Прочитај ми чланак

ЖЕНЕ ОД ЧЕЛИКА: Три револуционарке које су заувек измениле Русију

0

Често се догађаји који су довели до револуције 1917. године приписују мушкарцима. Међутим, што се каже, „иза сваког великог мушкарца стоји још већа жена“.

1. Јекатерина Брешковска, „Баба руске револуције“

Руска револуционарка Јекатерина Брешковска, 1918. Непознати фотограф

Већ је имала 73 године када је у Русији 1917. године била у јеку Фебруарска револуција. Чак и у тим годинама Јекатерина Брешковска је робијала у Сибиру због своје улоге у Руској револуцији 1905. године.

Старост јој није сметала да одигра важну улогу у догађајима који су довели до побуне 1917. године. Била је позната као „баба Руске револуције“. Деценијама се борила против царизма и стекла многе верне присталице.

Брешковска је постала политички активна током 1870-их, када је заједно са другим младим екстремистима покушала да придобије подршку јавности у остваривању револуционарних циљева. Убрзо је ухапшена и осуђена на тешку робију.

После неколико неподношљивих година робијања напустила је Русију и отишла у Швајцарску, а затим у Америку, да би се вратила у Русију у време револуције 1905. године. Учествовала је у стварању Партије социјалиста-револуционара. Подстицала је партијске борбене органе да користе терористичке методе.

Поново је ухапшена и послата у Сибир, где је морала остати све до 1917. године када су политички затвореници ослобођени. За њен повратак у Петроград (данас Санкт Петербург) додељен јој је специјални вагон, а на свакој станици су је дочекивали оркестри и војне почасти.

„Ослобођена Русија чека ’Бабушку’ да јој укаже своје поштовање и подели са њом срећу због стицања дугоочекиване слободе“, писао је либерални лист „Реч“.

Када је коначно стигла у престоницу, дочек је превазишао све што је могла замислити. Министри су дошли на железничку станицу да је сачекају, одвели су је у Зимски дворац где је добила стан.

Брешковска је подржавала Привремену владу и мрзела бољшевике. Позивала је народ да их убија као „дивље псе“. На крају је толико била потресена успехом Октобарске револуције да је емигрирала из земље. У САД је узалуд покушавала да прикупи средства за борбу против бољшевика. Наставила је своју политичку активност и током 1920-их. Умрла је у Чехословачкој 1934. године у својој деведесетој години.

2. Марија Спиридонова, „Јованка Орлеанка Партије социјалиста-револуционара“

Марија Спиридонова је остала у историји запамћена као једна од најистакнутијих руских револуционарки. Припадала је Партији социјалиста-револуционара. Већину живота је провела на робији – и у царској Русији и у Совјетском Савезу. Због њене јаке воље руски песник Борис Пастернак ју је упоредио са Јованком Орлеанком.

Лидер левих социјалиста-револуционара Марија Спиридонова (у средини са наочарима). Извор: Getty Images

Читаву деценију пре револуције 1917. године већ је била позната као револуционарка јер је 1906. године убила првинцијског функционера због улоге коју је овај одиграо у гушењу сељачких побуна. Иако је била терориста, било је и оних грађана Русије који су је подржавали после хапшења, батинања, а можда и силовања. Најпре је осуђена на смрт, али је суд ублажио казну и уместо тога послао Спиридонову у Сибир на доживотну робију. Касније су револуционари убили козачког официра који ју је саслушавао.

Ослобођена је после Фебруарске револуције 1917. године и вратила се у Петроград где је почела активно да се бави политиком. Постала је један од лидера левих социјалиста-револуционара после раскола у овој партији.

Није одобравала методе бољшевика али је имала разумевања за људе који су им били наклоњени. Због тога је подржавала савез двеју партија после октобарских догађаја када су бољшевици дошли на власт.

Тај савез, међутим, није дуго трајао. Леви социјалисти-револуционари нису прихватили услове Брест-Литовског мира који су бољшевици склопили са Немачком. Због тога је ова партија покушала да организује преврат у јулу 1918. године. Спиридонова је у томе активно учествовала, а после неуспеха је поново ухапшена.

И совјетска власт ју је неколико пута хапсила и осуђивала на робију. Последњи пут је затворена 1937. године, а стрељана је у септембру 1941.

