Прочитај ми чланак
(Миљан Јокић)
Признаде себи да нема одговор на једино питање које га је мучило – зашто је предмет обожавања Немачка, а не Империја?
Девети дан најпознатијег тениског турнира на свету окупио је многе познате љубитеље белог спорта на централном терену Вимблдона. Наравно, главни разлог томе је био четвртфинални меч браниоца трофеја Ендија Мареја и Бугарина Григора Димитрова Пре свих, био је ту британски краљевски пар, војвода и војвоткијна од Кембриџа, принцеза Беатриса, ћерка војоде од Јорка, као и бројни припадници енглеског џет-сета. Леп дан без кише обећавао је добру забаву, додатно поткрепљену вером у очекивану победу љубимца домаће публике.
Томас Лоренс, шеф МИ6 за Балкан, био је такође присутан. Спремао се да у друштву своје супруге и телохранитеља Нила Крејга проведе пријатно поподне на Вимблдону. Удобно се сместивши у ложу, дискретним погледом је дао до знања Крејгу да је за њега резервисано место у реду иза. Као и увек, водио је рачуна о свему. Знао је да овде неће бити никаквих безбедоносних проблема и самим тим је могао Крејга да ослободи дужности по доласку на Вимблдон, али је желео да ћутљивом Шкоту омогући да бодри свог земљака. Прешао је лагано погледом по званицама у краљевској ложи примећујући да је краљевски пар дошао без принца Џорџа. Традиција и поштовање правила, помисли поносно у себи. Наиме, бебама и деци млађој од пет година није дозвољено присуство на централном и терененима број 1, 2 и 3. Лепо је било видети да и краљевски пар држи до тога, задовољно констатова док је фокусирао своју пажњу на двојицу тенисера који су управо отпочињали са загревањем пред меч.
НОЛЕ НАЦИОНАЛЕ
У исто време, српски тенисер Новак Ђоковић је играо свој меч против Хрвата Марина Чилића. Изгледа да дефинитивно не могу без Срба, уз благи осмех на лицу скоро гласно изусти Лоренс. Поштовао је оно што Ђоковић чини за свој народ и своју земљу, као и начин на који је представља. Чак му је и стил његовог прослављања победа био симпатичан. Након феноменалног ритерна на сервис Цонге у осмини финала који му је донео победу енглески коментатори нису могли да се не насмеју начину на који је Новак исказивао своју радост. Међутим, Лоренсу као врсном познаваоцу Срба је то било потпуно нормално, чак и примерено. Имало је нечег животног у тој навали енергије, отвореном показивању радости.
Он сам је био потпуно другачији тип, тип човека кога су године проведене у тајној служби додатно учиниле непрозирним за сваког са стране. Знао је колико се већина Срба радује победама свог тенисера и да им он скоро једини даје повода да се осете вредним. Знао је колико им је одузет осмех с лица, колико се мало радују свом животу, а камоли туђем успеху. Веома добро је схватао да он има и те како удела у томе, али то га већ није погађало. Још неко је интензивно бодрио Новака – политичари у Србији су навијали више од било кога јер су им његове победе такође биле драгоцене. Наиме, скретале су бар на тренутак пажњу са њихових константних промашаја и пораза.
A propos тога, неуморно пратећи вести из Србије, Лоренс је испратио невеселе податке о стању српске нације. Четрдесет посто грађана Србије су пушачи, код жена расте употреба седатива, а између тридесет и педесет посто мушкараца има проблема са ерекцијом. Није чудо што су им девојке онако навалиле на Стивена Сигала, проговори подлост из њега. Сећао се свог боравка у Београду 2008. године и гомиле сличних девојака са којима су предусретљиви домаћини хтели да га упознају и улепшају дане у Србији. Infamia…
Психа је чудо, констатова Лоренс наизглед мирно пратећи меч који се није одвијао у добром правцу по Мареја. Притисак са којим се сваки пут носио домаћи тенисер је био ништаван наспрам оног коме су свакодневно изложени становници Србије. Борба за преживљавање је узимала свој данак. Људи ћуте на сваком месту јер се боје замерања. Не замерати се шефу на послу, претпостављеном у странци, политичару на власти је постала једина пожељна особина. Нагомилани стрес се празни кроз свађе са укућанима, комшијама, непознатим људима око паркинг места… Наравно, то не може вечно да траје. Баш тај интервал трајања је био оно што је посебно занимало Лоренса.
