Прочитај ми чланакСвојим ћутањем ЕУ одобрава етничко чишћење Срба у Хрватској њиховим избацивањем из бирачких спискова.
Да смањи број Срба у Хрватској хрватском руководству не недостаје маште. Непрестано проналазе нове начине да тај број, који им је камен у ципели, смање. Чине то сасвим отворено и без страха од тзв. „међународне заједнице“ и европских институција, као да су унапред знали да се нико тбог тохга неће огласити. Наиме, ради се о „ажурирању“ бирачких спискова у Хрватској, из којих је у последњем наврату избрисано више од 67.500 Срба.
Конкретно, „ажурирање“ бирачких спискова је уствари овера етничког чишћења од прошлог пописа становништва до данас, али и сам процес који се дрско и бахато проводи преко патрола полиције представља претњу и притисак, па и сам доприноси исељавању Срба. О чему се уствари ради? У питању су Срби који су етнички почишћени у „Бљеску“, „Олуји“ и другим злочиначким војним акцијама Хрватске војске. Затим, Србима који су под перфидним притиском напустили Хрватску у време мира или су једноставно направили некакву одступницу куповином некретнине у Србији, а који се још увек надају да ће моћи остати у својим кућама и становима. И на крају о Србима који покушавају да се врате на своја имања, али су због неадекватних услова за живот принуђени да зиму проведу у Србији.
Патроле хрватске полиције упадају у српске куће и станове и пребројавају укућане. Траже конкретна лица за која су оперативним путем утврдили да тренутно нису на свом имању, на адреси где су пријављени. Не прихватају никаква објашњења, појављују се више пута, што се може третирати као малтретирање и притисак, плаше укућане претњама да ће имати проблема са законом ако некога ко тренутно није присутан не одјаве и сл. Утисак је да ту никога не интересује право стање ствари, него да је једини циљ одузимање личне карте и права гласа што већем броју Срба. Овим поступком повратак Срба је потпуно онемогућен, а исељавање се наставља. Док се Србима држављанима Хрватске одузима право гласа, у исто време сваки Хрват на планети, ма где био, има право да гласа на изборима у Хрватској, да бира и да буде биран.
Оно што посебно забрињава и што недвосмислено говори о дефектном размишљању и незаконитим поступцима јесте континуитет и упорност, без обзира ко је на власти. Да је ХДЗ као странка формирана уз помоћ проусташких снага и да све време делује са тих позиција, то више није тајна. Али јака деформација у том смислу сада је присутна и код других странака. Што се тиче СДП, деформитет је потпуно разоткрио њен бивши лидер Зоран Милановић када се присетио покојног деде усташе. Тиме је потпуно разбио српске илузије и очекивања код дводеценијске подршке овој станци јер се за време њихове владавине етничко чишћење одвијало истим интензитетом, само перфидније.
МОСТ СЕ ПРИДРУЖИО ЕТНИЧКОМ ЧИШЋЕЊУ СРБА
Проблем је што српска мањина по питању некакве заштите или барем подршке у Хрватској не може рачунати чак ни на антифашистички покрет. Икона тог покрета Стјепан Месић разоткривен је преко тајних снимака као проусташки настројен политичар који негира и минимизује усташке злочине у концентрационом логору Јасеновац, а све време се лажно представљао у јавности као велики заштитник Срба. Мислило се да бар Мост, као нека нова и модерна политичка снага у Хрватској има другачији поглед на проблеме својих држављана српске националности, да би се ових дана схватило да и они здушно раде на етничком чићењу Срба.
Ревизију бирачких спискова покренуо је један од водећих фукционера Моста Влахо Орепић (на слици горе са Антом Готовином ) са функције министра унутрашњих послова. Мост је стекао популарност као странка којој су апсолутни приоритети економија и подизање стандарда грађана. Зато је њихово понашање ново изненађење за српску мањину јер им је сада основна преокупација етничко чишћење и оно мало Срба који су успели да се одрже у Хрватској? Постигли су неочекивано велик успех на изборима као странка која је превазишла етничке сукобе из прошлих времена, а сада су најактивнији у остварењу трећег стратегијског циља усташког покрета – етничког чишћења Хрватске. Ако се зна да је Мост настао од отпадника ХДЗ и ко је Влахо Орепић онда ситуације и није тако чудна.
