Прочитај ми чланак

Зукорлић: Отварање архива о злочинима партизана над Бошњацима услов за дијалог са Србима

0

muamer-zukorlic

Муфтија санџачки Муамер Зукорлић истакао је приликом обраћања окупљенима у оквиру манифестације “Поход на Хаџет”, да су Бошњаци спремни на дијалог са Србима, али и представницима државе.

– Надам се да ће паметна власт у Србији остати доследна позивима на дијалог, јер га ми желимо. Спремни смо на дијалог на равној основи, у којем ћемо се признавати и у којем једни другима нећемо негирати језик, веру или културу. Само такав дијалог ће бити плодотворан и он нема алтернативу, јер сви они који мисле да друге могу уништити греше и неће успети – казао је Зукорлић.

Он је рекао и да је један од услова за отпочињање дијалога тај да држава отвори тајне архиве и обелодани документа о убијеним Бошњацима које су на Хаџету пре 70 година стрељали партизани под оптужбом да су сарађивали са окупатором.

Зукорлић је позвао Бошњаке да се, без обзира на политичку припадност, окупе око једног барјака.

– Тада ће Бошњаци бити мирни, што је добро за Србе и Србију – поручио је Зукорлић.

“Поход на Хаџет”, поводом 70 година од како су партизани под оптужницом да су сарађивали са окупатором стрељали Бошњаке у овом новопазарском насељу, организовали су Исламска заједница (ИЗ) у Србији и Бошњачка културна заједница.

У протестној шетњи од центра града до Хаџета учествовало је око 1.000 људи међу којима је било и око педест њих који су носили заставе Исламске заједнице и санџачких Бошњака.

За разлику од прошле године, када су ови младићи имали зелене униформе, са фесовима и извезеним грбом Бошњака на рукавима, они су овога пута задржали само фесове, а уместо униформи носили су обичне фармерке и беле мајице.

Новопазарци су их тада прозвали “муфтијином” и “санџачком” војском, међутим, организатори су демантовали било какву симболику и сличност са оружаним формацијама.

Ово је шеста година како ИЗ у Србији организује “Поход на Хаџет”, а 2010. године је у том новопазарском насељу дошло до физичког сукоба припадника ИЗ у Србији и жандармерије. Повод за то је био почетак градње вртића на локацији за коју ова верска заједница тврди да је вакуфска имовина и да им припада.

Шетња од центра до Хаџета и скуп су протекли мирно, а број полицајаца је био занемарљив.

(Блиц) 

36 коментара “Зукорлић: Отварање архива о злочинима партизана над Бошњацима услов за дијалог са Србима

  1. Dušan каже:

    „Тада ће Бошњаци бити мирни, што је добро за Србе и Србију – поручио је Зукорлић.“
    Па узнемири се Ханџар дивизијо нацистичких монструма, узнемири се већ једном ил не прети у празно сиња кукавице,…па да видимо са ким ћеш ти да се мериш равноправно смраде нацистички!

  2. Vujadin каже:

    Efendija ti si nešto debelo pobrkao. Partizani ni teoretski nisu mogli činiti zločine nad tzv. „bošnjacima“. Možda je neki tvoj pradjed ili njegov vrsnik komšija strado, ali samo kao Srbin. Tada, bolan efendija, nije bilo tzv.“bošnjaka“, možda Srba muhamedanaca ko će ga znat.

    1. VRS каже:

      Muftija sigurno misli na Muslimane koji su bili Ustase i hrvatsko cvece i one sto su sluzili u SS Handzar Diviziji.

    2. Perun каже:

      Muslimani ustaše

      A sada par reci o blizoj zlocinackoj proslosti muslimanskog buljuka.

      Važniji položaji na kojima su bili muslimani u NDH
      Dr. Osmanbeg i dr. Džaferbeg Kulenović bili su dopredsjednici ustaške državne
      vlade, a ing. Hilmija Bešlagić, dr. Mehmed Alajbegović i dr. Meho Mehičić
      njezini podvladonosci.
      Asim Ugljen bio je predsjednik Vrhovnog suda NDH.
      Ademaga Mešić bio je doglavnik, a prof. Alija Šuljak (HSS) poglavni pobočnik u
      Glavnom ustaškom stanu, uz druge više ustaške dužnostnike
      Dr. Ismetbeg Gavran Kapetanović bio je drugi dopredsjednik NDH državnog sabora i veliki župan Vrhbosne (Sarajevo),
      Avdo Abdulah Ferizbegović veliki župan Velike župe Usora i Soli u Tuzli,
      Husein Alić veliki župan Velike župe Sana i Luka u Banjoj Luci,
      a Mesud Kulenović (HSS) saborski bilježnik, dok su ukupno 15 muslimana
      bili članovi ustaškog državnog sabora. Prof. Hasan Šuljak (HSS) bio je
      NDH poslanik u Budimpešti, a dr. Salih Baljić obći poslanik u Ljubljani.
      Prema nekim podacima u ustašama je do 1943 bilo 51 posto muslimana.