ЧОВЕК С КОЈИМ ЈЕ СВЕ ЛАКШЕ
Знао је добро да српски народ нико није боље познавао од књаза Милоша Обреновића. Његово легендарни осећај за процену народног расположења би сада био веома користан. Лоренс је већ извесно време осећао жељу да пружи Србима сатисфакцију, а на корист Империје. Да им пружи осећај за вредност, да их отргне из фазе обамрлости и доведе у фазу беса који покреће и доводи до катарзе. Одлично је знао како то да изведе – прво мора да им укаже на главног кривца што им је тако како им је, а затим да им га преда. С обзиром да се председник српске владе константно трудио да покаже да се он пита за све у Србији и како су сви остали само статисти, Лоренс скоро да осети потребу да му се захвали што му посао чини лакшим.
Први сет се некако нагло завршио, 1:6, после само 25 минута. Damn it!
Размишљајући како је дошло до овог развоја догађаја, Лоренс се сети како је све почело ове године. Српска напредна странка је вапила за изборима у тежњи да приграби апсолутну власт. Империја је паметно играла своју игру шаљући поруке да није време за изборе, све време тражећи максималне уступке да би их дозволила иако су и њој они у суштини одговарали због новог одлагања реализације Јужног тока у Србији и додатног убрзања око примене Бриселског споразума. Само су Немци остали доследно против избора и јавно и тајно, али нису могли ништа више да учине осим гласног негодовања када је коначна дозвола дата. Међутим, данас је српска влада потпуно окренута ка испуњавању захтева Берлина, а то се Лондону не свиђа превише.
Интереси Уједињеног Краљевства и Немачке нису обавезно сукобљени, али се зна ко има задњу реч када су најважнија питања на реду. Ремећење тог поретка неће бити толерисано и Лоренс осети одређену дозу љутње. Како је могуће, постави себи реторичко питање, да се дете коме су Британци и Американци отац, мајка и наравно ујак, окреће ка тетки? Тетка јесте драг род, али оне не може ништа више од тога да детету купи сладолед или га утеши када има неки проблем, док родитељи остају увек ту. Додуше, не треба заборавити ни стрица са Истока. Њему се све више чини да дете више воли тетку од њега јер мало, мало па стрица јавно критикује док за тетку има само речи хвале. Да ли је могуће објаснити стрицу ову комплексну ситуацију? Можда би и он показао разумевање за потезе родитеља. Била би то мисија са малим изгледом на успех, али зашто не пробати?
Лоренс никако није волео незахвалност. Поготово када је она праћена покушајима одбацивања. Одбаченост би код њега могла да изазове тугу, а он, кад је тужан, уме да буде врло непријатан. Зато је први показни пример уследио врло брзо – ТВ Нова је остала без националне фреквенције иако је за њу оштро лобирао немачки амбасадор Вилхелм речима да „ТВ Нова аплицира за дозволу за националну фреквенцију. Био бих задовољан да је добију. То је немачка инвестиција, али је српска телевизија.” Насупрот томе, Н1, регионални партнер CNN, креће у септембру.
