Прочитај ми чланакОрганизовани криминал који влада Мексиком, заобишао је један град. Спасле су га жене!
Организовани криминал који влада Мексиком, заобишао је један град. Спасле су га жене!
Под вођством локалних жена, становници Черана устали су у одбрану своје шуме од наоружаних дрвосеча и истовремено отерали полицију и политичаре, пише ББЦ.
Женама је било доста убистава и отмица, који су постали рутина, као маскираних људи који су рекетирали мала домаћинства. Више од три године гледале су док је камион за камионом одвозио свеже посечено дрвеће. Мексички картели су се одвојили само од дроге а сад желе да доминирају сваком уносном индустријом – што укључује и сечу дрвне грађе.
„Биле смо забринуте. Ако посечете стабла, мање је воде. Наши су мужеви сточари – где ће стока пити ако нема воде?“, сведочи једна од жена.
Групу жена која је покушала да преговара са наоружаним мушкарцима су отерали, тако да су морале да прилагоде план. Одлучиле су да камионе зауставе у граду, уз подршку комшија.
Побуна је почела 2011. године а жене су блокирале камионете и заробиле неке од дрвосеча. Заједница је упозорена на опасност ватрометом и звоњавом црквених звона. Било је толико напето да су жене морале убеђивати мушкарце да не обесе таоце на оближње дрвеће.
The badass indigenous women who kicked organized crime out of a Mexican town. https://t.co/hdRFTRro11
— Ada Hoffmann (@xasymptote) October 20, 2016
„Сви на улици су трчали, с мачетама“, присећа се Мелиса Фабиан, тада тринаестогодишњакиња. „Жене су имале сакривена лица, људи су вриштали, а црквена звона су непрестано звонила“, наводи она.
Општинска полиција је стигла са градоначелником па су дошли и наоружани мушкарци да ослободе таоце.
Уследила је пат позиција између грађана, дрвосеча и полиције. То је био први корак града ка самоуправљању.
„Било је то као хорор филм. Али било је то нешто најбоље што смо могли направити“, додаје друга жена.
Полицију и политичаре су брзо истерали из града, због сумње да сарађују са криминалцима. Политичке странке су још увек забрањене, јер подстичу на поделе међу људима. Сваки од четири округа изабрао је једног представника у градско веће. Черан се вратио коренима – старом начину обављања ствари, независно од спољних утицаја, наводи ББЦ.
Conoces la historia de la comunidad indígena de #Cherán? https://t.co/XspmjrFFir #3errres #noticias #México pic.twitter.com/B18wnaNrtl
— 3errres (@3erresmx) September 24, 2016
Контролне тачке у међувремену постављене су на главне путеве према граду. На њима дежура локална народна полиција. Свако возило се зауставља а путници испитују одакле су дошли и где иду.
„Пуно смо научили,“ каже Хериберто, један од оснивача Народне полиције. „На почетку нисмо знали ништа о оружју, али сад знамо да се боримо. Спремни смо ако се криминалци врате“.
Черан дели властиту правду за мање прекршаје, од којих су многи у вези са алкохолом. Казне за њих су новчане рад за опште добро.
Озбиљни прекршаји се упућују државном адвокату. Али у последње три године није било убистава, отмица или нестанака.
Мичоакан је једна од најкрвавијих савезних држава у Мексику. Гранате су биле бацане међу гомиле људи, а одсечене главе су се често котрљале плесним дворанама. У заједницама ни 10 километара удаљенима од Черана, приче о отмицама, изнудама и убиствима и даље су свакодневица.
Земља је већином заједничка – њом управља одређена породица, али је не поседује. Правила се строго поштују – ко год жели да обори дрво мора да добије дозволу од власти.
Шума се полако обнавља. Процењује се да је око половине градске шуме (око 8,500 хектара) уништено од стране организованог криминала. Око 3.000 хектара је поновно посађено од устанка а саднице одгајили сами.
Черан није у потпуности независтан – још увек га финансира савезна држава и влада. Али, аутономију му је признала мексичка влада. Судови су подржали забрану политичких странака и право да не учествују на изборима, било локалним или државним.
Већина људи који живе у Черану су управо из тог града. Према друштвеним нормама, жене се само локално. Породице су велике и блиске. Сви се познају па је то основа њиховог заједништва.
Са порастом насиља у Мексику у Черану расте страх да ће картели опет добити упориште, а остали градови који су покушали увести Черанов модел нису били успешни.
