Прочитај ми чланак
Сваки нови дан живота подједнако ми је тежак и безнадежан и овакав живот не бих пожелео ни најгорем непријатељу, чак ни онима који су ме протерали из моје куће и са мог имања.
Овим суморним речима, без визије боље будућности, прича Миодраг Радојчић (52) из Ђаковице, који већ 12 година као избеглица у Прокупљу живи мукотрпним животом. Заправо, преживљава, и то у условима недостојним човека. Откад се 2003. године из села Вранић надомак Ђаковице доселио у Прокупље, Миодраг борави у шатору од неколико квадрата у коме су му кревет и похабани итисон једини иметак. Шатор у насељу Губа подигао је на парцели која је припадала његовој покојној мајци и у њему проводи дане дуге и тешке као године.
– Шатор ми је, назовимо, склониште и од мразева и врућина. У њему проводим и Нове године и све празнике већ тринаест година и молим се још једино Богу да ми да снаге да преживим још коју годину – прича видно потресен Миодраг, док нас дочекује испред шатора из којег излази када му је јако хладно. Тада одлази у шетње да се ходајући колико-толико загреје. – Да ми је неко некада испричао да ћу доживети овакву судину, не бих му поверовао. Али, ето, живот је непредвидив и врло често, нечекивано суров. Иако сам до сада, упркос пољуљаном поносу, стоички подносио своју судбину, не желећи чак ни да јавност чује за мој случај, просто осећам да ми понестаје снаге.
Некада је, каже, у Ђаковици на аутобуској станици поседовао локал. У околони града који је последњих петнаест година забрањен за Србе има и 15 хектара имања које су му, као и кућу и пословни простор, узурпирали Албанци.
– Иако вредност моје имовине у Ђаковици премашује милион евра, немам намеру да је отуђујем, али најтеже је што, осим четири монахиње, Срба тамо више нема, нити је тренутно живот тамо могућ. А овде је мој живот суров, да суровији не може бити. Кажу да се жив човек на све навикне, па ме животу ипак одржава нада да ћу некада успети да подигнем сопствени дом, или да добијем неки условнији смештај док се не створе услови за повратак у моју Ђаковицу – не губи оптимизам Миодраг, који повремено оброке припрема на огњишту испред шатора.
ПОМОЋ
Иако каже да не бежи од посла, претешке животне околности оставиле су последице по његово здравље и могућност да ради, тако да живи искључиво од социјалне помоћи у висини од око 9.000 динара. Суседи у прокупачком насељу Губа упознати са Миодраговим мукотрпним животом кажу да до сада није добијао никаву помоћ, али да је он заслужује више него било ко други.
(Вечерње новости)
