Прочитај ми чланакОпште је познато да у земљама које се налазе под делимичном или потпуном окупацијом као последицом „обојене револуције“, која се догодила и у Србији 5. октобра 2000. године, о готово свим пословно-финансијским аранжманима и унутрашњим политичким приликама одлучују инспиратори, тј. инструменти који су на терену позиционирани од стране америчко-британских колонизатора.
Стефан Стаменковски је председник Српског сабора Заветници
У том контексту ” Београд на води” можемо посматрати као пројекат који је посебно значајан из више разлога. Према мишљењу Заветника у односу на сва улагања он је ипак у фокусу западног утицаја управо зато што у њему нема финансијског и глобалног учешћа америчко-британске империје, али ни новца најутицајнијих светских породица и фондација.
Имајући у виду те чињенице више је него јасно да је у овом тренутку један такав пројекат осуђен на медијску сатанизацију свих оних јавних гласила која су под контролом креатора новог светског поретка. Тако смо за врло кратко време дошли до тога да је пројекат „Београд на води“ обележен недавном афером „Савамала“ постао кључна тема друштевно – политичких прилика у Србији. Афера “Савамала” предвођена је брендом иза којег заправо стоји западна агентура, почевши од НВО сектора, јавних личности, до новинара и медија, који имају за циљ спиновање јавности и стварање утиска да је ова тема приоритет и најважнији проблем у Србији.
Као агитатори и подршка протестима јављају се и политички лидери и странке из тзв. новог ДОС-а, који у перспективи намеравају да се окупе око овог бренда пред предстојеће изборе за скупштину Града Београда.
За јасно сагледавање читавог система који се последњих месеци креира у Србији неопходна је анализа свих аспеката.
МЕДИЈСКА ПОДРШКА – спиновање јавног мњења
Једно од кључних питања које треба поставити и чији одговор нам најдиректније даје прави увид у позадину самих догађаја је ко су главни медији који питање бесправног рушења објеката у Савамали представљају као кључну тачку за генерисање незадовољства и стварају медијску илузију коју користе за формирање критичне масе.
На првом месту морам споменути британски „Гардијан“, који извештава о окупљањима у Београду, апострофирајући Бориса Тадића као једну од водећих фигура протеста и служећи се истом терминологијом која је коришћена уочи 5. октобра 2000. године.
Један од највећих медијских покровитеља у Србији, поред телевизије Б92 и листа Блиц, је телевизија N1, тј. CNN за Балкан, која је позната по врло тенденциозном извештавању са свих кризних подручја са циљем даље дестабилизације целог региона, али и као медијски носилац процеса рушења самосталности Републике Српске.
Новински портал intellinews.com основан у САД, а са главним седиштем за Европу у Великој Британији такође детаљно извештава о протестима.
Радио „Слободна Европа“, један од најпознатијих креатора петооктобарске атмосфере у Србији је сада у служби поновног стварања исте климе, која фаворизује своје опробане кадрове дајући највећи простор Зорану Живковићу (Нова странка) и Санди Рашковић Ивић (ДСС).
Можемо закључити да је ово већ виђена медијска подлога и добро уходан систем који ће у наредном периоду служити искључиво за мобилизацију незадовољних грађана и скретање пажње са кључних проблема. Док фокус јавности у Србији буде усмерен на наметнуте теме, за то време наставиће се процес даље дезинтеграције државе.
НЕВЛАДИН СЕКТОР – носиоци логистичке и теренске подршке
Једна од опробаних тактита је прикривање стварних организатора протеста и стварање илизује о спонтаним грађанским окупљањима. Међутим, простим сагледавањем списка сталних учесника протеста који се налазе у првим редовима, као носиоци кључних парола, може се донети закључак да се иза бренда „Не да(ви)мо Београд“ заправо крије читав систем невладиних организација и политичких субјеката.
Званични организатори су Симон Симоновић, познат као вођа НВО „Европа нема алтернативу“ и Радомир Лазовић, архитекта блиско повезан са Центром за културну деконтаминацију Борке Павићевић. Симон Симоновић познат је и по активностима прелепљивања билборда на којима је писало „Косово је Србија“ фотографија Џона Кенедија и Барака Обаме.
Иницијатива „Не да(ви)мо Београд!“ издаје часопис истоименог назива, у чијој се редакцији налазе представници НВО сектора, а уредница листа, Наталија Симовић и њен сарадник су истакнути чланови НВО „Траг“, коју финансирају: Фонд браће Рокфелер, Кооператива холандских фондација за Централну и Источну Европу, Институт за одрживе заједнице САД, Америчка агенција за Међународни развој, Чарлс Стјуарт Мот фондација, Одељење за интернационални развој британске амбасаде, Фонд за отворено друштво, Министарство спољних послова Републике Чешке, Европски инструмент за демократију и људска права, Делегација ЕУ у Србији, ГОПА консултант Немачка, Амбасада Холандије, Канадска агенција за међународни развој, Freedom House, Балкански фонд за демократију САД и Балкански фонд за локалне иницијативе Велика Британија.
Један од чланова редакције листа „Не да(ви)мо Београд!“ је и Немања Ненадић, програмски директор НВО „Транспарентност Србија“, на чијем се списку финансијера налазе Министарство спољних послова Велике Британије и Северне Ирске, Министарство спољних послова Краљевине Холандије, Амбасада Краљевине Норвешке, USAID, Вестминстерска фондација за демократију, Фонд за отворено друштво Србија, Фондација Конрад Аденауер, IFES, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије и Амбасада Финске.
