Прочитај ми чланакДа није било илегалног референдума, не би било ни рата у БиХ. Све одлуке везане за судбину БиХ су се требале доносити концензусом представника сва три народа!
За рат у Босни је крив Алија Изетбеговић. Сви су 1992. потписали Кутиљеров план, али Изетбеговић је по повратку у Сарајево одбио споразум. Месец дана касније рат је буктао широм земље. Прве жртве у БиХ су били Срби. Тако већ 13. септембра 1991. са територије Хрватске гранатирана је Босанска Дубица. Том приликом је погинула Анка (Симо) Зец 1934. годиште. Дакле, пола године прије референдума о независности БиХ имамо први напад на територију БиХ и прву српску жртву. Није тачно да је рат у БиХ почео 6. априла, него се то десило мјесец дана раније убиством српског свата у Сарајеву и злочином над Србима у Сијековцу, који су починили Патриотска лига и хрватске паравојне снаге.
Какав је био третман Срба у ратном “опкољеном“ Сарајеву види се из интервјуа Мирка Пејановића, једног Изетбеговићевим властима ‘лојалног Србина“, члана ратног Председништва БиХ који је за сарајевски лист БХ Дани рекао да је у Сарајеву побијено само у првим месецима рата две до три хиљаде Срба. Иако су први месеци рата према Пејановићевим речима били најгори за сарајевске Србе, злочина је било и касније током 1993 и 1994. Срби су убијани су на улицама, у својим становима, на радним местима, у многим мучилиштима. На Требевићу су бацали Србе у пећину „Казани“, пре тога их ритуално убијали умоболници Мушана Топаловића Цаце. Главе закланих Срба излагали су у Основној школи на Бистрику.
А, онда је на ред дошла Сребреница. Крвник Насер Орић, за време своје страховладе у Сребреници, починио је бројна зверства, не само над заробљеним српским цивилима и војницима, већ и према муслиманима у овом граду. Ибран Мустафић, један од оснивача СДА, тврди да је бошњачка војска убила 1.000 муслимана у Сребреници.а злочини у том граду су „договорени геноцид“ између Алије Изетбеговића и међународне заједнице, односно тадашњег председника САД Била Клинтона.
Врх такозване Армије БиХ, на челу са командантом Расимом Делићем, био је упознат са ликвидацијама муслимана које су у Сребреници починили Насер Орић и његови људи. У писаним сведочанствима муслимана из Сребренице наводи се низ примера Орићеве бестијалности према сународницима – од тога да је у заштићеној енклави УН развио шверцерски бизнис, до бројних убистава неподобних муслимана/сада Бошњака и силовања бошњачких жена…
„Насер Орић био је познат по томе што је одводио девојке и жене из Сребренице по свом избору и неке од њих силовао. Знам за случај једне лепе дјевојке по имену Злата, из Каменице код Зворника, коју је Насер силовао“, навела је у свом сведочењу Шаха Чохадаревић које је дала војним истражним органима Армије БиХ у Тузли 1995 годне,са потписом генерала Јусуфа Јашаревића. У овом документу, према сведочењу Хусе Салиховића и Фахрудина Алића, Орић је силовао извесну девојку Бехару, кћерку Рифата из Бољевице. Хусо Самиловић, мајор муслиманске војске који је отеран из јединице јер је критиковао Насера Орића каже:
“Насер Орић узимао је хуманитарну помоћ за себе, а потом је продавао на црној берзи. Криминалне активности, све добре ствари и све лоше ствари везују се у Сребреници за Насера Орића. Док су Орић и његови славили и богатили се на црној берзи гладне жене и деца желели су само да побегну из мафијашког града.“ Данас је тај зликовац идол многим идиотима у федерацији…
Навршила се и 21 година од експлозије у Улици Васе Мискина,где је убијено је 17 (Бошњака и Срба) и рањено око стотину људи. Телевизијске камере нашле су се на мјесту злочина за мање од једне минуте. Ја бих упитао Бошњаке како је то могуће? Независна истрага никад није проведена. Истрагу је урадио КФОР и извештај упутио УН, који се касније на волшебан начин „изгубио“. Канадски генерал Леwис Мацкензи који је учестовао у истрази у својој књизи пише да је непобитно утврђено да то била темпирана експлозија коју су извели Бошњаци:
„Такве жртве не може да изазове минобацачка граната, нити су Срби са својих положаја, због околних зграда, могли да погоде то место“.
