Aдминистративне границе између БиХ и Србије, успостављене на некадашњем току Дрине, не поклапају се са садашњим током реке, што отежава живот мештана који имају поседе у пограничном појасу.

Дрина истовремено и јесте и није линија разграничења јер међудржавни споразум о разграничењу још није постигнут, тако да презицно дефинисање државне границе није решено ни након две и по деценије од завршетка рата.
Миодраг Секулић из семберског села Међаши каже да су претходне генерације навикле на то да им Дрина носи имање.Од некадашњих 80 дунума у катастру, свега 12 је евидентирано као његово. На условно речено “ничијој земљи” експлоатише се шљунак, како каже, без контроле и тако се мења речни ток ионако криве Дрине.
– То омогућава води да руши и одроњава нашу обалу и носи земљу на србијанску страну – каже Секулић.
Дрина представља природну границу у свом садашњем току, али и линију разграничења надлежности органа безбедности и једне и друге државе. Међутим, за све друго валидна је стара административна граница која иде дуж линије старог тока Дрине, тако да се око 400 хектара земље мештана Јање налази на страни Србије.
Председник Месне заједнице Јања, Мустафа Градашчевић каже да свега неколико људи обрађује ту земљу која је сада на србијанској страни, јер им је најближи гранични прелаз Шепак, удаљен више десетина километара.
Део те земље Јањарци дају у закуп, а доста земље је закоровљено и зарасло у шипражје, па се не може ни обрађивати, а постоје и случајеви у којима земља постоји само на папиру, а у стварности је нема.
– Решење је да БиХ и Србија успоставе границу и регулишу односе који ће омогућити прелазак тим људима државне границе – каже Градашчевић.
Овог проблема у пограничним локалним заједницама су свесни, али кажу да решење није у њиховој надлежности.
– Кад узмемо важеће законе, власници поседа имају право и на нашој и на србијанској страни, али је питање колико се она поштују. Људи који експлоатишу шљунак у Српској, иду по дозволе у Србију. Људи који обрађују земљу у Србији, плаћају царину на произведене производе. То није надлежност локалних заједница, него се ови проблем морају решити на државном нивоу – каже градоначелник Бијељине, Мићо Мићић.
Богатић у Поповима
Општина Богатић је своју територију обележила у Поповима код Павловића моста, дакле у Српској, односно БиХ.
– Део привредне делатности је под контролом надлежних органа Србије, али доста тога је ван било чије контроле. Имамо проблем код наплате пореза на непокретности, а и код издавања грађевинских дозвола и других сагласности. Одобрење за градњу на том простору не може се добити ни у општини Богатић ни у градској управи Бијељина. То се мора уредити и дефинисати – наглашава директор Подручног центра Пореске управе у Бијељини, Душан Вуловић.