BUNCH OF AMATEURS
Лоренсу није промакло ни то да на пријему код амбасадора Кифа а ни код амбасадора Кирбија није било г. Вучића. Једино лошије од недоласка на обележавање краљичиног рођендана било је само оправдање – премијер се задржао у разговору са г. Блером. Како би рекли у Србији – колико ме растуже решења, толико ме насмеју објашњења. У међувремену, г. Девенпорт је од доброг пријатеља постао човек са којим премијер има коректан однос и са којим се чује телефоном с времена на време. Ни то се није допадало Лоренсу. Ипак, г. Вучић је учинио напор да делимично испегла ситуацију тако што је накнадно примио амбасадора Кифа и пожелео му добродошлицу и успех на месту амбасадора Уједињеног Краљевства. У Лоренсовом размишљању, завршио се и други сет – 6:7. Bad luck for Murray.
Како год, Лоренс је, као и обично, већ размишљао о плану Б, а и Ц. Радовало га је како се понаша други по снази политичар у Србији председник Томислав Николић. Он је отишао на оба пријема, заједно са супругом, што је оставило веома добар утисак и учинило атмосферу приснијом. Мораћу да поведем рачуна о председнику, прође кроз главу Лоренсу. Пре три месеца се догодила невероватна бламажа председниковог обезбеђења када је слупан блиндирани џип приликом пробне вожње радника сервиса. Аутомобил је данима био у сервису без оправданог разлога јер је могао да буде и у гаражи БИА док су се чекале гуме. То није све, најбоље тек долази – џип је био у сервису без 24-часовног физичког надзора иако би то било обавезно. Затим га је извезао радник сервиса на пробну вожњу, без присуства припадника Државне безбедности.
Као професионалац, Лоренс осети како му расте ниво киселине у желуцу. За име Бога, мисли су му стизале једна другу, неко је могао да постави локатор, прислушни уређај или нешто много горе у аутомобил, и да то прође потпуно непримећено. Свакако треба пружити колегијалну помоћ служби председниковог обезбеђења. Када сутра буде у свом кабинету, наложиће амбасадору Кифу да пренесе ову пријатељску понуду председнику Србије као знак добре воље. Bunch of amateurs.
На терену број један Новак Ђоковић је ишао ка победи. Уз проблеме, али ипак се видело какав ће бити епилог. Лоренс се запита да ли и српски политичари знају да се боре и изборе за преокрет? Последњи који је чинио напоре, а и успевао да се избори за остварење бар неког српског интереса је био г. Коштуница. Истини за вољу, у Бриселу је нешто покушавао и г. Дачић међутим бароница Ештон и г. Рикер нису дозволили било каква одступања од плана.
Садашња наступања српских политичара, званичне посете и билатерални сусрети се скоро искључиво своде на пријем задатака које треба извршити, без промене и најмањег зареза, без улагања било каквог приговора. Лоренсу је било занимљиво да нико међу спољнополитичким саветницима премијера није уочио како је Берлин открио своју Ахилову пету – страх од нове нестабилности на Балкану. Премијер Србије је по повратку из Немачке стабилност на овом простору представио као ултимативни захтев канцеларке Меркел. Када бих ја био на месту г. Вучића, даде себи Лоренс слободу да спекулише, циљано бих претио нестабилношћу у циљу испуњења мојих захтева. Понашао бих се као да немам шта да изгубим, и на сваки предлог који ми није по вољи упозоравао бих на бурну историју и како је Балкан врло непредвидив део света. Наравно да бих и блефирао, али када играш на победу у мечу у коме губиш са 2:0, мораш исправити кичму и ићи до краја. Нажалост, то овај пут није успело ни Ендију. 0:3 ( 1:6, 6:7, 2:6).
Полако напуштајући централни терен, Томас Лоренс дубоко уздахну. Нико боље од њега није знао колико је широк репертоар средстава које има Империја на располагању ради остварења својих интереса и убеђивање политичара да су то и њихови интереси. У суштини, први пут признаде себи да нема одговор на једино питање које га је мучило – зашто је овај пут предмет обожавања Немачка, а не Империја?
Now remember, when things look bad and it looks like you’re not gonna make it, then you gotta get mean. I mean plumb, mad-dog mean. ‘Cause if you lose your head and you give up then you neither live nor win. That’s just the way it is.
