Прочитај ми чланакШта још треба да уради Александар Вучић да и његови гласачи схвате оно о чему други све знају? Одговор је: он може да уради шта хоће, а његово гласачко тело неће ништа схватити све док држи основне полуге моћи – медије…
Да се спрема коначна предаја Косова и Метохије од стране актуелног режима на челу са Александром Вучићем, може да се закључи из многих поступака и изјава председника државе, али и из изјава високих европских званичника, попут некадашњег Специјалног изасланика ЕУ за Косово и бившег Високог представника међународне заједнице за БиХ Волфганга Петрича.
Петрич је приметио да председник Србије Александар Вучић показује да је „вољан да се позабави и реши косовско питање“ и да „ЕУ мора да препозна историјску прилику“ за то. Он то није рекао тек тако, већ након читања Вучићевих изјава. Петрич сматра да би требало размислити и о томе шта би Србија могла да добије и како да буде мотивисана „да истински примени овај историјски корак“.
Петрич каже да „Србима треба дати понуду“. А понуда је гаранција заштите етничких мањина „и по могућству билатерални споразум који и Београд и Приштина могу да прихвате, на пример када се ради о поновном исцртавању граница“. У понуди треба указати и „да би превазилажење косовског питања учинило приступање Србије ЕУ много вероватнијим у годинама које долазе.“ Од Приштине би Петрич инсистирао на примени споразума о формирању Заједнице српских општина.
Дакле, Србија треба да примени „историјски корак“, што би значило и поновно исцртавање граница. За то би требало да добије гаранцију заштите етничких мањина, споразум о формирању Заједнице српских општина и обећање да би приступање Србије ЕУ било много вероватније у годинама које долазе.
Иако Петрич не наводи речи „признање Косова“, то се на основу изнетог може лако закључити. Термини „историјски корак“ и „исцртавање граница“, више су него јасне асоцијације. Од Вучића се очекује да пристане да се Србија одрекне Косова и Метохије.
Његови досадашњи потези говоре да ће тако и бити. Све што је до сада урадио: успостављање граничног прелаза, укидање српских локалних самоуправа на северу, подржавање избора по „косовским законима“, укључивање полиције и судства у „косовски систем“… – очигледни су докази да ће председник Србије испунити оно што Петрич предлаже, у неком облику.
А о року завршетка овог процеса изјаснио се „косовски министар спољних послова“ Беџет Пацоли, који је изјавио да ће „Бриселски дијалог о одређеним питањима бити настављен у јануару, те да ће се одвијати интензивније него до сада“, и изразио очекивање да ће крајем 2018. године бити постигнут коначни „споразум о помирењу између две земље“.
Сви су схватили, осим Вучићевих гласача. Чак и грађанско-либерално-лева опозиција зна шта ће се десити, иако ће и она, отворено или прећутно, подржати велеиздају. Шта још треба да уради Александар Вучић да и његови гласачи схвате оно о чему други све знају? Одговор је: он може да уради шта хоће, а његово гласачко тело неће ништа схватити све док држи основне полуге моћи – медије, док се спинује јавност измишљеним атентатима, док се врши незапамћени терор над опозицијом у Скупштини, док се забрањује другачији глас, док се под притисцима обезбеђује победа на свим изборима, док запослење зависи од помоћи владајућој странци… Они неће схватити, али ће бити одговорни за велеиздају.
Шта треба да ради онај други, свесни део нације? Да до краја износи истину, да пробија медијски мрак где год је могуће, да подиже клонуле, да сведочи да још има Срба. А има нас, и знамо да су наши преци живели и у горим условима и под тежим притисцима. Знамо и да је све променљиво и да ћемо се, и када велеиздаја буде учињена, борити и изборити да се то поништи.
Зоран Павловић, члан Председништва Двери