Сви повређени и погинули, имали су повреде само на доњим екстремитетима, али не и ране по глави, прсима или раменима, што говори да се није радило о (српској) минобацачкој гранати, већ о пешадијској тзв. распрскавајућој мини, која је постављена неспоредно пред режирани злочин. Након експлозије у Улици Васе Мисикина, поновио се сличан сценарио на Маркалама (један).
Сви бомбашки напади по Сарајеву испланирани су како би се приказало што веће страдање цивила, које би изазвало реакцију међународне заједнице односно казне за тадашњу СРЈ и РС. На суђењу Радовану Караџићу, сведочио је бивши припадник Службе државне безбедности МУП БиХ Един Гараплија, који је рекао да је током рата у БиХ деловала тајна војна јединица „Шеве“ и да је одговорност за њене активности снајперског деловања и напада на цивиле пребацивана на Војску Републике Српске. Гараплија је рекао да је реч о тајној војној јединици која је деловала углавном у Сарајеву, али и на другим подручјима, па и у иностранству. Једницу Шеве је у мају 1992. основао тадашњи министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић и њен рад је био потпуно тајан, рекао је Гараплија. Само су Делимустафић и мањи број руководилаца знали за њихово постојање, међу њима и Неџад Угљен, једно време подсекретар у СДБ после откривања ове организације је убијен. Он је непосредно прије него је ликвидиран, на више мјеста тврдио је да ће га убити Бакир Изетбеговић и ишао је по многим редакцијама у Сарајеву да то саопшти новинарима.
Ћело Делалић (некадашњи командант Девете брдске бригаде Првог корпуса Армије БиХ и члан сарајевског подземља) убијен је,а само неколико дана прије тога, дао је интервју Слободној Босни који је објављен постхумно, у којем је најавио да ће га ликвидирати Бакир Изетбеговић. Тајне муслиманске службе биле су повезане с Бакиром Изетбеговићем и учествовале су у многим ратним те поратним корупцијским преварама и имале везе с криминалцима и ратним профитерима.
Лидер “Шева” Неџад Херенда је још признао да је из снајпера убијао цивиле по Сарајеву и да је та служба 1995. снајпером убила француског припадника Унпрофора и потом је то приписано српској страни. Он је посведочио и да су „Шеве“ 1993. покушале да убију генерала АБиХ Сефера Халиловића. Уместо Халиловића, убили су његову супругу и њеног брата активирањем експлозива подметнутог на тераси стана генерала, који у том тренутку није био присутан.
Подсетимо се да је бивши командант међународних мировних трупа у БиХ генерал Мајкл Роуз изјавио у Хагу, да су снаге муслиманске Армије БиХ каткад пуцале на сопствене цивиле. Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер рекао је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким судом да је било случајева да су муслимански снајперисти гађали своје цивиле, чак и децу, како би Срби били окривљени.
“Ми (УН) смо уложили због тога протест властима у Сарајеву,“ рекао је Фрејзер. Члан тадашњег ратног председништва БиХ Ејуп Ганић „остао је без речи и није био срећан када је чуо за поступања муслиманске војске према сопственим цивилима“, казао је Фрејзер и признао да никад није чуо да су Срби нападали сопствени народ.
Генерал Атиф Дудаковић, који је одговоран за злочине над Србима, лично је наредио да се у лето 1995. побије најмање 50 муслимана код Пећинграда, недалеко од Велике Кладуше! Дудаковић је доспео у жижу интересовања овдашње јавности пошто је објављен снимак на коме се види како он лично наређује паљење српских села у време акције „Олуја“, а одговоран је и за стравичне злочине над муслиманима у Западној Босни!