      Medu starešinama ustaške vojske veliki ugled uživali su generali muslimani:
      Salih Alikadic, Junuz Ajanovic, Muharem Hromic…
      Posebno mesto u „Crnoj legiji“, elitnoj i najkrvolocnijoj ustaškoj formaciji, imao je Becir Lokmic, a desetine hiljada muslimana iz Bosne i Hercegovine, delom i iz Sandžaka, bilo je u sastavu ustaške vojske.
      Glavni koljac u strašnom, obrednom, ubijanju Srba u crkvi Presvete bogorodice, u
      Glini, gde su krajem jula i pocetkom avgusta 1941. godine zaklane 1564 osobe
      srpske nacionalnosti, zvao se Hilmija Berberovic.

    3. Rile каже:

      То што ти написа није у духу демократских принципа…јер иако су њихова презимена остала као аманет на њихово порекло, а ценим да би црквене књиге из прошлости доказале…ипак они у духу договора и помирења са Србијом (као да живе у Танзанији, а не у Србији) и у духу европејства, демократије и поштовања људских начела и права да будеш шта ти падне на памет…ипак ће нам они опростити што су нас клали…………..

  3. Stojko Moj каже:

    Чуј ти лојавог и обрезаног смрдљивка. Прво смо му били криви као четници а сада и као партризани! Шта је следеће? Да нисмо можда и усташе, домобрани, белогардејци…? Море копиле муслиманско губи се из Србије већ једном. ЛЕГИЈУ ПУСТИТИ ПОД ХИТНО НА СЛОБОДУ!!!!!

  4. Јакшић, В. Милан каже:

    Ако би на неком тесту било питање ко је за Србе и Србију гори:
    1. Александар Вучић
    2. Муамер Зукорлић
    3. Анте Павелић
    4. Јосип Броз Тито ?
    Заокружи тачан одговор!
    Гарантујем да бих на овом питању пао! Ипак бих заокружио број 4, па шта буде!

    1. Rile каже:

      Број 1 и 2 су прилично небитни и врло лако се могу елиминисати из јавног живота, али богами 3 и 4…предност дајем овом последњем из простог разлога што је на дуже стазе погубнији за Србе и Србију.

    2. C.M. каже:

      Највећи злочинац од је:
      1. Јосип Броз Тито
      2. Анте Павелић
      3. Александар Вучић
      4. Муамер Зукорлић
      То је моја топ листа.

    3. Rile каже:

      Друже поређај како хоћеш…разумемо се. Најважније је знати да сво то зло долази од „најцивилизованијих“ култура и народа „запада“.

    4. Rile каже:

      2.Пресељавања и прогањана разних народа, као што видимо да се то још и дан данашњи чини.

      Примера имамо у Инглиској као најизображенијој држави европској, па шта да кажемо за

      остале. Међу млогим и ужасним примерима, да наведемо само ове: 1803. год. прве насеобине

      инглијске, састојеће се из преступника и војника, појаве се у Тасманији, у којој је за 27 год: сав

      острв од њих заузет, а староседиоци готово сви изтребљени и утамањени. И ово је мало било за

      изображене Инглизе. Да би што пре постигли своју цел, т:ј: да би нестало староседиоца, они

      објаве обсадно стање несретног острва, и сваки седми Инглиз пође да утамани несрећне народе

      острва. Није дуго трајало, житељи, староседиоци, били су скоро сви утамањени и побијени, а

      заробљене најпре превезу на остров Great Island, потом на Ireanders. Од овог несретног народа

      1835 год: било је свега 210. душа, 1838. 52, а 1844 само 44. душе.

      Тако је свуда и на сваком месту било и бива још и данас. Тако на Отаји-тими, при доласку

      европеаца , било је преко 100.000 душа, а сада нема ни 7000 пуних. Тако се, у седници дољњег

      дома, држаној 13. Марта 1862 год. у Инглиској поведе реч о Новој Зеландији, у којој је тада било

      50.000 настањених Инглизи и 70.000. староседиоца, које је 7000. војника морало, по налогу

      правитељства, да брани, да их дошљаци Инглизи не утамане. На војнике ове држава троши

      преко 700.000 Фун. штер: или наших новаца око 1.400.000 дук. цес. Тада је Фортеска,

      министров помоћник, бранио то питање: да и даље војска тамо остане, да је то нуждно,

      сљедователно и тај издатак на војску, не с тога: да ова заштити насељене ту Инглизе од

      староседиоца; него староседиоце од уљеза Инглиза, да их ови неби све до последњег човека

      утаманили’.“ Робак Инглиз одговара овоме: “Што пре Инглизи изкорене Маоре — староседиоце

      — то је боље?!!“’, Ево ти хришћанске љубави и човечности у најизображенијег народа! — види

      С. Ешевскаго Етногр: Етјуди СП: 1862 год. стр. 5а. 55. и т. д.