Министар Орепић је својевремено, за време суђења најомиљенијем хрватском генералу, Анти Готовини, био његов најповерљивији човек. Он је био тај који је у дубокој тајности чувао украдене „топничке дневнике“, који су тешко оптуживали Готовину, хрватски политички врх и Хрватску војску. Тако је подржао злочин и нанео непроцењиву штету Србима из Хрватске јер за артиљеријске ударе по цивилном становништву нико није одговарао. Под маском ватрене припреме напада Хрватске војске на Книн и друге градове где су већински живели Срби, употребљена је недопустиво снажна и дуготрајна артиљеријска ватра која је натерала цивилно становништво у збегове и избегличке колоне. Влахо Орепић се потрудио да сакрије доказе о том прљавом чину и ратном злочину. Тако не чуди што је сада креатор и реализатор другог прљавог посла верификације и наставка етничког чишћења.
Идеја о брисању Срба из бирачких спискова синула је Орепићу пред последње парламентарне изборе у Хрватској који су били апсолутно неизвесни и када је злата био вредан сваки глас. Као министар унутрашњих послова и у прошлој влади, проценио је да Срби свакако неће гласати за његову странку нити за њихову предизборну коалицију и одлучио да смањи број српских гласова. Реализацију ове идеје није спроводио преко институција које су за то надлежне, него преко своје полицијске машинерије. Орепићеви препади дају резултате јер је у само 11 жупанија пребројано скоро 70.000 мање на бирачком списку него пре пет година. Са бирачког списка скинуто је (а то значи да су им поништена и хрватска документа) по жупанијама: у Осјечко-барањској 10.338 Срба; Вуковарско-сремској 8.334; Сисачко-мославачкој 10.010; Карловачкој 8.667; Шибенско-книнској 6.436; Задарској 6.207; Пожешко-славонској 5.222; Личко-сињској 5.099; Вировитичко-подравској 2.991; Подравско-билогорској 2.745 и Бродско-посавској 1.473. Тако је, ако се гледају званични пописи становништва, у Хрватској за само 20 година 67,91 одсто Срба мање него што их је било.
ЦИЉ ЈЕ УКЛОНИТИ СРБЕ И ИЗ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ
Постоји јак разлог зашто је ова акција настављена и након парламентарних избора. У питању су припреме за локалне изборе који се проводе за месец дана. Након тих избора Срби у Хрватској изгубиће и оно мало политичких позиција у локалној власти које су до сада имали. Сигурно ће изгубити позиције у Задарској и Бјеловарско-билогорској жупанији а вероватно и неким другим – Осјечко-барањској, Вировитичко-подравској и Пожешко-славонској. У тим жупанијама су досад имали загарантовано место дожупана и неколико других мањих функција.
Можда и није нека штета губљење тих позиција, јер ни до сада Срби нису имали видљивих ефеката деловања својих представника по опстанак у Хрватској. Било је чак и супротних ефеката јер је хрватска обавештајна служба успевала да врбује неке истакнуте српске представнике како би их усмерила да делује против интереса сопственог народа. Пример је Мирко Рашковић, који је као Србин обављао функцију дожупана Задарске жупаније, а касније се испоставило да је доушник хрватске СОА.
Сада је јасно да је била погрешна одлука српске мањине у Хрватској да буде прагматична и пружи подршку ХДЗ у Сабору. Баш ништа тиме нису добили, а пружили су неку врсту подршке и легитимитета проусташкој власти. Ипак, било би неправедно тражити кривца за све што им се дешава међу њима. Ако ништа друго, они су једини који се труде да потпуно и детаљно о свом страдању и етничком чићењу обавесте јавност. Да није њих, многа перфидна деловања хрватске власти остала би скривена и заборављена, а подаци о етничком чишћењу без доказа јер ослабљена српска обавештајна служба није у стању да прати та дешавања.