Чланови редакције су и Џорџија Ђековић, Вирџинија Ђековић, као и Андрија Стојановић, од којих су Андрија и Вирџинија оснивачи организације „Тачка комуникације“, коју финансирају НВО „Траг“, Град Београд, USAID, Теленор фондација и други.
Извори финансирања показују да су чланови редакције увезани пре свега истим донаторима и међусобном финансијском спрегом, а не окупљајући се као група истинских заступника интереса грађана.
У име иницијативе „Не да(ви)мо Београд!“ оглашава се и Илир Гаши, извршни директор фондације „Славко Ћурувија“, чији су главни донатори Фонд браће Рокфелер, Балкански фонд за демократију пројекат немачког маршаловог фонда САД, NED, Амбасада Краљевине Данске и Амбасада Аустралије у Београду.
Поред поменутих видиљиво је учешће Иницијативе младих за људска права, чији је директор Анита Митић. Ова Иницијатива позната је по активном учешћу у перформансу „7000“ који је имао за циљ да Србе прикаже као геноцидни народ. Сваке године ова НВО у Тузли обележава годишњицу од злочина, које је наводоно починила Војска Републике Српске.
Челници ове организације имали су састанке и са Албином Куртијем, вођом екстремистичког покрета „Самоопредељење“ на КиМ. Такође, учествују у организовању одлазака студената Универзитета у Београду у Приштину где се сусрећу са представницима самопроглашених институција, међу којима је Атифете Јахјага. У Приштини су се састајали и са Бљеримом Шаљом, тадшњим координатором приштинског преговарачког тима у дијалогу са Београдом. Најважнији финансијери Инцијативе младих за људска права су Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић, Војвођански грађански центар и многи други.
Читав систем НВО је мобилисан од стране својих финансијера, да представи српској јавности да готово све категорије становништва ову тему виде као највећи проблем, кријући се иза лажне бриге о правима грађана.
ПОЛИТИЧКА ПОДРШКА – нови ДОС
Увертира за удруживање опозиције без обзира на наводне програмске и идеолошке разлике била је сарадња у оквиру Комисије о регуларности избора, као и заједнички наступ поводом изборне крађе. Заправо, по среди је било припремање јавности за следећи корак, а то је заједнички наступ на изборима за Град Београд, а по свему судећи и заједнички председнички кандидат.
Рушење објеката у Савимали опозција је искористила као изговор да представи надидеолошки концепт и да заједнички крене у својеврсну кампању за градске изборе. Подсећамо да су протесте подржали Бојан ПАЈТИЋ (ДС), Борис Тадић (СДС), Санда Рашковић Ивић (ДСС), Бошко Обрадовић (Двери), Зоран Живковић (Нова странка), Саша Радуловић (Доста је било) и многи други који своје место траже у новом ДОС-у.
Посебно је значајна улога Саше Јанковића, Заштитника грађана, који подршку за своје изјаве не добија само од челника опозције и организатора протеста, већ и од међународног фактора, пре свих Мајкла Девенпорта, шефа Канцеларије ЕУ у Србији. Иза намере Саше Јанковића да у наредном периоду крене у обилазак градова и општина широм Србије, наводоно промовишући институцију омбудсмана, крије се заправо намера целог поменутог система да управо Саша Јанковић буде заједнички председнички кандидат.
КРАЈЊИ ЦИЉ
Иза добро уиграног система, медија и НВО, политичких партија и појединаца стоји намера западних центара моћи да методом притисака, такозваним таласањем, наметањем тема и низом других техника, изврше утицај на формирање нове Владе Србије, као и да у перспективи створе услове за даљу дестабилизацију државе и да уместо старе крилатице „Србе на врбе“, примене „Србе на Србе!“ .
Док се завршава процес заокруживања самопроглашене државе Косово, подстиче даља дезинтеграције државе, расту сеператистичке тендеције, фокус јавности усмерева се на рушење неколико објеката. Посебно је лицемерно то што они који данас кријући се иза парола о грађанским правима дижу глас против рушења неколико зграда, а њихова реакција изостала је када је потписиван Бриселски споразум, ИПАП споразум, када је усвојен Закон о сарадњи са НАТО пактом, када је приватизована и у бесцење распродавана државна имовина, када је протериван народа са својих огњишта, када су паљене православне светиње и рушени културни споменици. Да ли можемо поверовати да је важније рушење зграде од рушења државе?!
СТАВ ЗАВЕТНИКА
Недвосмислено смо више пута истакли погубност пројекта „Београд на води“,који фаворизује страног партнера на штету српске стране и који је само још један од симбола наше економске окупације.
Сматрамо да је рушење објеката у Савамали сраман и криминалан чин, показатељ нефункционисања институција система државе, облик бахатости и самовоље, чији починиоци и налогодавци морају бити процесуирани.
Ситуација у којој народним незадовољством због учињене неправде манипулишу читаве западне агентуре, потврђује оно на шта су Заветници упозоравали, а то је утицај невладног сектора финансираног из иностранства на политичке прилике у Србији. Због тога је једина и хитна мера сузбијања оваквих субверзивних делатности усвајање Закона о НВО, који би оне који се финансирају из других земаља, а мешају у унутрашња политичка питања, третирао као стране агенте и кривично гонио.
Уверен сам да грађани Србије неће подлећи овој врсти манипулације, која нас је већ скупо коштала у новијој политичкој историји, а актуелни догађаји искристалисаће одговоре на питање које данас постављају многи критичари актуелног режима: ко је суштинска и српска опозција, а ко лажна и западна марионета?!
Не дозволимо да нешто што зову „Не да(ви)мо Београд!“ удави Србију.