      4. Христијанство и писменост. Христијанство у колико је учинило добра народима,

      озарившији га лучом истине божаствене науке и човекољубља, у толико је његово свештинство

      оназадило и унесрећило народе са њиховим паметарским споменицима. Тако знамо, да

      благодарећи христианској нашој браћи Пољацима и дан: Немцима, пропаде за славенство, а

      нарочито за србство, сва дан: Ђерманија и прели се у Немце и т. д. Проповедници ове свете,

      најчистије и праве божанствене, вере, оставише благе и праве проповеди, заборавише на речи

      спаситеља: “љубите један другог, као саме себе“ па узевшији у једну руку мач, огањ, муке

      свакојаке, пакао и јад, у другу сплетке, интриге, себичностиости и т. д. утаманише и сатреше

      толике народе и земље, само да би своје народности и своје стомаке обогатили и разширили.

      Једини, на свету, Срби примише ову свету и праву веру добровољно; те с тога и имају

      славе као успомене ове светиње и блага, којима се отликују од свију народа на свету као и

      трпељивошћу других и туђих вера. Како је се разпростирала подлост, гад, јад, чемер, себичност

      и друге гадости и паклене утве и авети свуда и на сваком месту, под именом вере, имамо

      милиунима примера, више као зала, него као добра на овој јадној и чемерној земљи божијој.

      Докле се сада и у ово време са тим долази имамо примера свуда и на сваком месту па да

      и ненапоменемо жестоку и нечовеч: расу ђерманску у виду Инглиза, која од 8,175 124. душе у

      1841. Ирландеза, за 20. год: или до 1861 год, учини само 5.792 055 душа, а у Инђија у Орису

      9

      1866 год. сатари за 1. годину дана својом шпекулациом преко 2,000.000 душа, као што тврде:

      Керије, Текареј и друге социалисте ингл. амер. и осталих народа.

      Кад се то тако ради данас у 19. веку по Христу, и то од најизображенијег и просвећенијег

      народа, па још са собственом и рођеном браћом, а да шта је било на једно 3 до 4 тисуће година

      пре Христа и после овога до средњих векова, и са својима, а нарочито туђима, — то само један

      Бог, и вечна правда, знају? Ово је дакле у времену врха нашег садањег савршенства; ово је после

      тисућу осам стотина и неколико година после благог нашег Спаситеља ?! o tempora, o fratribus

      nationis Christianibus!!! Има ли би још млого и млого тегоба и сметња да излажемо за нашу

      ствар, као и општу нашој сродној ; но све то остављамо до другог пута и времена, не с тога што

      немамо грађе за ово, но с тога: што немамо права, да обтерећавамо наше дело овим и оваквим

      стварима.

    5. Prcotuc каже:

      težak test

    6. zivorad каже:

      одговор под 5 . српски народ што трпи олош

  5. C.M. каже:

    А ТЕК ОВО ? ШТО ОВО НИКО НИЈЕ ОСУДИО ? ШТО НИЈЕ УХАПШЕН МУФТИЈА ЗУКОРЛИЋ? https://www.youtube.com/watch?v=l-N-qtz9PHM

    1. VRS каже:

      Muftijo a sta cemo sa ovim?
      POSLIJE ZLOČINA MNOGI SE MIRNO
      VRATILI U SRBIJU
      Za zločine odgovorni Sefer Halilović, njegov brat Hajrudin – Mrčo, Mihad
      Bojadžić, Ekrem Mandal, Razim Duraković, Medo Haznadar, Zulfik Ališpaga, Murat
      Kahović, Ramiz Delalić Ćelo, Ramiz Pljakić…, navodi direktor Instituta za
      istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević.
      – Sandžaklije su tokom poteklog rata činile zločine
      u Sarajevu – poznata su imena visokih funkcionera, komandanata logora,
      isljednika i ubica, ali nikad niko od njih nije okrivljen, upozorava direktor
      Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević.

      Ivanišević ističe za Srnu da su se mnogi poslije vratili u Srbiju, jer ih
      srpske vlasti – ne gone.

      On smatra da su to ljudi sa kojima je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije do
      sada moralo da razgovara, jer, „ako nisu neposredno odgovorni ili po
      komandnoj odgovornosti, onda su upoznati o stradanju Srba, s ozbirom na
      funkcije koje imaju“.

