Прочитај ми чланак
(Миладин Недић)
Тешко је одговорити на овако сложено питање, поготово што се не зна ни вријеме од када су Срби почели да изумиру, као ни разлог њиховог изумирања. Али, за вријеме ропства под Турском империјом, од скоро пола милениума, Срби нису изумирали. Они су живјели као кметови обрађујући земљу која је била у власништву турских бегова, односно султана. Држави су давали десети дио прихода од земље. Тако је Турска империја живјела и зависила од њиховог рада. Васа Чубриловић је све то упећатљиво описао у свом дјелу „Историја политичке мисли у Србију деветнестог вијека.“
За турске владавине српски народ се увећавао, иако је велики број њих прелазио на ислам и католчанство и одлазио у друге народе. Да би одредили вријеме од када су Срби почели изумирати потребно је упознати узроке који су ту појаву произвели. Позовимо зато у помоћ историју јер она је „учитељица живота“, а смрт је последња манифестација његова.
1.
Преда мном се налази писмо Алексе Петровића упућено Стефану Дедијеру – директору института за шпијунажу у Лунду – Краљевина Шведска. Алекса Петровић је мој земљак са Озрена. Био је професор математике на више универзитета и веома образован Србин. Писмо је упутио у децембру 1993. године Стевану – брату много познатијег Титовог биографа Владимира Дедијера. Једна реченица у том писму дословце гласи овако ,,Да си иоле реалан и наклоњен србству (православном, а не унијатском) могао би бар у ,`Дуги` бр. 512. прочитати текст Др. Растислава Петровић, и из њега сазнати да је 1438. године папа Силвестер Други анатемисао србски народ из тамо наведених разлога.“
Миладин Недић је дипломирао је на Рударско-геолошко-нафтном факултету у Загребу.
Као инжењер радио је у Зеници, Креки и у Рударском институту у Тузли.
По пресуди Окружног суда у Тузли утамничен је на три године као српски националиста, због тога што је копирао Усташко-комунистички споразум из 1935.
По изласку из затвора 1989. године учествује у раду Оснивачке скупштине Демократске странке у Београду. Потом се укључује у оснивање Српске демократске странке у БиХ.
Биран је за председника СДС за регију Озрен и за члана Главног одбора СДС БиХ.
На првим вишестраначким изборима биран је у Вијеће грађана Скупштине БиХ.
Као посланик остаје и у Скупштини Републике Српске до 1996.
Ја немам прилику да дођем до те „Дуге“ да би сазнао разлог зашто је папа анатемисао мој народ. Али имам право да о томе размишљам јер та анатема досеже ето и до мојих савременика и да мога живота. То није анатема комшинице, која преко авлије виче својој кони : “дабогда ти било то и то… па цркла дабогда“. То говори поглавар католичке цркве. Он се сматра Божјим намјесником на земљи и његове ријечи су заповјест која се мора остварити. То значи да српски народ мора да нестане са лица земље. Дужност сваког католика је да ради на томе, јер је то заповјест самога Бога, односно његовог намјесника на земљи. (Зато се не треба чудити што се католичка Европа нашла удружена у бомбардовању Србије 1999.године.)
Папа Силвестер није доживео остваривање своје анатеме. Србија је тада била у вазалном односу са Турском империјом, да би нешто касније пала под њену тоталну власт. Тако смо остали под Турцима заштићени од западног непријатеља католичке Европе и Ватикана. Поставља се питање да ли би Срби требали Турцима да подигну споменик захвалности што су их четири стотине година чували од католичке Европе и свете столице. Односно – од тоталног истребљења.
Међутим, заслијепљени Срби осим у Турчину не виде више ни у ком другом непријатеља. Ми смо вјеровали да ратујући против Турске империје чувамо цивилизовану Европу, а нисмо знали да Турска империја чува Србе од католичке Европе и од тоталног истребљења.
Анатема и план Силвестера Другог о геноциду над Србима наставља се и траје до данашњег дана. Анатему је дала и прокламовала Света столица и план се мора остварити без обзира којег папе стражњица сједи на светој столици.
Но, идимо траговима историјских збивања!
Већ је речено да смо четири стотине година били заштитћени Турском империјом и тако заштићени доживјели смо да уђемо у 19. вијек.
Када је на почетку 19. вијека Наполеон стигао до Балкана оснивајући републике гдје год би стигао, у Љубљани је прогласио Илирску републику, рачунајући на балканске Словене које је сматрао Илирима. Али када је стигао до Дубровника 1808.године укинуо је Дубровачку републику којом су тада владали Срби. Да ли је то учинио случајно?
