Прочитај ми чланакДивизиони С-300 и С-400 у Хмејмиму и Тартусу у принципу не могу од Томахавка да заштите удаљен циљ. База је била раније евакуисана, о чему говори број жртава, објашњава Василиј Кашин.
Рано ујутро 7. априла 2017. године бродови америчке ратне морнарице извршили су напад крстарећим ракетама Томахавк на сиријску авио-базу Шајрат у провинцији Хомс. Укупно је испаљено 59 ракета. Према прелиминарним подацима погинуло је 5 сиријских војника и оштећено је или уништено највише 15 авиона сиријског ратног ваздухопловства.
Од 2016. године Шајрат је користила и руска авијација у Сирији. Између осталог, тамо су били базирани борбени хеликоптери Ми-24, Ми-35, Ка-52 и Ми-28. Непознато је да ли су се на аеродрому у тренутку напада налазили припадници руске војске, али је саопштено да је већи део војне имовине сиријске војске склоњен уочи напада, пише портал Defence.Ru.
Коментаришући овај догађај, војни експерт, сарадник Центра за комплексна европска и међународна истраживања „Високе школе за економију” Василиј Кашин је рекао да је напад извршен огромним бројем крстарећих ракета, што је очигледно требало гарантовано да онемогући моћну противваздушну одбрану на објектима.
„Да се на бази чак и налазио дивизион С-300, под условима стопостотне ефикасности, он не би могао да задржи овај напад”, сматра експерт. „Домет гађања С-300 на нисколетеће циљеве као што је Томахавк неколико пута је мањи од домета гађања авиона на средњим и великим висинама, о чему воле да говоре новинари. Тј, ради се о неколико десетина километара.”
„Дивизиони С-300 и С-400 у Хмејмиму и Тартусу у прунципу не могу од Томахавка да заштите удаљен циљ”, објашњава Василиј Кашин.
Он такође истиче да, судећи према подацима о губицима, није активирана одбрана базе, иначе не би се могло говорити о пет погинулих.
„База је била евакуисана раније после америчког упозорења. Употреба 59 ракета била је потребна како би се искључили губици у случају да противничка страна одлучи да аеродром ипак брани. Иначе не би имало смисла потрошити преко 100 милиона долара на један објекат”, закључује експерт.
Што се тиче политичког значаја ракетног напада, експерт истиче да је јуче дошло до највећег помака за последњих десет година у вези са проблемом Јерусалима: Русија је признала Западни Јерусалим за престоницу Израела.
„Русија је прва велика земља која је то учинила. То може за собом повући ланчану реакцију и комплетну промену позиција у вези са овим проблемом”, истиче Кашин. Осим тога, по његовом мишљењу, сада је крајње тешко заступати теорију да је Трамп налази под руским утицајем. Он се ослободио ове опасности.
Сарадник Института замаља Далеког истока такође тврди да је значајан и „кинески фактор”.
„Трамп је очигледно намерно објавио да ће извршити напад за време посете кинеског председника Си Ђинпинга. Очигледно је хтео да демонстрира своју моћ. то ће се дуго памтити, као и случај када је Труман саопштио Стаљину о Хирошими, а Стаљин се правио да не схвата о чему се ради.”
Кашин сматра да је напад био погрешан потез. „Кинези ће то протумачити као намерно понижење, они ће се правити да је све у реду, али ће се касније осветити.”
