Прочитај ми чланакКада су пре седам и по година добили ћеркицу Ана и Владица Симоновић скоро да нису имали дилему, па су јој дали име – Србија.
Foto: Ana Paunković / RAS Srbija
Srbija pravi sportski tip
– После два сина рекао сам да ако будем имао ћерку зваће се Србија, док је кум инсистирао да буде Николина. Међутим, када се родила много људи нам је честитало и сви су је већ прозвали Србија. Тако је и остало. Њено име је мало другачије, али она га одлично „носи“ – објашњава поносни отац.
У савременој култури наше земље, деци се углавном дају кратка и звучна имена, често страног порекла, да би родитељи били што модернији и оригиналнији. Породица Симоновић, међутим, дефинитивно је однела победу за најоригиналније пошто су наследницу назвали по држави у којој живе.
Седмогодишња девојчица са Авале једна је од ретких, можда и једина са овим именом у нашој земљи. Иако важи за велику причалицу, током наше посете је била прилично ћутљива, али је доказала да прави сјајну нес кафу, а ни рецитовање стихова Ђуре Јакшића није јој страно.
На питање да ли јој се допада име које носи, одговара потврдно.
– Надимак ми је Српка. Сви у школи ме тако и зову, једино ми је један дечак у шали говорио да сам Немачка и Албанија, али мени то не смета – истиче плавокоса Србија.
Мајка Ана за Србију каже да је прави мали филозоф, одличан ђак и од малена се бави спортом. Други је разред и има све петице.
– Рецитује Ђуру Јакшића, седам строфа без проблема, али када треба у школи да опере руке и нешто што учитељица затражи од ње, то јој је смарање. Тренутно тренира кик-бокс, претходно је три године била на гимнастици, а док смо живели у Земуну пробала је и мачевање. Пуна је позитивне енергије – објашњава Ана.
Не крију да је било мало страха када су се преселили на Авалу.
– Мислила сам да је неће прихватити како би требало, међутим, када сам отишла у школу, она испаде главна у одељењу, одмах се везала са две девојчице и оне су сада екипа. Бринула сам се због имена, да је деца не зезају јер је мало несвакидашње, али ето она се јако добро снашла – закључује Ана.
Како кажу, једино је овде људима њено име необично.
– Теже се људи навикавају на њено име овде, него у другим земљама. Прошле године смо прешли целу Албанију и никоме није било необично – кажу Ана и Влада.
СПОРТ, СЛИКАЊЕ И ПОЕЗИЈА
Отац Владица признаје да је строг, да је децу ускратио за многе ствари.
– Мислим да не грешим у томе. Моја деца не иду у Мекдоналдс, нисмо имали телевизор 15 година, скоро смо купили неки, али само због утакмица. Деца су се окренула себи, спорту, поезији, сликању…- објашњава Владица који се бави и хуманитарним радом.
МИЛОШ ЧУВА СРБИЈУ И СЛОБОДУ
Србија има два полубрата, Ђорђа и Миодрага, као и рођеног брата и сестру.
– Да је Србија била дечак вероватно би се звала Милош. Касније смо добили сина и њему дали то име, а другој ћерки Слобода. Милош је ту да чува Србију и Слободу – истиче поносни отац.