У насилној „ревизији бирачких спискова“ полиција Влахе Орепића највише се обрушила на Вуковарско-сремску и Осјечко-барањску жупанију. Ради се о подручју које се својевремено звало Славонија, Барања и Западни Срем и које је под притиском Запада мирно реинтегрисано у Хрватску, тако да је у њему остало много више Срба него на подручјима одакле су протерани оружјем. Зато су на овом подручју много боље политички организовани, и најача српска странка Самостална демократка српска странка (СДСС) има седиште у Вуковару. Скидањем Срба са бирачког списка слаби СДСС, чиме ће утицај Срба на дешавања у Хрватској бити потпуно анулиран како на скупштинском тако и на локалном нивоу.
УЛАСКОМ ХРВАТСКЕ ПРИВАТНА ИМОВИНА У ЕУ НИЈЕ НЕПРИКОСНОВЕНА
Пут у ЕУ није више тако изазован као некад зато што је Европа почела да се одриче сопствених вредности. На основу тих вредности била је привлачна и служила као узор државама на европском путу. Да не улазимо сада у то које су вредности све нарушене, овде је у питању драстично нарушавања права личне својине. Може ли држава Европске уније да потезом пера одузме приватну имовину 300.000 људи или колико је већ оних који су због смртне опасности избегли из Хрватске, где им је остала непокретна и покретна имовина? Не могу да се сетим ниједне изјаве из Европе која показује бригу за права ових људи.
Сва покретна имовина опљачкана је одмах макон злочиначких војних операција Хрватске војске „Бљесак“, „Олуја“. Протерани и опљачкани Срби покретну имовину нису заборавили, али нису имали велике наде да ће је повратити. Међутим, били су потпуно сигурни и пуни вере у мађународне институције да им непокретну имовину нико не може одузети. Сматрали су да је то њихово, без обзира што га неко други користи и да им га без њиховог потписа нико не може отети. Чини се да су погрешили.
Проусташка хрватска власт проценила је да је дошло време да озакони отимачину и непокретне имовине протераних Срба. Рачунају на реалну немоћ Европске уније да им се супростави. Знају да ЕУ оптерећена масом проблема са својим све самовољнијим чланицама не жели још један допунски проблем са Хрватском, и то због неких тамо Срба избеглих у Србију пре четврт века. Тог је потпуно свесна хрватска председница Колинда Грабар Китаровић када полуозбиљно, а полуподсмешљиво каже:
„Куће Срба у Хрватској су сада наше и то никада нећемо вратити“;
или:
„Срби су практично поклонили те куће Хрватској и сада нема назад“.
Она се уствари труди да објасни нови закон којим се дефинитивно одузима имовина Срба избеглих 90-тих година пред злочиначким војним операцијама спашавајући голи живот. Нови закон „уводи промену сматрања шта је чија имовина“. По овом накарадном закону избегли Срби се сматрају сарадницима окупационих снага. Тако због колаборације немају право на повратак имовине као ни новца у банкама. Овакав закон могао је да са донесе само у фашистичким режимима, јер је сличан законима по којима је „озакоњено“ насилно одузимана имовина Јевреја у Другом светском рату. Сличан је законима НДХ чије традиције неспорно наставља садашња Хрватска.
Координација удружења избеглих и расељених у Србији упозорава, протестује и предлаже контрамере. Њихов предлог јесте радикалан јер они не виде начина како да остваре своја права и како да се докопају властите имовине. Предлажу да се одрже седнице Скупштине Србије и Скупштине Републике Српске које би донеле резолуцију о дискриминаторском закону у Хрватској. На основу тога да се конфискује и распрода сва имовина Републике Хрватске у Србији и Републици Српској и да се тим средствима бар донекле обештете Срби избегли из Хрватске. Координација удружења избеглих и расељених у Србији упозорава да се ради о великој вредности коју Хрватска силом отима и која је процењена на око 40 милијарди евра.
КАКО СРБИЈА ДА СЕ ПОСТАВИ ПРЕМА ХРВАТСКОЈ?
Не би требало заборавити недавно упозорење руског председника Владимира Путина да Србији по питању безбедности највећа опасност прети преко Хрватске. Треба да имамо у виду да иза сваке изјаве руског председника оваквог типа стоје широка истраживања и процене руских обавештајних служби. Сем тога и наше безбедносне службе могу закључивати у том правцу на основу конкретних чињеница, јер од три шпијуна која су откривена прошле године а која су деловала против Срба и српских интереса, два су била хрватска, а један амерички.