Загребачки „Вечерњи лист“ објавио је да је Дудаковић у лето 1995. године приликом освајања Пећинграда наредио да се побију сви чланови преговарачког тима Фикрета Абдића, али и заробљени цивили, међу којима је било жене и деце! Овај дневни лист тврди да је злочин у Пећинграду снимљен и да је још пре неколико година достављен Хашком трибуналу. „Вечерњи лист“ је објавио и неколико кадрова из овог снимка…
Двадесетак година од почетка лудила на Балкану, схватамо да је Алија у аманет оставио само јад и беду, поготово у економском, али и у духовном смислу, а све зарад стварања државе у којој ће његова фамилија уживати. Алија је најодговорнији за духовно уназађивање муслиманских грађана, које данас називамо Бошњацима. БиХ никад неће постати држава док не раскрсти са Алијином политиком уназађивања, а то се вероватно неће никада десити…
За крај,подсетимо се још једном речи члана Академије наука и уметности БиХ, филозофа Мухамеда Филиповића који је изјавио да рат у бившој СФРЈ био би спречен, да нису интервенисали странци, који су силно жељели растурити Србију и Југославију. …
“Дошао је Ворен Цимерман (тадашњи министар вањских послова САД) и држао хушкачке говоре против Срба и Слободана Милошевића. Рекао сам му да ће независност БиХ значити рат и питао хоће ли нас Вашингтон подржати, на што је он рекао да хоће. Тада сам на телевизији рекао да ће бити рата, и да ће он бити веома крвав, да би сутрадан Алија изишао пред народ и изјавио да ‘грађани БиХ могу спавати мирно и да ја причам небулозе’, рекао је он, додајући да је тада назвао Изетбеговића и одбрусио му: Немој, болан давати такве небулозне изјаве. Ко ти је рекао да је за рат потребно двоје, за рат је потребан само један идиот, па ти сад изабери,“ присетио се Филиповић…..
Сребреница је апсолутно договорни злочин између међународне заједнице и Алије Изетбеговића, односно између Изетбеговића и тадашњег председника САД Била Клинтона. Измишљени геноцид у Сребреници био је највећи тријумф прања мозгова у погледу ратова против Срба.Канадски Генерал Луис Мекензи први комадант заштитних снага УН у Босни и Херцеговини, тврди да је број убијених Бошњака у Сребреници знатно мањи. Након вишегодишњег истраживања, Међународном суду у Хагу је достављен попис од нешто више од 2.000 пронађених тијела Бошњака у и око Сребренице. Тај број укључује и жртве настале у три године интензивних борби на тим просторима.По процени начелника генералштаба армије БиХ Енвера Хаџихасановића на суђењу генералу Војске Републике Српске Радиславу Крстићу (6.4.2001, Транскрипт с. 9532) у повлачењу мешовите муслиманске колоне 28. Дивизије из Сребренице за Тузлу погинуло је 2628 војника и официра АБиХ.Егзекуција око 1000 ратних заробљеника у Сребреници од стране једне диверзантске јединице, чији је положај у српским снагама у грађанскомрату нејасан, а чију већину припадника су чинили сарадници западних тајних служби, прво је пропагандом удесетостручена, а затим окарактерисана као геноцид и претворена у симбол који је надвисио и Холокауст.
У Сребреници се није десио геноцид, већ масакр, јер да је неко, како тврди, имао намеру да почини геноцид онда не би водио жену и децу у Тузлу. Злочини су били и од локалног становништва због освете, којима су на звјерски начин убијана дјеца, жене, сестре, браћа и родитељи око Сребренице. Да није било злочина над Србима око Сребренице, данас не би било гробља у Поточарима! Спомен-комплекс у Поточарима не представља споменик жртвама Сребренице, већ свим муслиманима у БиХ. Тамо су покопани људи из најмање 15 општина! ДНК не утврђује ни начин, ни време смрти!
Мирсад Токача, председник Истраживачко-документационог центра из Сарајева, изнео је досад недемантовану тврдњу да се на списковима „жртава“ налази „500 живих Сребреничана“. У Меморијалном центру у Поточарима сахрањено више од четири хиљаде људи за које се не зна на који начин, када и где су страдали. Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић, признао је бившем тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте, у јулу 2007.године, да федералне власти нису успеле да утврде начин на који су страдала бројна неидентификована лица са ширег подручја Сребренице, као ни њихове основне податке, као што су пол и године. Машовић је у строго поверљивом документу 30. јула 2007. године, Дел Понтеову замолио да достављене податке не објављује “ни за живу главу”. Масовна злоупотреба и лажно представљање посмртних остатака ексхумираних на подручјима борбених дејстава један је од највећих моралних скандала и кључна компонента сребреничке обмане.Алија Изетбеговић је сахрањен као народни херој, али у Сребреници муслимани га другачије памте….
