina, bačava, kamene majdane,
    livnicu gvožđa, ribogojstvo, 50.000 jutara šume, 150 km. svoje železnice itd.
    “A.D. za eksploataciju drva” je bila interesna sfera bečkih i peštanskih Jevreja. U njihov koncern
    spadaju “Bosansko društvo za proizvodnju drva” u Banja Luci, “Slaveks”, “Zagrebačka fabrika
    bačava” i druga preduzeća.
    “Nihag” je takođe javrejska firma, sa “Dugoselom” i “Jugotaninom”.
    13
    U rukama Jevreja nalazila su se i ova krupna preduzeća: “Slavonija”, “Našička fabrika tanina i
    parna pilana”, “Industrija drva Drah”, “Šumsko industrijsko preduzeće Dobrlin Drvar” u
    Sarajevu, “Krivaja”, “Igar”, “Jela”, “Bosna”, “Una”, “Varda”, ”Viktorija” i t. d.
    GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA
    Od građevinskih industrija najvažnija je industrija cementa; sva velika preduzeća ove važne
    industrije nalazila su se u rukama Jevreja ili su bila pod njihovim odlučnim uticajem.
    U 8 najvećih cementnih preduzeća od 85 članova uprava 55 su bili Jevreji, a od 21 direktora 18
    Jevreji.
    “Beočinska fabrika kaje”, s obrtom od 80 miliona dinara bila je u rukama naših i mađarskih
    Jevreja.
    “Split” u Splitu s obrtom od 170 miliona dinara u rukama je italijanskih Jevreja.
    “Dalmacija” je takođe svojina italijanskih Jevreja.
    “Kroacija”, “Jadransko Bauksit”, “Adrija Bauksit”, bili su u rukama naših i italijanskih Jevreja, a
    “La Dalmasien” naših i francuskih Jevreja.
    HEMIJSKA INDUSTRIJA
    Sva preduzeća hemijske industrije nalazila su se u rukama Jevreja, što se jasno vidi iz ove
    statistike: u 28 velikih preduzeća od 233 članova uprava 132 su bili Jevreji, a od 56 direktora 44
    Jevreji.
    Najveća preduzeća su: “Danica” u Zagrebu s obrtom preko 100 miliona dinara. Predsednik,
    potpredsednik i svi direktori bili su Jevreji. “Tvornica za dušik” (Slovenija). Obrt 50 miliona.
    Većina akcija u Jevrejskim rukama.
    “Zorka” (Zagreb i Subotica). Obrt 50 miliona. U njoj su angažovani austrijski, češki, mađarski i
    naši Jevreji.
    Jevreji su imali presudnu ulogu i u preduzećima: Englesko-Jugoslovenska Destilacija, AngloJugoslovensko
    Petrolejsko a.d., Standard Oil, Vakuum Oil, i t. d.
    INDUSTRIJA ŽELjEZA I RUDARSTVO
    U našoj državi postojalo je oko 300 većih preduzeća mašinske, željezne, elektrotehničke i električne
    industrije.
    U svim ovim preduzećima uticaj Jevreja je bio veliki.
    Rudarsku industriju u Srbiji zauzeli su uglavnom stranci, a u ostalim krajevima stranci i Jevreji.
    Nekoliko primera:
    “Trbovljansko ugljarsko društvo” u Ljubljani je jedno od najvećih industrijskih preduzeća na
    Balkanu. Godišnji obrt je preko pola milijarde. Uticaj Jevreja u ovom preduzeću je bio beoma
    veliki, a naročito od 1924. god. kad je Bank de Pe preuzela veliki broj akcija.
    “Prva Jugoslovenska fabrika vagona, strojeva i mostova” u Brodu s akc. kapitalom od 110 miliona
    dinara potpuno je bila u rukam Jevreja.
    U 6 najvećih preduzeća ove industrije imalo je među članovima uprava 30 Jevreja, a od 11
    direktora 7 su bili Jevreji.
    TEKSTILNA INDUSTRIJA
    Tekstilnih i konfekcijskih preduzeća u našoj zemlji bilo je oko 250.
    Izuzev dve velike srpske firme, firme Ilića i Teokarovića sva važnija preduzeća tekstilne industrije
    nalazila su se u rukama Jevreja.
    GRAFIČKA I PAPIRNA INDUSTRIJA
    U glavnim preduzećima naše industrije papira i grafičke industrije Jevreji su bili zastupljeni ovako:
    u 6 najvećih preduzeća u upravama nalazilo se 24 Jevreja, a od 11 direktora 6 Jevreja. Jevreja
    nema jedino u fabrici hartije M. Vapa a.d. i Pantić i drug.
    14
    KOŽARSKA IDUSTRIJA
    Većih preduzeća u našoj državi bilo je nešto preko 100, a ona su ogromnim delom bila u rukama
    Jevreja.
    Najveće preduzeće kožarske industrije “Zagrebačka fabrika koža” bila je isključivo u jevrejskim
    rukama.
    VELETRGOVINA I ZASTUPSTVO
    Čim se bankarstvo i industrija pretežnim delom svojim nalaze u rukama Jevreja, onda je veoma
    lako pogoditi da se isto tako i veletrgovina i zastupstvo gotovih industrijskih artikala nalaze
    ogromnim delom u rukama Jevreja. Kada se tome još doda i činjenica da su se produkti
    poljoprivrede nalazili skoro isključivo u jevrejskim rukama, dobija se potpuna slika gospodarstva
    koje su Jevreji imali u našoj državi.

  5. tomahawk каже:

    ajd sad vi rusofili da procitate tih miliona stranica
    a posle da prepricate svojim recima

Коментари су затворени.