      Prema njegovoj ocjeni, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine tek sada je pokrenulo
      postupak protiv Nasera Orića zbog zločina nad Srbima „da bi opravdalo
      svoje postojanje“, nakon što je, kako je ocijenio, „uradilo sve što
      je moglo da uradi protiv Srba“.

      Ivanišević napominje da je sva saznanja koja je prikupio neposredno poslije
      zločina nad Srbima u okolini Srebrenice dostavio Haškom tribunalu, „ali da
      bi bilo dobro dobiti informaciju o tome šta je od dokaza srpsko Tužilaštvo za
      ratne zločine predalo Haškom tribunalu kako Orić ne bi bio oslobođen“.

      Kada je riječ o Sandžaklijama koji su odgovorni za zločine nad Srbima u BiH,
      Ivanišević navodi da su među njima ratni komandant Glavnog štaba takozvane
      Armije BiH i jedan od osnivača „Patriotske lige“ Sefer Halilović i
      njegov brat Hajrudin – Mrčo, koji je bio čuvar i isljednik u logoru u Visokom,
      gdje je ubijeno desetak Srba, što potvrđuju mnogi dokumenti.

      Iz Sandžaka je i Mihad Bojadžić, zvani Miho iz Novog Pazara, koji je bio
      zamjenik komandanta, a potom i komandant jedinice poznate kao „Zukina
      jedinica“ na Igmanu, a u njihovom sastavu postojao je i logor za Srbe u
      kojem je ubijeno devet zatvorenika.

      Ekrem Mandal iz sela Batković kod Priboja bio je predsjednik SDA za Istru,
      jedno vrijeme komandant Zengi u „Zelenoj riječkoj brigadi“, a potom
      komandant takozvane „Handžar divizije“ sastavljene od Alabanaca sa
      Kosova i Metohije i muslimana iz Sandžaka, aktivan na mnogim ratištima i u
      zločinima u Kupresu, Bosanskom Brodu i u drugim krajevima BiH.

      Među Sandžaklijama koji su činili zločine u BiH su i bivši kapetan JNA Razim
      Duraković, rođen u Prijepolju, a za vrijeme rata komandant „Zelenih
      beretki“ na ratištu oko Vogošće i 43. Brdske brigade u Goraždu.

      Tu je i bivši major JNA Medo Haznadar, rođen u Gusinu kod Brodareva u
      Prijepolju, koji je za vrijeme rata bio komandant Prve sandžačke brigade i
      jedan od komandanata na igmanskom ratištu, aktivan predvodnik napada na Ilidžu,
      Stup, Nedžariće i druge dijelove Sarajeva.

      Ivanišević navodi da postoje podaci i za Zulfikar Ališpagu iz Novog Pazara,
      čiji je nadimak Zuka, koji se prije rata zvao Zuluf Alić, a bio je komandant
      specijalne brigade „Zukini borci“, sastavljene od dobrovoljaca iz
      Sandžaka i Foče, kao i mudžahedina.

      Zuka je bio predvodnik mnogih napada na Žuč, Ilidžu, Stup, Nedžariće i imao je
      svoj logor na Igmanu, gdje su zlostavljani zatvorenici.

      Iz Sandžaka je i Murat Kahović iz Sjenice, pomoćnik komandanta 1. Sandžačke
      brigade u Sarajevu i aktivan učesnik u napadu na Pofaliće, Ramiz Delalić Ćelo
      iz Priboja, jedan od organizatora napada na srpske svatove 1992. godine na
      Baščaršiji, kao i Ramiz Pljakić iz Sjenice, komandant takozvane 108. brigade
      Armije BiH, poznate po zločinima u Posavini i Brčkom.

      Prema Ivaniševiću, među Sandžaklijama koji su činili zločine su i Omer Čaušević
      iz Bijelog Polja – isljednik, čuvar i batinaš u logoru Gornji Rahić u Brčkom,
      gdje je ubijeno petnaestak zatvorenika, kao i Adnan Buran iz Prijepolja, jedan
      od komandanata u muslimanskoj vojsci i aktivan predvodnik napada na Žuč, Ilidžu
      i druga mjesta.

      „Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine godinama je imalo na raspolaganju te
      podatke, ali nije „uznemirivalo“ ni jednog muslimana u Sandžaku, niti
      Hrvata ili Mađara u Vojvodini za zločine koje su činili za vrijeme službovanja
      kao dobrovoljci u vojsci Alije Izetbegovića ili Franje Tuđmana“, zaključio
      je Ivanišević za Srnu.

    2. C.M. каже:

      Рамиз Делалић Ћело је убијен.

    3. zivorad каже:

      штите га другови боро и рамиз

Коментари су затворени.