Прочитај ми чланак
др Брана Димитријевић
Подсетио бих вас на четврти члан устава Србског лекарског друштва, основаног 1872. године – да не би било забуне, основала су га по народносном кључу: 4 Србина, 3 Чеха, 3 Немца, 2 Пољака, 1 Хрват, 1 Словак и 1 Грк – а који се тиче очувања србског језика.
Писан је у доба победе Пастерове науке, и снажног, до тад неслућеног, успона медицине, у доба, безмало свакоднeвног, увођења нових речи. То је доба у коме је србски језик с лакоћом одoлео поменутој навали. Доба др Милана Јовановића – Батута, др Јована Данића, да не набрајам, а потом доба др Косте Тодоровића, др Александра Костића, у чијим стручним и научним радовима, или у уџбеницима за студенте, нећете наћи ни једну туђицу, а ако је и нађете, њено значење биће вам подробно објашњено. Подсећам да је проф. др Сигмунд Фројд у то исто доба добио награду Гетеовог института за унапређење немачког језика.
Србски језик је тада био довољно богат, разнолик, прецизан у свом означавању, те је стајао раме уз раме с најпознатијим европским језицима. Данас, нажалост, имамо другу слику. Ево, и на овом скупу. Одлични радови и са научне и са стручне тачке гледишта, препуни су свакојаких необјашњених туђих речи.
Али то није највеће зло. Има и горе.
Оснивајући Србско лекарско друштво наши великани нису могли ни да наслуте да ће за ово наше савремено доба четврти члан устава испасти недоречен. Требало је да поред очувања језика додају и – писма; обавезу очувања наше азбуке, српске ћирилице. Нису то тада могли знати, не кривимо их. Тада су се књиге, часописи и новине на србском језику штампали ћирилицом, и то не само на простору Србије, него и у тада суседној Аустроугарској. Оно што је излазило на хрватском језику штампало се гајевицом, заправо абецедом, или како је ми упорно називамо – латиницом.
Одмах после Видовдана 1914. године, на читавој територији поменуте царевине забрањено је штампање књига, часописа и новина ћирилицом. Почео је погром Срба аустроугарских држављана, уз погром и ћирилице. Током аустроугарске окупације (1915-1918) ћирилица је избачена из званичне употребе и на читавој територији окупиране Краљевине Србије. Писма које су породице, посредством Црвеног крста, писале својима што у заробљеничким логорима, што у логорима за интернирце, морала су бити адресоване на гајевици, иначе су бацана у кош.
Потрајало би да даље причамо и о тој крвавој историји. Али, осврнимо се. Немојмо даље од овог скупа… Само један једини рад, и то студентски, украшен је на својим слајдовима ћириличним текстом. Један једини. У Студеници, центру, извору, како кажемо – српске духовности.
Пре коју годину, када је осниван стручни часопис „Medicus“, а доц. др Љиљана Вујотић постала главни и одговорни уредник, обратила ми се питањем да ли бих постао један од сарадника. Мој одговор је био одречан: не, док га штампате гајевицом. (Јер, ако сам морао да и то подносим, зарад тричаве каријере универзитетског професора, не морам више.) А, ако Вам мој став није јасан, наставио сам, питајте – Брисел. Доц др Љуљана Вујотић је рођени борац. Својевремено је била помоћник Министра здравља, али је поднела оставку и прешла у герилу. Моје речи пренела је власнику тог невеликог али „луксузног“ часописа. Власник, по народности Чех, одмах је у Бриселу пронашао речени институт.
Тачно је, рекоше му телефонском разговору, све оно што се било где, па и у некадашњој Србији Слободији, штампа гајевицом, сврставамо у хрватску културну баштину, а што је штампано ћирилицом у српску. Али, завапио је власник „Medicus“-a, ми смо већ штампали први број часописа гајевицом. Шта ћемо сад!? Ево, шта ћете, гласио је одговор, нека у следећем броју на првој страни пише да се ваш лист штампа на оба писма, на ћирилици и на латиници, а онда у истом броју објавите и један ћирилићни текст. Тек тада ћемо вас сврстати у српску културну башину.
Власнику „Medicus“- а, пао је камен са срца. Но, сем мојих релативно честих текстова у том часопису, само су још два аутора захтевала да се њихови радови штампају ћирилицом. Сви остали текстови су и даље латинични.
Стручни медицински часопис „Medici. Com“ који излази у Републици Србској, на исто тако изванредном папиру, штампа се гајевицом… И – краја нема.
др Брана Димитријевић
(Изговорено 14. јуна 2009. на 13. Студеничкој академији, посвећеној Напретку у имунотерапији тумора. Касније је, међутим, констатовано да је то била 14. Студ. академија. Штампано у Medici.com. Бр. 40; 2010, стр.99. А затим у Студеничком зборнику, зборнику радова са скупа 800 година српске медицине; Infinitas&Србско лекарско друштво, Београд, 2011. стр.235 – 236. Такође на сајту: Историја медицине, или http://www.rastko.net/medicina. )
http://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/662/category/ocirilici
Чланак преузет са са веб портала – srpskaistorija.com
