Прочитај ми чланакАдвокат Божо Прелевић, који је био актер судског процеса након убиства Зорана Ђинђића, тврди да има доказе из којих се недвосмислено види да су премијера Србије ликвидирале стране обавештајне службе.
Прелевић је на суду заступао Милана Веруовића, Ђинђићевог телохранитеља, који је и сам у марту 2003. године тешко рањен.
Према Прелевићевим речима, тадашњи премијер Србије и неприкосновени лидер 5. октобра страдао је због инсистирања да се Косово и Република Српска решавају истовремено, по истом принципу. Како он објашњава, Милорад Улемек Легија, Звездан Јовановић и „земунци“ били су тек пуки извршиоци нечијег налога.
Као један од аргумената за своје тврдње, Прелевић наводи мистериозан начин на који су докази нестајали током процеса, траљаву истрагу која је вођена, као и тајанствене посете страних агената њему и још неким истакнутим ликовима тог доба, попут Александра Тијанића.
Никада ниједан премијер не гине зато што је сукобљен са криминалном групом, него министар унутрашњих послова. Дакле, Зоран је животом платио своје залагање да се о Косову и РС одлучује у исто време, по истим принципима, самоуверено изговара Прелевић, гостујући на ваљевској РТВ Марш Ваљево, уз оцену да су обавештајне службе неких земаља тако Србији одржале лекцију.
– Ја верујем да иза атентата стоје стране обавештајне службе и то могу да вам документујем и, када бих вам то документовао, ја мислим сваки ваш гледалац би закључио да је то начин на који је он убијен. Ви знате да истрагу није водио истражни судија ни тужилац, ви знате да је истражни судија добио инфаркт… Њима је било забрањено, а неформална група је била та која је одлучивала шта треба да се ради – указује Прелевић и додаје да „међународна заједница уме да разговара на овај или онај начин“.
Прелевић се присетио речи некадашњег британског амбасадора у Србији Чарлса Крафорда.
– Крафорд је био Зоранов и мој пријатељ и он нам каже: „Ми имамо задатак да одемо на Косово и кажемо – видите, био је рат, убиства, силовања, крађе, паљења, ви не можете да живите заједно. А онда одемо у Босну и кажемо – видите, овде је био рат, убиства, силовања, крађе, паљења, ви можете да живите заједно“. Значи, Зоран је платио главом своје инсистирање да Србија не изгуби све – понавља адвокат.
Цео случај, као и положај Ђинђићевог тела у тренутку убиства, усмерен је намерно у погрешном правцу, сматра Прелевић.
– Ви видите да је то кретање тела немогуће. Ви врло брзо имате измену целог лица места, одмах ту неко нешто асфалтира, врата нестану, зид се одмах забетонира, на крају крајева, имате притисак на те очевице да не кажу оно што су видели. Пре тога имате, Додик му дојављује, Мило Ђукановић, долази Карла дел Понте… Дакле, сви они говоре да се нешто спрема, а не раде камере, нема обезбеђења, нема панцирну кошуљу. Шеф његовог обезбеђења подноси оставку и каже: „Па нећу ја да страдам зато што нас неће нико да заштити“ – истиче Прелевић и додаје да је страном фактору било најважније да се суђење брзо заврши и да се не улази у дубину, што се и десило на крају.
Како наводи даље Прелевић, један интервју је био пресудан да буде донета коначна одлука о Ђинђићевој ликвидацији.
– Само погледајте Зоранов интервју у Бијељини, то је централни интервју који вам све говори, а то је то, РС и Косово морају да се решавају истовремено по истом принципу. А после атентата дешава се потпуна промена спољне политике Србије – закључује Прелевић.
