Прочитај ми чланак

УСКОРО КРАЈ ОСТАВИНСКЕ РАСПРАВЕ?: „Знам где Тито чува свој иметак“

0

josip broz tito TITO familija porodica 2502 2006

Уставни суд Србије оценио је да неоправдано дуго траје оставинска расправа после смрти Јосипа Броза Тита, још од 1984. године, када је донета прва одлука по захтеву његовог сина Жарка Броза, који је, у међувремену, преминуо – рекао нам је адвокат Душко Томић, правни заступник Светлане Броз, Жаркове кћерке, унуке бившег председника СФРЈ.

Ово је, како каже наш саговорник, велика нада за Брозове наследнике, чија оставинска расправа траје више од три деценије, што је неславни рекорд на читавом Балкану.

– Реч је, како тврди Уставни суд, о кршењу људских права – истиче Томић. – Ово је велико охрабрење и нада за Брозове наследнике. Утолико пре што смо из Уставног суда обавештени да ће о суђењу у недопустиво дугом року, сада по новој организацији судова, коју је усвојио парламент Србије, одлучивати Апелациони суд Србије у хитном року.

Србија је, како наглашава, одлуком о новој организацији судова с тим у вези, прва земља у региону која је учинила „тај ваљан корак, како би се избегла силна загушења, са којима се суочавао Уставни суд Србије“.

– Србија дугим и сигурним корацима иде ка ваљаном функционисању правног система, посебно у оваквим случајевима, јер су оставинске расправе нешто што се хитно одлучује – наглашава заступник др Светлане Броз. – Одлука Уставног суда Србије је, практично, „шамар“ правосуђу које је више од три деценије „растезало“ тај предмет.

У оставинску расправу Брозових тражио је да се укључи, што је познато и адвокату Томићу, инжењер Влагоје Јосиповић из Сувог Поља, код Бијељине, захтевајући, званично, од суда да буде један од наследника, „јер је његова породица тешко страдала, због кршења људских права, у време неприкосновене владавине Јосипа Броза Тита“.

– Тачно знам где је Брозов иметак у иностранству, али, наравно, нећу да откријем док ме не уврсте на списак наследника – рекао нам је Благоје Јосиповић.

– Свака част Уставном суду Србије што брине о људским правима и даје Брозовим наследницима права, мада у време владавине њиховог претка ми, жртве његовог режима, нисмо имали коме да се жалимо, јер је кадија и тужио и судио, како каже наш народ.

(Вечерње новости)

5 коментара “УСКОРО КРАЈ ОСТАВИНСКЕ РАСПРАВЕ?: „Знам где Тито чува свој иметак“

  1. Dragi Branković каже:

    Sve podeliti po rpublikama bivše Jugoslavije, a od Karađorđevića uzeti oteto blago 1941 i vratiti opet Jugoslaviji.

    1. Ја каже:

      А ви Титоиста и Југоносталгичар.

      Коме да врате благо хрватима и словенцима и муслиманима што су убијали србе и србску децу.
      Прво да они врате све што су отели.Слуге фашистичке .

      А од ових смрадова сте ви направили династију. Пази мајку му па шта они траже какво наслеђе.
      Треба направити озбиљну анализу ко је и шта од 1945 покрао из Србије,колико кућа присвојио,колико је усташа и балија добило привилегије,колико смо им хотела изградили,колико су добили по основу привилегованог статуса који им је тито дао.И колико недужног света су побили.
      Ви би још да делите.бандо комунистичко фашистичка

  2. blaf каже:

    U trenutku smrti imao je oko 3.000 DM lične ušteđevine. Razne vile i sl bile su u vlasništvu države.

  3. Perun каже:

    SVE TITOVE ŽENE I DECA

    Nakon otkrica Titovih racuna u Svajcarskoj
    (između 750 miliona € i 2,5milijardi €),

    da vidimo ko su moguci naslednici:

    Reč je samo o ženama sa kojima je Tito imao decu ili bio u braku:

    1.Maruška Novakova, Čenkovo, Čehoslovačka 1912: bila je trudna, Broz nestao
    na dan venčanja.
    2.Liza Spuner, Plzen, Čehoslovačka, 1913: napustio je kada je zatrudnela. Sin
    Hans Spuner poginuo kao nemački vojnik na Kozari 1942/43. godine.
    3.Tereza Stacner, Beč – Zagreb, 1914: blizanci Gabrijela (umrla) i Paul rođeni
    1915. godine.
    4.Ljuša Sedlovska, selo Korugovo, Rusija, 1915: sin Kiril rođen 1915.
    5.Ira Gligorjeva, oženio je 17. jula 1915. u Svjazansku, Rusija, sin Serjoža
    rođen 1915.
    6.Darija Andirelova, sin Josip rođen 1916, poginuo kao sovjetski oficir u
    Berlinu 1944.
    7.Nina i Svetlana Bazan, (bliznakinje), Sankt Peterburg, sin Vladimir rođen
    1918.
    8.Zuhra Badahur, venčali se 18. marta 1918, sin Kadi rođen 1918.
    9.Pelagija Belousova, venčali se 19. juna 1919, sin Žarko, rođen 1920.
    10.Vida Kogej, sin Dimitrije, rođen 1935.
    11.Elza Gerlova, Moskva, sin Viktor, rođen 1937. godine
    12.Žana Kotije, sin Olivije, rođen 1938. u Parizu
    13.Zuhra Reuf, Anadolka, venčani u Parizu, sin Izet rođen 1938.
    14.Herta Has, sin Aleksandar Miša, rođen 1941. u Zagrebu
    15.Davorjanka Zdenka Paunović, sin Slaviša, rođen 1942. u Foči
    16.Jovanka Broz, venčani aprila 1950, kum Aleksandar Ranković

  4. Perun каже:

    TITOVIH 20 MILIJARDI ?? !! ??

    Hehehehe komunari,
    ODAKLE POSTENOM ambroziju oko 20 milijardi dinara

    TADAŠNJA VREDNOST PO TADAŠNJOJ KURSNOJ LISTI narodne banke Jugoslavije

    >>>> 06.06.1980. 1USD =27,30 DIN <<<< oko 20 milijardi dinara = 740 miliona dolara
    ——–
    1 Kvartal. 1980god. Marka / Nemacka 1 DEM = 11,39 dinara
    oko 20 milijardi dinara = 1.755.000.000 milijardu i sedamsto pedeset pet miliona MARAKA
    ————————————————————————-

    Jovanka :“neću da delim 20 mlrd dinara sa Žarkom i Mišom“

    Po izvještaju savezne Službe, „posle sednice Predsedništva SFRJ, Fadilj Hodža je 12. jula 1982. godine obavio razgovore sa naslednicima Predsednika Republike, upoznao ih sa stavovima Predsedništva SFRJ i predao im spiskove pokretnih stvari koje predstavljaju zaostavštinu Josipa Broza Tita; naslednicima je dat i nacrt sporazuma deobe tih stvari, kako bi se dioba obavila sporazumno i bez suda“. …………

    Izmedju ostalog radilo se i o sumi od oko 20 milijardi dinara, koje je, odlukom Suda, trebalo podijeliti na tri jednaka dela: jedna je trećina trebala pripasti Jovanki, jedna Žarku i jedna Aleksandru Miši Brozu.

Коментари су затворени.