Прочитај ми чланакТо је било у мају, а јул у кући Арсенијевића донео је нову радост - Нора је после 124 дана свакодневне борбе на Институту за неонатологију најзад стигла кући и то 12. јула!
Барем неколико деце која су била на интензивној у исто време кад и Нора није преживело… Видели смо избезумљене погледе њихових родитеља док су се лекари и сестре неуспешно борили за живот тих малишана. Видели смо и децу која ће морати да стасавају с трајним последицама и родитеље који ће морати да се, како знају и умеју, носе с тим. Немају све приче хепиенд и то је тако, је.ига. Ипак Норица се успешно изборила са свим компликацијама и сада је у 114. дану свог малог живота…, написао је писац Владимир Арсенијевић у драматичној исповести.
Упознајте нашу ћерку Нору. Данас је напунила два месеца али с обзиром да је рођена у двадесет четвртој недељи, дакле готово четири месеца пре времена, и са само 750 грама, за ових шездесетак дана (проведених на одељењу интензивне неге београдског Института за неонатологију) већ је храбро прегурала толико тога.
На почетку нам нису давали много шансе за живот. Па ипак, до сад смо победили и за собом оставили сепсу, два пнеумоторакса, бактеријске и вирусне инфекције и још много тога. Идемо даље. Срећан ти други мали рођендан, Норице, волимо те највише на свету – написао је на Фејсбуку поносни тата Владимир Арсенијевић, угледни српски писац, први пут представивши свету своју храбру Палчицу.
То је било у мају, а јул у кући Арсенијевића донео је нову радост – Нора је после 124 дана свакодневне борбе на Институту за неонатологију најзад стигла кући и то 12. јула! Мало је рећи колико је радости тог дана унела у породични дом.
Владимир и његова супруга, мама мале Норе, Милена Берић постали су родитељи 11. марта и то пре времена, а онда је уследила борба за живот сићушне девојчице. Њен тата је на Фејсбуку поделио са свима нама шта се све дешавало и многим родитељима који су се нашли у овако тешкој ситуацији дао наду и подстрек за даљу борбу. Не завршавају се све овакве приче, како је написао, срећно али њихова јесте а можда ће и многе друге кад родитељи које оваква мука затекне сазнају да ипак нису сами.
Ево шта је Владимир написао на свом Фејсбук профилу…
– Да је све било како треба, Нора би се тек данас родила. Стицајем околности, међутим, родила се још 11. марта, у 24. недељи, са сепсом и низом компликација које су јој угрожавале живот. Мало ко је уопште веровао да ће моћи све то да преживи. Била је изразито неразвијена.
Плућа су јој била у јако лошем стању и због високе инфекције потпуно блокирана секретом који је онемогућавао дисање. Онда је дошло до првог па до другог пуцања плућне марамице. Крварење у мозгу се пело с првог степена на 1,5 па на 2 и ту (на сву срећу) стало – навео је он.
– Срце је међутим почело озбиљно да успорава рад. Једна компликација изазивала је другу. Памтимо дан када нам је докторка опрезно рекла: „Знате, нека деца једноставно посустану.“ Ипак, Норица на сву срећу није посустала. Пријатељи су нас храбрили, наводили су нам разне анегдоте о превремено рођеној деци која су сад успешни алпинисти и wхатнот. Ценили смо то, али нас је и болело. Барем неколико деце која су била на интензивној у исто време кад и Нора није преживело.
– Видели смо избезумљене погледе њихових родитеља док су се лекари и сестре неуспешно борили за живот тих малишана. Видели смо и децу која ће морати да стасавају с трајним последицама и родитеље који ће морати да се, како знају и умеју, носе с тим. Немају све приче хепиенд и то је тако, јебига.
Ипак Норица се успешно изборила са свим компликацијама и сада је у 114. дану свог малог живота. Или у нултом дану такозване кориговане старости. Има 2,175 грама, обожава да јој причамо и певамо, ужива када се држимо и мазимо, мирна је и сталожена, перцептивна и јако заинтересована за свет око себе. Толико је већ дуго с нама да нам је тешко да поверујемо да је тек данас требало да се роди.
– Чекамо дан када ће нам рећи да идемо кући. Тада ће, за нас, почети већ једна сасвим нова ера. А до тад – захвални смо на свему. Захвални смо што је имамо. Захвални смо што се све десило управо онако како се десило. Захвални смо до неба целокупном особљу Института за неонатологију, њиховој пожртвованости, стручности и нежности. И заиста и од свег срца: захвални смо свим људима који су све ово време стрпљиво били уз Нору и уз нас – написао је Владимир Арсенијевић.