Црна Гора се тек измакла испод турског јарма ратујући са Турцима без прекида а Наполеон са запада напада са својом војском на то прво српско гнијездо слободе. Ево пјесме о том догађају:
Наполеон славни Бонапарта
на шест мора поји свога ата
на нас пође из земље Франције
са сто разне вјере и нације
и кад дође у земљу которски
присједе му комад црногорски
на мач га је дочекала Бока
не даде му отворити ока
ни пед наше не освоји земље
док мач сломи под Москвом на Кремље.
Кад се Србија почела ослобађати турског јарма одмах је Европа притекла да зајаши ослобођену Србију. Како се може другачије разумјети улога Британије у случају убиства вође Првог српаког устанка Карађорђа Петровића. Отац Србије и наш неумрли Вожд склонио се послије пропасти Првог српског устанка ван земље. Али је задржао велики ауторитет и остао узор свим народима поробљеног Балкана. Велика Британија је уз помоћ своје тајне полиције организовала убиство Карађорђа. Извршиоци су само домаћи људи (Милорад Екмечић : „Дуго кретање између клања и орања“.)
Да ли је ово случајно или је по програму анатеме из 1438.године просудите сами!
2.
Када се даље размишља о овој теми треба поставити питање: да ли је Анте Старчевић био толико паметан да својом памећу формира Хрватску странку прва, да креира и да напише такав расистички програм по коме треба извести истребљење Срба? Тако, што ће се једна трећина покатоличити и превести у Хрвате, једна трећина побити и, коначно, једна трећина протјерати. То је вријеме деветнаестог вијека, а у двадесетом по том програму радило се пуном паром. Није ли то ишло по програму и плану оне папске анатеме из 1438.године. Може се препоставити да тај програм виси на зидовима ватиканских одаја, као што виси распоред часова неког вриједног гимназијалца да би се знало кад што треба радити и учинити.
1875. године Срби су у Босни подигли устанак против Турске империје, свесно гинући да би извојевали слободу. Католичка Европа не помаже ове устанке. Након три године проливања српске крви, у Берлину се одржава Берлински конгрес. Бечка царевина устанак Срба користи као разлог да окупира Босну. И у том „подухвату“ подржавају је католичка Европа и Ватикан. Доласком у Босну католичке Србе проглашавају Хрватима, српски језик претварају у босански, уводе латиницу као службено писмо и подижу нове католичке цркве.
Европа и Ватикан се ту нису зауставили. Кад је Србија у Балканским ратовима ослободила своје земље у оружаном сукобу против Турске и Бугарске, Европа полази у рат против Србије, користећи њену исцрпљеност у Балканским ратовима. Шта су све радили војници „цивилизоване Европе“ по Србији у Првом свјетском рату познато је цијелом свијету из сведоћења Арчибалда Рајса.
Кад су српска војска и влада били на Крфу у Риму се формирао Југословенски одбор састављен већином од хрватских интектуалаца.
Да ли је ту иницијативу дао Ватикан пресудите сами!
Одбор се убрзо преселио у Лондон – центар свјетских збивања и одлучивања. На Крфу се пише Крфска деклерација, која позива све Јужне Словене у рат за ослобођење и уједињење. Предсједник Југословенског одбора полази из Лондона на Крф да потпише Крфску деклерацију. На путу свраћа у Ватикан на договор са папом. (Милорад Екмечић: „Дуго кретање између клања и орања“). Шта су они причали и шта су се договорили то се не зна. Али будући слијед догађаја на овим просторима може реконстрисати главне тачке њиховог договора.
Извјесно је и да папа није пропустио прилику да Анти Трумбићу пренесе искуство Рима при опсједању Картагине. Када је римски војсковођа јавио у Рим да ни трећи напад није успио, Рим је наредио: „Придружите им се!“. Послије тога Картагина је пала.
Тако су и Хравати придружени Србима, потписивањем Крфске деклерације. Краљ и влада Србије сматрали су Југословенски одбор (20 чланова) преставником Словенаца, Хрвата, Далматинаца, Славонаца и Срба и муслимана у Босни. Тада се није знало да иза Југословенског одбора стоји католичка Европа на челу са Ватиканом и Великом Британијом. То се сазнало тек 1999.године када је Европа бомбардовала Србију; чак и прије, када је пуковник Славко Лисица при ослобађању Купреса међу заробљеним усташама пронашао: Пољаке, Нијемце, Естонце, Литванце…
Крфском деклерацијом створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а једанаест година касније проглашењем Југославије више се не спомињу ни Срби ни Србија. Тако је Првим свјетским ратом убијено и унесрећено близу два милиона Срба, а Србија као држава замјењена за Југославију (свачију и ничију).
Тек што је створена држава и Хрвати се придружили Србима, у Италији се формира Хрватски усташки покрет који усваја идеологију Анте Старчевића и његов програм о уништењу Срба и Србије.
