Прочитај ми чланак
© Фотохост-агентство
Руски председник Владимир Путин једном је рекао, „Медвед ни од кога не тражи дозволу.“ Заиста, током протекле две године, он је од Украјине до Сирије показао свету да је политички медвед. Па ипак, чак и љути и узнемирени западни лидери, и чак и конзервативни политичари у САД су према Путину осетили бар мало зависти.
Док се Сара Пејлин на пример жали на слабост америчког председника Барака Обаме, као да прижељкује председника који се, попут Путина, „рве са медведима и вади нафту.“ Бивши градоначелник Њујорка Руди Ђулијани је такође открио своје дивљење за Путина, говорећи: „Он доноси одлуку и он је извршава … То је оно што се зове вођа.“
Пошто је освојио трећи председнички мандат, Путин је постигао изузетан рејтинг који се креће у распону од 80 до 90 одсто. Чак и са „диктаторским попустом“ – односно претпоставком да нека од ових бројки није тачна, Путин је далеко популарнији од својих западних колега, који морају да издрже релативно независне и агресивне медије и живу јавну расправу око сваке политике и сваког личног проблема, од сексуалних веза до правилног коришћења и-мејл сервера.
Путин за разлику од западних политичара, срећно може избећи бескрајни стрес политичке кампање, или одбране своје политике, или да изгради арсенал оправдања за грешке. Путину и његовој администрацији и даље треба одређен облик јавне подршке, и много онога што ради у иностранству представља обраћање домаћој јавности. Агресивне, ризичне, или чак опасне потезе у спољној политици руско становништво је углавном подржало, као доказ снаге и ауторитета свог лидера.
Део народног одушевљења за Путина и онога што чини, произлази из огорчења 1990-их, када је након распада Совјетског Савеза, нова независна Русија под председништвом Бориса Јељцина пропадала, а њен статус суперсиле испарио.Руси су ускоро стекли утисак да западне земље, које су саветовале Јељцинову администрацију желе да униште руску економију, подрију њен војни систем, и стекну превласт у „блиском иностранству“ Русије (у бившим совјетским државама).
До тренутка када је Путин освојио свој први председнички мандат 2000. године, Русија је и у земљи и иностранству сматрана као слаба држава, у униполарном свету у коме доминирају САД. Руска јавност и Кремљ су стога желели да оживе понос земље и њену међународну слику – кроз процес који су руски друштвени научници Татјана Рјабова и Олег Рјабов назвали „поновно стицање мишића“.
Када је Путин дошао на власт, његов мачизам је употребљен као средство за односе са јавношћу, као начин за његов легитимитет и као потврда руске снаге. Путинова спољна политика и пропагандни снимци (јахање коња голих груди, смиривање сибирског тигра, и тако даље) су углавном обликовани тако да га представљају као јаког, упорног, чврстог, човека кога напади других земаља не могу поколебати.
Овај план је био успешан. После припајања Крима, његов рејтинг је, упркос паду рубље, скочио од 65 одсто у јануару 2014. године до 85 процената у децембру 2014. У октобру 2015. Путинов рејтинг је био невероватних 89,9 одсто, што је вероватно била последица покретања интервенције у Сирији, потеза који подржава више од 70 одсто Руса. Употреба „Калибр“ крстарећих ракета, који су испаљени са руских бродова на далеком Каспијском мору и призор руских борбених авиона показало је Русима да је њихова земља поново звезда на светској сцени.
Путин је успешно представио своје поступке као одбрану руских националних интереса од Запада, а нарочито од Сједињених Америчких Држава и НАТО-а, који тобоже покушавају да ослабе руску државу и спрече је да заузме место које јој припада у међународној арени. Путин је, на пример, у јануару 2015. изјавио да се у Украјини не води борба против украјинске војске, већ против „Легије странаца“, под покровитељством НАТО-а, којој је циљ Русија.
Јавно мњење одражава Путинов став. У јуну 2015. године, 86 одсто Руса се донекле сложило са тврдњом да Сједињене Државе „искоришћавају садашње тешкоће Русије да би је свеле на другоразредну државу и сировински додатак за Запад“.
