Прочитај ми чланак
Фото: novosti.rs
Многодетна породица Стојановић из Винораче код Јагодине живи срећно и ништа не тражи. Доживели смо прави рај на земљи.
Породице са много деце увек се жале да држава не брине о њима и непрестано траже нечију помоћ.
Јасмина (41) и Горан Стојановић (46) из Винораче надомак Јагодине, који имају осморо деце, а девето ће добити наредног месеца, једни су од ретких који су задовољни оним што имају.
СКРОМНИ ПРИХОДИ
Иако примају дечји додатак, социјалну помоћ и 200 евра од општине за Ксенију, Стојановићи не живе од тога. Горан је поставио три пластеника у којима узгаја поврће, ради за надницу, прави намештај…
– Свој живот подредили смо деци. Нису нас занимали каријера, летовање и новац. Сви кажу да се мучимо, а нама ништа није тешко. Једино бринемо како ћемо да плаћамо стан у Београду за Јовану, која је уписала Хемијски факултет и упала на буџет, али није добила дом – каже Горан.
– Ми смо желели толико деце, а не држава, па од ње ништа и не очекујемо – каже Горан и додаје:
– Aко је неко доживео рај на земљи, то смо ми. Некоме је пун новчаник. Мени је пуно срце када погледам своју децу и кад видим колико се воле.
И заиста. Још једноипогодишњи Марко није заплакао, дете које је видело да је почео да се мршти, узима га у наручје.
Четворогодишња Емилија, која је донедавно била мезимица, одмах потражи очев загрљај, а седмогодишња Софија загрлила је 10 година старијег брата Николу.
Ксенија (9), Јован (11), Теодора (15) и Јована (19) понашају се као одрасли и свако од њих нешто ради по кући.
– Нико не мора да им каже шта треба да раде. Aко виде да нема доручка, да кућа није почишћена, сами се организују. Онај ко је на располагању, ради шта треба. И нема поделе на мушке и женске послове – вели Горан.
У то смо се и сами уверили када смо изашли да фотографишемо породицу. Пошто је почела да пада киша, деца су одмах потрчала да скину веш са жице.
Није ни чудо што су они тако вредни и одговорни. Узор им је отац Горан. Од када се 1996. године оженио Јасмином, он пресвлачи децу, пере судове, чисти кућу…
– Жена је стуб куће. Мушкарац то може да призна или не, али суштина је да иза сваког успешног човека стоји паметна жена – искрен је Горан.
То признаје и његов отац Младен (80), који се са супругом Живком из Медвеђе код Сијеринске Бање у Винорачу доселио 1997. године.
– Имали смо осморо деце. Жена је о свему бринула, а ја сам зарађивао. Ето, да је жива, она би сад знала и колико имамо унука и праунука – каже Младен.
ОКУПЉAЊA
Када се у Винорачи за Ускрс окупе породице Горанова четири брата и три сестре и Јасминине сестре и брата, буде их више од педесет.
– Свако окупљање је као слава. За припремање јела треба нам најмање 200 јаја. Нама је то нормално, јер свакодневно припремамо 33 оброка – каже Јасмина, а Ксенија додаје да за само сат времена припреме неколико послужавника кифлица, шапица или других ђаконија.
Извор: Новости.рс –
.jpg){kind=link}