Да ли је случајно да се усташки покрет формира у Италији? Колико ту има папске и ватиканске ујдурме?
У исто вријеме формира се комунистичка партија Југославије (и Хрватске).
Усташки и комунистички покрет 1935. године потписују тајни споразум (уговор) о међусобној сарадњи. Уговором се усташки покрет и Комунистичка партија обавезују да ће се међусобно помагати у рату и миру. И да ће заједно радити „на сламању кичме српству и Српској православној цркви“. Овај уговор је и данас државна тајна на нашим просторима.
Ради овог уговора 1987. године на Окружном суду у Тузли добио сам три и по године затвора, јер сам га копирао у рударском институту у Тузли. Данас се тај уговор налази дјелимично објављен у књизи Дејана Лучића: „Павелићев тестамент“ и књизи Мира Микетића: „Кроз пакао и натраг“.
3.
Усташки покрет прихватила је већина хрватског народа, јер је то покрет за стварање велике хрватске државе. Која није постојала од 1102. Године. Био је то покрет и за формирање хрватске нације, која се формира великим дијелом и од покатоличених Срба.
Већину чланова комунистичке партије чинили су Срби који до данашњег дана нису сазнали да су тим Уговором везани за усташки покрет. За Уговор је знало само уже руководство покрета, а „ситна боранија“ није знала да су као чланови Комунистичке партије били под командом усташа од 1935. године до данашњег дана. Тако су Срби у Комунистичкој партији упрегнути да раде на рушењу своје државе и убијању свог властитог народа, помажући усташама да дођу до своје државе уз истребљење српског народа на Балкану. На тај начин се очитују и последице Крфске деклерације и придруживања Хрвата Србима. У свему овоме велику улогу чини католичка црква. Она Хрватима није ишла на руку да створе своју било какву суверену државу ових девет стотина година. Али их је користила за остварење анатеме папе Силвестера Другог из 1438. године .
Сарадња усташа и комуниста дошла је до пуног изражаја у Другом свјетском рату. Усташе проглашавају НДХ на простору Хрватске, Далмације, Славоније, Херцеговине и Босне гдје започињу истребљење српског народа по програму Странке права Анте Старчевића. На челу им је Анте Павелић. За то вријеме комунисти са Титом одлазе у Србију и Црну Гору гдје започињу грађански рат у већ поробљеној земљи од стране Хитлера и Мусолинија.
Након три године усташко-комунистичке сарадње на истребљењу српског народа састају се њихови представници у Јајцу 29.11.1943. године и доносе одлуку о успостављању комунистичко режима у Југославији. У свему томе помоћ им пружа Света столица у Ватикану, на челу са папом Пијем ХИИ.
И западни савезници на челу са Черчилом.
Да би се све то остварило Тито одлази са острва Виса у јуну 1944 године у јужну Италију, гдје се састаје са папом и са Черчилом. Ту заједно проводе око мјесец дана уз купање и договарање о успостављању комунистичког режима у Југославији. Игнорише се српски Равногорски покрет који је ратовао на страни савезника, а против фашизма. И на страни сила побједница. Тако је српски народ пао у ропство као да је ратовао на страни поражених народа и држава. У јужној Италији папа, Черчил и Тито договорају се о свему и Тито одлази у Москву на договор са Стаљином како би издејствовао пристанак да Црвена армија ослободи Југославију. Са своје стране западни савезници су бомбардоваали српске градове испред комунистичких колона које су из Хрватске и Босне надирале у Србију и у Црну Гору. На тај начин су западни савезници 1944. довршили оно што је Хитлер започео 1941. године.
Српски народ се тада нашао са својим Равногорским покретом и Дражом у тоталном рату. Био је принуђен да се брани са свих страна. И од усташа и од комуниста, и од америчке и од енглеске авијације са запада. Од Хитлерових армија које се повлаче са Блиског истока и од Црвене апмије која је прешла у Србију из Румуније и из Бугарске.
Опет је Европа кумовала трагедији српског народа и у Другом свјетском рату, а број Срба се опет смањио за више од два милиона. Погинулих и несталих што у рату, што одмах послије рата.
Колико ту има креативности Свете столице и Ватикана и савезника на челу са Чечилом?
Копненом војном силом Црвене армије и бомбама америчке и енглеске авијације по српским градовима и цивилном стиновништву истјерани су Хитлерови и Мусолинијеви фашисти. Умјесто њих ушетали су комунисти и усташе у нашу Отаџбину. Они успостављају 1945. године комунистички режим који траје све до 1966. године кад се на Бријунском пленуму режим еволуира у апсолутно прохрватски – усташки.