Проусташка власт у Хрватској неометано ради на реализацији старих усташких циљева – етничко чишћење и проширење Хрватске. Код маштања о проширењу највише их брине јачање веза Србије са Русијом, поготово што се тиче војне сарадње у виду војно-техничког споразума, поклона од стране Русије у виду модерног оружја и продаја оружја под повољним условима. Зато сада проводе акције дезинформисања, обмањивања и ширења гласина како су Руси помагали и наоружавали Хрватску војску у грађанском рату, док су Србе само заваравали и обмањивали. Циљ је да се круне и кидају јаке пријатељске везе између руског и српског народа и поремете традиционално добри односи Србије са Русијом.
Да није у питању самостална акција хрватских служби, види се и по томе што су тренутно на истом послу НАТО лобисти у Србији. Они причају старе приче о томе да су Југославију разбили Руси и да су уствари они наоружали српске непријатеље у грађанском рату. У најугледнијим хрватским гласилима, као што је Вечерњи лист и неки други, износе се тврдње да је Анвар Азимов, руски амбасадор у Хрватској, звао на разговор познатог хрватског трговца наоружањем Звонка Зубака и питао га шта је са системом С-300 који су Хрвати наводно купили од Руса. Ништа им не значе званични демантији Азимова ни демантији из Москве. Праву истину настоје да сакрију, да је Хрватску уствари преварила украјинска мафија. Систем С-300, или боље речено неки његови делови, никад није био комплетан и никад није био у оперативној функцији.
На сцени је глупо закључивање хрватских медија, по сценарију хрватских служби, да је наоружање било руске призводње, па је по томе јасно да су га доставили Руси. Ово не треба ни објашњавати, али је проблем што овакве глупости, да ли по задатку или због профита, преносе и многи српски медији и тако доприносе настојањима западних обавештајних служби. Тако се могу видети бомбастични наслови типа Скандал – Руси наоружавали Хрвате против Срба и сл. Ипак, утисак је да акција неће променити српско-руске односе и да је све то пуцањ у празно.
Да би објашњења „о руском подмуклом деловању против Срба“ била уверљивија, наводи се неспорна чињеница да су хрватски представници Фрањо Туђман и Стипе Месић, били редовни почасни гости на московским војним парадама, док су српски представници били у другом реду. Овде Хрвати намерно заборављају за њих непријатну ствар да су се бивше тајне службе СССР, као што је КГБ, далеко више у свом обавештајном продору на Запад ослањале на хрватске кадрове. Та традиција се наставила и данас, али то не показује руску наклоност него руски обавештајни интерес.
Оно што ће далеко више оптерећивати српско-хрватске односе је упорност и истрајност Владе Хрватске на проусташком путу. Данас је потпуно јасно да у томе имају потпуну подршку Запада, која се више не може звати „прећутна“. На пример, престижна филмска награда града Загреба за 2016. годину, и поред протеста и упозорења, додељена је одвратном памфлету од филма Јакова Седлара Јасеновац – истина, у коме се негира усташки злочин у Јасеновцу, па тако и у НДХ. Јасеновачко стратиште и злочини у НДХ се у овом филму приказују као „коминистички мит“, а, ето, град Загреб му додељује награду и прихвата поруке овог филма.
ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!
Да се и Запад са тим слаже, најбоље се види по томе што не уважава никакве протесте поводом тога. Што не уважава српске протесте, на то смо навикли, међутим не уважавају се ни протести Јевреја, а то јесте непријатна новина. Јеврејске организације и општине одавно протестују против појава фашизма и усташтва у Хрватској и ником ништа. Не чује се ни глас Ефрема Зурофа из Центра Симон Визентал, који је доставио протесно писмо и поводом награде овом одвратном филму. Док они протестују, представници хрватске проусташке власти одлазе у пријатељске и радне посете Израелу и полажу венац жртвама холокауста, док на такве жрве у Хрватској пљују. Ово је уствари основни разлог зашто српско-хрватски односи немају перспективу. Уосталом, Хрватска коректне односе и не жели, и ту чињеницу демонстрира сваког дана неким новим непријатним изненађењем за Србију и српски корпус.
