Прочитај ми чланакКраљевина Југославије, а пре свих српски народ, у Другом светском рату нашли су се између чекића и наковња. После страховитих бомбардовања немачког Луфтвафеа 1941. о којима углавном доста знамо, од октобра 1943. крећу бомбардовања од стране Америчког ратног ваздухопловства и Краљевског ратног ваздухопловства Велике Британије.
На удару су били већи градови Краљевине Југославије, а посебно су настрадали градови на територији Недићеве Србије, међу којима свакако највише Београд, Ниш и Лесковац.
Стратешки циљ ових ваздушних удара био је спречавање повлачења немачке групе армија Е, која је повлачећи се из Грчке на север требала да ступи у борбу на другим фронтовима. Да би се постигао овај циљ бомбардоване су саобраћајнице, немачка ратна техника и складишта дуж линије повлачења. Ипак на терену ствар је изгледала другачије. Због несистематског бирања циљева било је много цивилних жртава, док је немачка ратна машинерија пролазила са много мање губитака.
Први је на мети западних савезника био Ниш, који је бомбардован 20. октобра 1943. године, а затим још 15 пута; Београд 11 пута; Земун и Алибунар по 4 пута; Нови Сад 3 пута, Смедерево, Ћуприја и Поповац код Параћина по 2 пута, Сремска Митровица, Рума, Велики Бечкерек (Зрењанин), Крушевац, Пећ, Крагујевац, Ковин, Панчево, Велика Плана, Пријепоље, Куршумлија, Прокупље, Вучје, Лебане, Грделица, Лесковац, Подујево, Рашка, Сталаћ, Косовска Митровица, Приштина и други.
Симбол страдања Срба од стране савезничких бомби је свакако крвави Васкрс у Београду 16.4.1944. У току тог дана погинуло је око 2000 Београђана, а око 5000 је повређено. Авиони су град засули бомбама у раним јутарњим часовима док су београдске цркве биле препуне, а улице Београда живље него обично. Бомбе су разориле и прво београдско породилиште, дом слепих, два дома за децу избеглица из НДХ, дечији диспанзер и дечију болницу.
Ниш је као велико саобраћајно чвориште најчешће био на мети “савезника“. Најкрвавији напад на Ниш је био онај први који се одиграо 20.10.1943. док још није било никаквог повлачења већих немачких снага из Грчке. Страдало је седам стотина цивила, међу којима 150 радника железничке радионице. Посебно су упамћени напади из 30.03.1944. и 05.04.1944. када је оштећена и Саборна црква у Нишу.
Ипак највећи рушилачки занос авиони су испољили над Лесковцем 6.9.1944. у току операције Недеља пацова, на дан рођења краља Петра II, због чије се прославе на улицама града окупило много света. У току неколико минута већи део града је сравњен са земљом, а четвртина становништва од укупно 28000 становника, колико је тада бројао Лесковац, нашло је смрт на улицама града, у својим становима и у подрумима. Све ово је са оближњег брда посматрао бригадни генерал Меклејн, који је био савезнички изасланик при врховном штабу НОВЈ, и један од организатора ваздушних удара на српске градове.
Оно што је током протеклих деценија било табу тема јесте сарадња Врховног штаба НОВЈ и савезничке мисије у планирању ваздушних удара. Ипак откривањем нових докумената истина излази на видело. Депеша Јосипа Броза повереницима у Србији датирана 05.02.1944. каже:
„Све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства он ће доставити Савезничкој мисији при Врховномштабу НОВЈ. Врховни штаб ће пак ОДЛУЧИТИ да ли ће предложени циљ да се бомбардује”.
А јула месеца Едвард Кардељ саопштава својим сарадницима:
„Договарајте се с Енглезима о сарадњи њихове тактичке авијације у вашим акцијама (митраљирање колона, мања бомбардовања конкретних циљева на фронту итд.). Они на такав начин сарађују у целој Југославији. БОМБАРДОВАЊА ГРАДОВА И УОПШТЕ ВЕЋА БОМБАРДОВАЊА ОДОБРАВА САМО ВРХОВНА КОМАНДА”.
