Прочитај ми чланакСAД одбија дати доказе, али и даље тврде да су Руси утјецали на исход америчких предсједничких избора, те да су руски хакери, наводно, Викиликсу доставили украдену електронску пошту с рачунаских система Демократске и Републиканске странке.
Због тога је амерички предсједник у одласку, Барак Обама, Москви наметнуо нове санкције, упркос чињеници, што је потврђено и од америчких стручњака, да се Вашингтон већ годинама уплиће у изборе диљем свијета, укључујући и Русију.
У неким су земљама, укључујући Хрватску, Србију, БиХ …, америчкамбасаде су право светиште у које се ходочасти по инструкције за одабир будућих премијера, предсједника, министара, државних секретара, њихових помоћника, односно цјелокупног државног апарата.
Aмерички инкубатори за вазалску политичку елиту у страним државама раде пуном паром. Некада је за латиноамеричке фашистичке генерале то била војна база Форт Бенинг у савезној држави Џорџија, а када се одустало од војних удара, војна школа је преименована у Институт за безбедосну сарадњу Западне Хемисфере, којег је похађала већина актуалних лидера десничарских странака Латинске Aмерике. За Европску унију су одабране нешто “блаже методе” производње послушничког кадра, тако да у биографијама већине политичара “Нове Европе”, или бившег “Источног блока”, стоји да су у Сједињеним Државама завршили разноразне течајеве на “престижним школама” за менаџмент, безбедност, економију, итд.
СAД то чине јавно и без икаквих последица. Према политологу са “Универзитета Карнеги Мелоун”, Дов Левина, који тренутно уређује Лос Анђелес тајмс, од Другог свјетског рата су Сједињене Државе изравно покушале утјецати на 81 изборну кампању у иностранству. Наравно, број стварних уплитања Вашингтона у унутарње послове других земаља је знатно већи, јер попис не укључује државне ударе у последњих 15 година, под називом “Обојене револуције”.
Дов Левин је говорио само о уплитању у изборе у смислу акција подршке једне од странака на изборима. Од операција које спомиње амерички стручњак, двије трећине су се одвијале под велом строге тајности, што је укључивало финансирање и организацију изборне кампање, ширење дезинформација и пропаганде, обуку политичког кадра само једне стране, те пружање финанцијске помоћи или раскид односа с одређеном државом у којој се одвијају избори.
Научник са “Универзитета Карнеги Мелоун” каже да је Вашингтон успио у 59% кампања, иако су његови кандидати у просјеку добивали око 3% гласова више од непожељног табора.
Према Дову Левину, Москва је у раздобљу од 1946. до 2000. године покушала утјецати на резултате 36 изборних кампања у иностранству. Судећи по временском оквиру, Москва се у изборе у иностранству уплитала у вријеме праксе “извоза социјалистичке револуције”, што је прекинула чинити одласком Јељцина с власти.
Као примјер америчке интервенције Дов Левин наводи Италију. 1948. су Сједињене Државе уложиле огромне напоре како би у Италији демокршћани побиједили комунисте, који су тада, на челу с Палмиром Тоглиатијем, уживали велику популарност.
Према његовим ријечима, тада су се у Италију слале “врећа новца” за финансирање кампање, али и амерички стручњаци који су јавно пријетили да ће, у случају побједе комуниста, Италији ускратити све врсте помоћи. Према Левину, ове је активности Вашингтон у Италији проводио током следећих седам избора.
У Никарагви је ЦИA 1990. организирала цурења материјала о корупцији међу марксистима и то објавила у немачким новинама, чиме је задала снажан ударац актуалном предсједнику Даниелу Ортеги. Он је тада изгубио изборе од опозиционе кандидаткиње Виолете Чаморо.
У Чехословачкој су Сједињене Државе пружале обуку и финансирале изборни штаб странке и кампању Вацлава Хавела на изборима у тој земљи 1990. године.
„Идеја је била у потпуности сломити комунизам”, рекао је Дов Левин за Лос Анђелес Тајмс.
Међутим, уплитање Вашингтона у изборне кампање у другим земљама није било ограничена само на спречавање доласка комуниста на власт. Бијела кућа опћенито жели имати контролу над државама у којима Сједињене Државе виде своје интересе.
Године 1986. је на Хаитију свргнут диктатор и амерички савезник, Jean-Claude Duvalier, а на изборима је побиједио католички свештеник Жан-Бертранд Aристиде. Као што је писао Њујорк Тајмс, ЦИA је преузела контролу над члановима војне хунте Дувалиера и заједно су одлучили уклонити непожељног предсједника који је на изборима побиједио штићеника Вашингтона, бившег радника Свјетске банке и министра финансија Марка Базина.
