Прочитај ми чланакНеколико хљада грађана окупило се данас на Златибору на почетку радне акције изградње највеће панорамске гондоле на свету.
Фото: Б92
Радове на постављању прве станице гондоле, код Златиборске пијаце, отворили су председник Општине Чајетина Милан Стаматовић и други челници те локалне самоуправе.
Обраћајући се окупљенима, Стаматовић је казао да је циљ данашње акције одбрана народне имовине.
„Све смо радили у складу са законом и данас смо вас позвали да сачувамо народну имовину. Чуваћемо оно што је наше и савест ће нам бити мирна и чиста, јер немамо право да прећутимо да се пред очима грађана отима народна имовина“, рекао је он.
Председник Општине је захватило свима који су добровљно дошли на радну акцију демантујући наводе појединих медија да су људи под притиском локалне самууправе морали да учествују у тој акцији.
„Сви који су данас дошли под прислом нека одмах иду. У Општини Чајетина није на власти Српска напредна странка“, казао је Стаматовић.
Он је навео да Општина располаже свом потребном документацијом за изградњу годндоле, која је предвиђена још мастер планом из 2007. године.
„Најважнији је поседовни лист, где јасно пише да је држава власник земље, на којој се гради гондола. Да ли је за њих држава Србија туђа земља? Aко режимске распикуће не поштују ове документе, морају да поштују ову народну вољу“, казао је председнички кандидат Стаматовић.
Он је додао да локалана самоуправа и грађани овог дела Србије неће одустати док гондола не буде изграђена, а народна имовина сачувана.
Свештенство Српске православне цркве служило је молитву за успех радне акције, у коју је велики број грађана дошао доносећи сопствени алат.
Поред застава Србије, учесници акције из Чајетине, Ужица, Aриља и других места Златиборског округа носили су и транспаренте на којима је писало „Београд на води, Златибор на ваздуху“, „Градимо Златибор за нова поколења“, „Ко не чува своје, не треба му ни туђе“.
Гондола Голд Златибор треба да има девет килметара и биће најдужа те врсте на свету. Траса од центра Златибора до врха Торник кошта 13 милиона евра, а пројекат је финансирала Општина Чајетина.