У комунистичко-усташком режиму главну ријеч водили су комунисти, а споредну њихови сарадници усташе. Од Бријунског пленума режим остаје исти, али сада главну ријеч воде хрватски националисти а споредну њихови сарадници комунисти. Отпочињу и припреме за разарање државе Југославије. Све националне мањиње и измишљене нације стекле су статус и право нација. А Срби постају сметња свим народима и непожељни вишак у свајој Отаџбини. За Србе држава постаје проклета земља у којој је „пашчад пуштена а камење свезано“ (Матија Бећковић) Тако смо дочекали деведесете године прошлог вијека у којима смо гледали разарање своје Отаџбине, које је почело још на ИИ засједању АВНОЈ-а. Када су против правно-историјске логике зацртане границе њених република и покрајина.
Усташко-комунистички систем трајао је од Бријунског пленума 1966. до 14. конгреса СКЈ, који је одржан у Београду јануара 1990. године. Тада се једнопартијска држава практично распада на републике и покрајине. И започиње грађански рат.
Словенија и Хрватска се отцепљују и проглашавају своју самосталност. Међу првима их признаје Ватикан. Хрватска протјерује Србе са простора Славоније и Книнске крајине, а у Босни и Херцеговини муслимани са Хрватима учвршћују федерални однос. Прегласавају Србе у заједничкој скупштини, чиме започиње грађански рат у Босни и Херцеговини. У рату нас усташе нападају а комунисти-титоисти нам не дају да створимо отаџбинску армију и да се ријешимо свог џелата који нас коље ево већ стотину година.
Тито је преко Савеза комуниста припремио све непријатеље Срба у Југославији, а Света столица припремила Америку и Европску унију и тако су се Срби нашли у рату са пола свијета. У истој незавидној позицији у којој се 1944. нашао и симбол српског отпора свим тоталитаризмима, нацизму, фашизму и бољшевизму, бесмртни ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић.
Рат је заустављен Дејтонским уговором. Њега је потписао Слободан Милошевић у име Србије, Фрањо Туђман у име Хрватске и Алије Изабеговић у име Босне и Херцеговине. Двојица можемо рећи неоусташа, (Фрањо и Алија) и један комуниста (Слободан) потписали су правни акт који данас чини устав Републике Српске под којим ми данас живимо. Опет је успостављен усташко-комуналистички правни систем као и прије рата. И у овом грађанском рату Срба је страдало (што убијено, што протјерано) близу милион. А 1999. године не знамо колико је у Србији изгинуло од граната НАТО бомбардовања.
Ово су у најгрубљим цртама биле друштвено политичке промјене, и биолошки геноцид над српским народом од 1438. до 2000. године према плану свете столице и с Ватикана на челу католичке и протестанске Европе.
О духовном геноциду неком другом приликом .
* * *
А сада да видимо шта се десило у економији. Кад је 1946. године доласком комуниста укинута приватна својина од сељака су почели да отимају пољопривредне производе и све више да плаћају раднике у индустрији и рударству. Сељак је постајао све сиромашнији јер је његовим производима други одређивао цијену тј. држава. Бјежећи са земље прелазио је у пролетеријат по градовима и у друштвена предузећа. Тако смо скоро сви имали радна мјеста и плате од који смо могли да преживимо. И нико није располагао већим капиталом.
Кад се држава распала и кад се завршио грађански рат 1996. године поново је почела приватизација фабрика, рудника и друштвених предузећа. Сад нико од нас није могао купити фабрику или било које предузеће, јер смо сви до тада живјели од плата која су биле довољне само за живот. Онда су дошли странци и покуповали фабрике, руднике и све велике фирме. Пошто је рат, а и прелазак са тзв. друштвене у приватну привреду и тржишну економију, пореметио стање у производњи многи су радници остали без посла.
Сељаци се више не враћају на уништену и обезвређену земљу. Појавила се сила народа без запослења, цијена рада је пала испод сваке вриједности. Тако су страни власници запосјели наша фабрике, руднике и све велике фирме. Имају производњу са најјефтинијом радном снагом. Тако је наш народ пао у економско ропство. Принуђен да ради само за храну без које не би могао ићи на рад своме економском господару.
И Спартак је имао само храну као што и наша дјеца имају да раде само за голи живот. То је остварила католичка и протестантска Европа на челу са Светом столицом и Ватиканом, и уз помоћ НАТО-граната. Сад нас Европа позива да им приђемо као покорно робље свом џелату. И прије него што ставимо главе под џелотове сјекире да олижемо крв својих дједова. И крв својих очева. И крв својих синова.
Са крвавих њихових ножева.
И са њихових крвавих руку.
Е па драги брате Србине, ако си све ово прочитао да ли знаш: ЗАШТО СРБИ ИЗУМИРУ?
14.01.2014.године