У Русији су, према Левину, Сједињене Државе покушале интервенисати на изборима 1996. године, када су подржали предсједника Бориса Јељцина, што потврђује и чињеница да му је ММФ одобрио зајам од 10,2 милијарде долара. Новац се потрошио на социјална давања уочи избора, за мировине и плате, чиме је Јељцин купио потпору бирачког тијела.
Сједињене Државе у Израелу углавном подржавају кандидате који подржавају мировни процес палестинско-израелског сукоба. Но, то се догађа након “Споразума из Осла”, када су Палестинци признали капитулацију и пристали на границе из 1967. Тако је Бил Клинтон 1996. на изборима отворено подржао Симона Переса. Aмерички предсједник је подржао мировни саммит у Шарм Ел-Шеику и позвао кандидата у Белу кућу мјесец дана прије избора.
„Мислили смо да ће, ако буде побиједио кандидат Ликуда, Нетанyаху, мировни процес на дуже вријеме бити заборављен”, за Лос Анђелес Тајмс је рекао бивши званичник Стејт Департмента, Aрон Давид Милер.
Стратези Била Клинтона су 1999. помогли кандидата Ехуда Барака у трци против Нетанyахуа.
У Југославији се Вашингтон уплитао у све изборе од првих дана попуштања такозваног “комунистичког режима”. Све странке, углавном националистичке, добиле су потпору Сједињених Држава. Србија је посебан случај. Тамо је Вашингтон играо на двије карте, прво на “Српски покрет обнове” и националиста и монархиста Вука Драшковића, који је организирао масовне демонстрације 9. ожујка 1991. године, када су у сузбијању немира двије особе изгубиле живот. Касније су играли на Милошевића, који је у изјавама Стејт Ддепартмента годинама био “фактор мира и стабилности на Балкану”. Након тога је одлучено да Милошевић мора отићи и СAД потпору пружају српским “либералима”, који такозваном “Багер револуцијом” руше Милошевића.
Осим тога, 2000. године је Вашиингтон дао милионе долара за потпору опозиционим политичким странкама и за подршку “независним” медијима у Србији. Медији и купња опреме за емитирање су постали одлучујући фактор у побједи опозиционог кандидата Војислава Коштунице на предсједничким изборима, тврди Дов Левин.
“Да није било тако, Милошевић би вјеројатно побиједио на изборима и остао на власти следеће раздобље”, каже Левин.
Aмеричко уплитање у изборе и акције у страним државама прије 2000. су имали последице за цијели свијет. Данас са сигурношћу можемо тврдити да је стратегија Вашингтона у новом веку у одбрани његових интереса отишла тако далеко да се више не ограничава на “мирни утјецај” на изборни процес.
„Наранчаста револуција” и „Револуција достојанства” у Украјини, „Револуција ружа” у Грузији, те, на крају, „Aрапско прољеће”, донијели су хаос, смрт и разарања у више региона. Међутим, Сједињене Државе у већини случајева нису постигле жељене резултате, што признају и заговаратељи стратегије “контролираног каоса” у Вашингтону.
Наиме, директор ЦИA-е, Џон Бренан, ових дана је за ЦНН изјавио да је администрација Барака Обаме погријешила у процјени последица „Aрапског прољећа“, те „како је било нереално очекивати да ће након ауторитарних режима у тим земљама завладати демократије, као што је тражио народ”. Према ријечима Џона Бренана, „сам концепт демократије није у пракси укоријењен у многим народима, културама и земљама”. Међутим, Сједињене Државе су, унаточ лако предвидљивим катастрофалним последицама, одлучиле „како у арапски свијет ипак треба покушати извести демократију”. О последицама те одлуке и стотинама хиљада мртвих само у Сирији, он није хтио говорити.
Дакле, ако нетко тврди да је Обама био у праву када је једној земљи санкције наметнуо због наводног уплитања у амерички изборни процес, онда, ако ћемо се држати бројке Дова Левина и 81 директног уплитања у изборне процесе у иностранству од стране Сједињених Држава у протеклих неколико деценија, 81 земља има једнако право наметнути санкције Вашингтону. Наравно да се то неће догодити, јер су у већини случајева у тим земљама постављене марионетске и вазалске владе, које се Белој кући не усуде протурјечити ни када су присиљене доносити одлуке на штету властитих народа. Но, вриједило је чути део истине из америчких извора, иако би тачни подаци о броју утјецаја на изборе били пуно већи од оног којег спомиње Дов Левин.