Остатак текста можете прочитати на: https://ruskarec.ru/politics/2017/08/21/zhene-od-chelika-tri-revolucionarke-koje-su-zauvek-izmenile-rusiju_826262

20 коментара “ЖЕНЕ ОД ЧЕЛИКА: Три револуционарке које су заувек измениле Русију

  1. Дуња каже:

    Било јој тешко у Сибиру, где је царском пресудом отерана, а онда јој досадило, па отишла у Швајцарску…ау бре дебили….чему служе овакве глупости, размишљање на тему??? каква крађа времена…бљутаво….

  2. SlavenMilanov каже:

    ето га сад – РЕВОЛУЦИОНАРКЕ које су измениле Русију ?
    Мсм – на страну идеологија али КАКО бре да Русију нису измениле неке царице, богомољке, часне сестре, песникиње, уметнице или научне раднице, нпр?
    Него баш – РЕВОЛУЦИОНАРКЕ ? :о)))))

    и то још напише „рускареч.ру“???

  3. Херцеговина каже:

    Ове двије су се ,,бориле,, да се руски народ ПОРОБИ!
    Пишите мало о Холанђанки Жани Меркус која је помагала србском народу Ерцеговине да се ОСЛОБОДИ!

    1. SlavenMilanov каже:

      из твог угла – то је поробљавање, из њиног – освајање власти ?
      Сад – „нисам“ баш најсигурнији коме је историја више дала за право – њима које освојише власт у Русији ил’ теби који си на камењару ‘ерцеговачком и за кога ники не зна ? ;о))

    2. Херцеговина каже:

      Оооо ев, једног,мог ,,омиљеног,, Бугарина:)))
      Добро је док је само један.
      Како оно: Један Бугарин, Србинов брат.
      Два Бугарина..рат Србима:)

    3. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Одговори човеку по његовом коментару, а не својом рером пошалицом. Да знаш шукнут, то смо видели, него не рече ништа поводом историјских чињеница?

    4. урбана герила каже:

      њима је бре ,,историја дала за право“! Еј! Глупави комунци једино превиђају да им је комунизам проп’о, и да су се сад размилеле све бубашвабе и пацови које су (као једини свој успех) узгајили у свом усрећитељском систему. Немо’ш ти њима доказати, они су једном усрећени, и никад више. Остао рефлекс да скачу уз сваки опортунизам српству и да бране ,,тековине“.

  4. Markos каже:

    Jedino dobro sto postoji kad nas okupiraju Nemci Turci i kome vec padne napamet je sto ce da se zabrani ovo slavljenje komunistickih terorista koje jos postoji jedino u onoj Koreji.
    I inace SNS Srbija jedino i lici na tu Koreju i delove Afrike.

    1. Дуња каже:

      Не вређајте Кореју и Африку, они себе знају да заштите…

    2. Markos каже:

      Tacno Afrika zna sebe da zastiti tamo ima samo 1 zemlja ako se ne varam ona Etiopija koja nije kolonija i to jer su imali srecu da ih napadnu Italijani :D

    3. Дуња каже:

      Они су порадили на свом статусу, ми би били задовољни да имамо само толики степен зависности….

    4. моћни Ђоле Јанговић каже:

      У Кореји и деловима Африке нема гладних и истовремено оволико пребогатих на једном месту. Размисли пре него одвалиш некаква поређења само да нешто „речеш“ из свога менталног стања…

    5. Markos каже:

      Ima u Koreji isto ko i ovde i tamo glavni u KP studiraju Kembriz i Oksford i zive kao carevi ko i ovde SNS-ovci a tako je i u skoro celoj Africi :D

  5. урбана герила каже:

    Типична српска шизофренија! Ред чланака о Светом цару Николају, па онда мало похвале његовим убицама… мало хвалоспева Титу, па онда о комунистичким злочинима. Мало југоносталгије, па онда ,,Југославија је српска гробница“…

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Јеси ти читао ишта од горе написаног љотићевац? Ниси приметио извесне дилеме и расколе у самим врховима руске револуције, или тебе боли куурац за историјом и процесима?! Теби је важно само твоје душевно стање, а то што се оно коси са стварношћу; „тим горе по стварност…“ :))))

    2. урбана герила каже:

      Ајд’ сад стварно, без уобичајеног препљувавања: шта ти није јасно око овог коментара? Што би мене болело било шта за ,,извесне дилеме и расколе у самим врховима“ АНТИруске револуције..? Сама та револуција је зло, и сви који су је подстицали и извели су учинили злочин. Зато и није лоше што су махом сви осетили на својој кожи и рекли: ,,погрешили смо, нисмо се за ово борили…“ верујем да си пазио на часовима марксизма, мене то никад није занимало ама баш ни мало… али пропушташ поенту.

Коментари су затворени.