Ове теме су такође присутне у пропаганди прокремаљских група, као што су Млада гарда (омладински огранак пропутинове партије Јединствена Русија). Ова група сматра да Путин штити руске националне интересе од мешања Запада, укључујући и наводно рушење украјинског проруског лидера, Виктора Јануковича уз учешће САД.
У октобру прошле године, за Путинов рођендан, Млада гарда је организовала изложбу политичких плаката, од којих је на неколико било приказан руски лидер како доминира над америчким председником Бараком Обамом, тј. како га држи за уво или га борилачким потезо обара на земљу.
Такође као рођендански поклон, друга про-Путинова група под називом Мрежа је направла изложбу истичући Путинова достигнућа као непоколебљивог националног лидера који држи кормило у непријатељском међународном окружењу. Ова изложба је названа „Дванаест Путинових подвига“, по узору на дванаест Херкулових херојских дела. На једном плакату могао се видети Путин како штити Русију од западних економских санкција, које су приказане као Хидра (змија са више глава), док Путин сече главу која припада Сједињеним Државама.
Путином рођендан је слично обележен и ове године. Млада гарда је објавила збирку извода из интервјуа, у којима њихови чланови разговарају о Путину и о томе шта он за њих представља. „Мудрост Владимира Владимировича, брзина доношења одлука, његово поштење и његова снаге помажу Русији да постигне нове домете у глобалној арени“, рекао је један активиста.
Други је рекао: „Ја сматрам да је главно достигнуће Владимира Владимировича то што је Русија повратила своју стару славу и заузела лидерску позицију на светској сцени. Поносан сам на Русију. Поносан сам на Путина“.
Дарја Криукова, координатор Младе гарде за Сибирски савезни округ је све то сажела речима:“ Желим да пожелим срећан рођендан најјачем и најугледнијем политичару на свету: Владимиру Владимировичу Путину.“
Иако сви Руси нужно не деле ставове ових прокремаљских група, они ипак одражавају осећања великог дела становништва. На пример, у Русији се сада множе налепнице и слогани који пореде САД са нацистичком Немачком или показују како Русија метафорички силује САД. Једна широко дистрибуирана налепница која приказује овај чин се после почетка рата у Украјини појавила на задњим стаклима аутомобила, и она је пропраћена натписом: „Ми то можемо поново!“.
Други слоган је „Волите своје непријатеље тако да се ваши пријатељи уплаше!“, а на овој налепници је приказана фигура у бојама руске заставе која силује фигуру обучену у боје америчке заставе.
Руски сајт који продаје ове налепнице објаснио је паралелу између нацистичке владе и савремених Сједињених Држава, на следећи начин: “пораз фашистичке Немачке у 1945. очигледно није охладио савремене амбиције САД; они не само да су заборавили историју, већ се труде да је преобликују како им одговара. То је тренутно видљиво у догађајима у Украјини. Али, као раније фашизам, американизам неће постићи ништа друго него мржњу људи према САД као освајачу. Биће само један исход њихових злочина- потпуни пораз агресора. “
Друга налепница са тог сајта из серије „Наша одмазда против НАТО-а“ приказује огромни нуклеарни пројектил фалусног облика са слоганом „Ми се не стидимо наших комплекса.“ Било да се ово односи на велике руске ракете или насилни сексуални имиџ Русије, која „доминира“ над Америком на коленима, у овим слоганима постоји непогрешиво поређење између руске мушкости и западне слабости.
Другим речима, Путинове присталице у Русији налазе симболичне начине да се осете надмоћним над САД, али земља има снажан осећај љубоморе док тежи да се далеко ван граница надмеће са војним, економским и политичким утицајем САД. Тврдећи да одлучно штити интересе Русије (да ли у Украјини или Сирији), Путин у иностранству симболички показује мушкост, што ојачава његову позицију код куће, као неко ко је јачи од оног другог.
Извор: Foreign Affairs, Курир
