Прочитај ми чланакСрбија је згрожена призором испред Основног суда у Ивањици, када су радници државног предузећа „Милан Благојевић – Наменска“ из Лучана, засули увредама оца, мајку и сестру Миломира Миливојевића, радника који је преминуо након експлозије барута у тој фабрици 14. јула
Уместо да су били на радним местима, више стотина радника, којима је држава омогућила плаћено и оправдано одсуство за тај дан, „спонтано“ су се окупили у четвртак испред суда како би подржали директора Радоша Миловановића, пуковника у пензији, који је на челу тог предузећа 37 година, и још двојицу руководилаца, којима се суди за трагедију у којој је, осим Миливојевића, погинуо и Милојко Игњатовић.
О трошку државе, осим притиска на суд, а по оптужници исте те државе против Миловановића и осталих, по сценарију који је већ виђен у случају Јутка, исказали су, како наводе, „спонтану подршку директору“.
То су учинили, наводе, „о свом трошку“, тврде да „директор није крив“, да је „велики човек и успешан привредник“ и да су револтирани неистинама у јавности о узроцима трагедије у тој војној фабрици. Приликом појављивања Радоша Миловановића испред суда, радници, који су пристали да буду изманипулисани, поздрављали су га великим аплаузом, а он им узвраћао махањем уздигнутом руком.
Неки од радника су из масе, уместо исказа солидарности, тишине и саосећања у болу, Миловану Миливојевићу, који са породицом дуже од две године тражи да државни органи расветле ту трагедију, упућивали повике „Јајаро“, „Срам те било“, „Знао си где запошљаваш сина“ и друге увреде, оптужујући њега и његову породицу да „блате фирму и директора“.
Остали су то немо посматрали или окретали главе, а могуће инциденте је спречила полиција.
– Било је ужасно. Све се у нама кидало. Супруга и ћерка су плакале. Осећали смо се као да смо злочинци, а тражили смо само истину и правду, којих у овој држави изгледа нема. Вређали су нас ни криве, ни дужне. Вређали су и наше мртво дете и свашта нам говорили“, сведочи за Данас Миливојевић, наводећи да су увреде упућивали његове колеге са којима ради дуже од 30 година, комшије и некадашњи пријатељи, за које каже да од погибије њиховог дведесетпетогодишњег сина не долазе у њихову кућу.
– То су дугогодишњи полтрони директора Миловановића. Како је могуће да 300 или 400 радника у једном дану добију слободни дан и да не буду на радним местима, када фабрика од 1.300 запослених ради сваког радног дана и повремено викендима? Ко је одобрио то да фабрика не ради у четвртак, пита се Миливојевић и додаје да се све то дешавало „у режији директора и фабричког синдиката“.
Он је објаснио да је пришао колегама испред суда и да им се захвалио што су, како је рекао „дошли да подрже њега и његовог покојног сина, али они су, како сведочи, „сагнули главе“. Потом им је рекао да „ако су дошли да подрже директора, лучанског Јутку, нека доживе судбину његове породице“.
– Дошли су по наредби. Морали су да дођу, а синдикалци су ишли од радника до радника и правили списак за одлазак у Ивањицу. После свега што смо преживели за дуже од две године, доживели смо и ове грозоте које никоме не бих пожелео да их доживи. Не знам шта ће ти људи да раде и како ће да се понашају када се све ово заврши. Они су за мене мртви. Од туге више не могу да причам, кроз сузе је говорио Миливојевић, питајући се „зашто је директору, ако није крив, била потребна подршка радника и одбрана од полумртве породице“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 4, 2019
Легитимисано више радника због вређања
Према сазнању Данаса, полиција је у четвртак легитимисала више радника који су били најгласнији у упућивању увреда породици Миливојевић и уклонила их са простора испред ивањичког суда. По налогу дежурног тужиоца је подигнут захтев за покретање прекршајног поступка против њих, због ремећења јавног реда и мира.
