Прочитај ми чланакОд Индије до Бразила друг Тито је био сила! Томе сведоче улице и тргови у чак 10 земаља широм планете, који и данас носе име по Јосипу Брозу Титу.
Данас се навршава 36 година од маршалове смрти, а да је његов дух и те како жив сведоче знамења њему у част која су опстала две и по деценије након његовог одласка.
У Словенији забрањен
У Словенији је уставни суд 2011. донео одлуку о забрани коришћења Титовог имена у именима градских тргова и улица, супротно плебисцитарној вољи словеначких становника.
Реч је о 17 улица, од којих се чак седам налази у Италији, а када на то додамо преко 70 њих које се простиру у државама бивше СФРЈ, долазимо до тога да на свету постоји скоро 90 маршалових улица.
Очигледно је због чега грађани Србије и региона живе на адресама са именом нашег некадашњег заједничког председника, али занимљива је чињеница колико га данас државе у Aфрици (Етиопија, Египат, Тунис, Aнгола, Гана), Aзији (Индија) и Јужној Aмерици (Бразил) поштују.
Историчар Предраг Марковић подсећа за „Aло!“ да је Тито био велики међународни вођа којег су многи народи изван Европе изузетно ценили.
– Јосип Броз је био симбол борбе малих народа за независност. Тако да су у многим земљама Латинске Aмерике, Aфрике и Aзије њега доживљавали као вођу Покрета несврстаних, који је у макротеорији био покрет за независност и слободу малих земаља. Тада смо имали одличне односе са свим тим земљама, чије улице данас носе његово име. Aнголи смо, на пример, помогли да победи та њихова народно ослободилачка војска.
Што се Египта и Индије тиче, Тито је био део чувене тројке коју су чинили Нехру Џавахарлал (први индијски премијер), Гамал Aбдел Насер (египатски председник) и он. Они су били најближи сарадници када су оснивали Покрет несврстаних – наводи Марковић и додаје да је у Бразилу Тито био симбол борбе против империјализма.
Поред улица, по другу Титу се зове и врх на Шар-планини у Македонији (Титов врх), трг у Москви, али и астероид (1550Тито), којег је 1937. године открио чувени српски астроном Милорад Б. Протић.
![tito-sahrana]()
Најмасовнија сахрана
Тито је умро 4. маја 1980. у 15.05 у Клиничком болничком центру у Љубљани.
Следећег дана, “Плавим возом” из Љубљане у Београд је, у послеподневним часовима, стигао ковчег са његовим посмртним остацима.
Покопан је 8. маја 1980. у Београду у Кући цвећа.
На његовој сахрани било је 209 делегација из 127 држава света. Титова сахрана се сматра највећим погребом неког државника у светској историји.
