Прочитај ми чланак
Након што су годинама прозивале већину света за непоштовање људских права, Сједињене Америчке Државе занемариле су иста у својој властитој држави.
Читањем сажетка овог извештаја, стиче се увид у то како је Америка од земље слободе, постала земља карикатура исте. Након кинеског извештаја, у ком су Сједињене Америчке Државе прозване за кршење људских права, исто се догодило иу овом руском извештају – утемељеном на подацима америчких и независних организација за људска права.
Људска права, данас су тек мртво слово на папиру с којим су Американци годинама махали. У недостатку самокритике, с великом дозом лицемјерја, то и даље покушавају. Недостатак људских права, био је америчко оправдање за многе инвазије, ограничене интервенције и потицане обојене револуције.
Оно што овај извјештај показује, јесте да Америка нема морално право да војно интервенише и да било кога прозива по овом питању. Све што стоји у овом извештају, виђено је већ и у америчким филмовима, недостаје једино лажан сјај и узвишена идеја америчке посебности.
Но, америчка посебност заиста постоји – али не у облику какав је приказан у америчким филмовима – већ у свом истинском облику. У огледалу истине, посебност Америке одражава се у њеној могућности да досегне врхунац хипокризије.
Сажетак руског извештаја о стању људских права у Сједињеним Америчким Државама:
Учешће САД-а у међународним уговорима и конвенцијама о људским правима
Од девет основних међународних уговора и конвенција о људским правима, Сједињене Америчке Државе потписнице су само три. Према службеним информацијама УН-а, Сједињене Америчке Државе не учествују у 17 међународних инструмената који се баве људским правима. Ова чињеница сврстава Америку у групу држава које ограничено учествују у међународним споразумима који се односе на људска права.
Пораст екстремистичких група
У САД-у је истакнут опасан тренд јачања расистичких и ксенофобних осећаја. Америчка тела за спровођење закона регистровале су прогресивно повећање броја екстремистичких група, те значајан број злочина почињених на основу расне, верске и етничке нетолеранције. Спомиње се пораст нетолеранције према исламу, етничким и расним мањинама те анти-семитизам у редовима Окупирајмо Вол Стрит покрета.
Буџет организација које промовишу исламску заверу прелази 50.000.000$, а организације се финансирају приватним средствима или донацијама из војне индустрије. Социолози претпостављају да 15-20% америчке популације чине фанатични ксенофоби.
Прекомерна употреба силе од стране полиције
Према извештају невладиних организација, само у 2010. било је регистровано више од 5.000 случајева прекомерне употребе овлашћења од стране полицијских службеника.
Само око 30% полицајаца на крају су процесуирани за почињене прекршаје. Према подацима из јавних извора 2010. године, полицијски службеници били су уплетени у 618 сексуалних напада, злостављања и силовања, од чега су у 180 случајева жртве били малолетници.
Према подацима невладине организације Амнести интернешнел, у раздобљу од 2001. до фебруара 2012. најмање 500 људи у САД-у умрло је због коришћења електричних шокера, оружја које користи полиција при хапшењима и привођењима. Такође, полиција се оптужује за расно профилисање, тако нпр у Њујорку, где расне мањине чине готово половину становништва, оне постају предметом 80% свих тамошњих полицијских истрага.
Економска и социјална права
У САД-у је 12.800.000 незапослених, 40.000.000 људи живи без здравственог осигурања и 14,5% породица суочава се с несташицом хране. Животни стандард аутохтоног становништва земље је врло низак, а постоје и назнаке привредне сегрегације. Међу развијеним земљама света, САД има један од најслабијих система за заштиту радничких права – организовања и колективног преговарања.
Током протекле деценије, САД није успео да ратификују све конвенције Међународне организације рада (ИЛО). Другим речима, лобирање, првенствено у интересу крупног капитала и разних интересних група, представља раширену појаву у земљи, а стручњаци сматрају да је то само легализован облик корупције која подрива америчку способност да се суочи са разним привредним, социјалним и политичким изазовима.
Права деце
Стотине хиљада деце у Сједињеним Америчким Државама подложне су лошем третману који у неким случајевима (1600 случајева у 2010. години) доводи до смрти. Телесно кажњавање легално је у 19 држава, а њега је претрпело готово 7,5% школске деце, Сједињене Државе имају образовне центре где деца добијају „третмане“ који укључују електрични шок, ускраћивање хране и присилно удисање амонијака.
Насиље над децом посвојеном из Русије још увек ствара озбиљну забринутост. Сједињене Државе су једна од две државе на свету које нису ратификовале Конвенцију УН-а о правима детета.
Гласачка права
САД усваја законодавне акте који затежу правила за приступањем бирачким местима. Постојећи електорске изборни систем ствара ситуацију да гласови грађана неких држава имају већу тежину од математичку гласова грађана других држава. Више од 5.800.000 Американаца искључено је из изборног процеса на основу пријашњих осуда.
Е. Холдер, амерички министар правосуђа, назвао је регистрације бирача у САД-у „препотентним“. Амерички уред за пописе известио је да од 75.000.000 грађана с правом гласа који то право нису користили током председничке изборне кампање 2008. године, њих 60.000.000 то није могло учинити због недостатка регистрације која обухвата много гломазних процедура.
Слобода говора и штампе, транспарентност владиних активности
У 2012. години, агенције за међународне процене драматично су снизиле рејтинг слободе говора у Сједињеним Америчким Државама, у великој мери због претерано оштрих мера предузетих од стране америчке полиције, против новинара који су извештавали са протеста непожељних за америчку администрацију.
Заједница америчких новинара забринута је због настављеног пооштравања закона о масовним медијима, који ће резултирати са смањењем новинарских права. Осим тога, није реткост да новинари у САД-у остану без посла због „политички некоректних мишљења“.
Цензура интернета
Америчка администрација прибегава индиректним притисцима на компаније које пружају веб-услуге. Од јула до децембра 2011. године, само Гугл је примио 103% више захтева за уклањање садржаја, него што их је зпримио у прошлом извештајном периоду. Од 2004. до 2007. број е-маил адреса прегледаних од стране америчких тајних служби порастао је за 3000%.
Смртна казна
У 33 америчке државе још увек постоји и примењује се смртна казна. 3100 затвореника, укључујући 62 жене, тренутно чекају извршење смртне казне. 22 малолетника погубљена су у САД-у између 1976. и 2005. године. Према америчким активистима за људска права, процењује се да 5-10% свих осуђеника на смрт пати од озбиљних психичких поремећаја. Примећене су манифестације расне дискриминације код доношења смртних пресуда.
Затворски систем
САД је и даље земља са највећим бројем затвореника на свету (2.200.000 људи, тј сваки 99-ти одрасли); више од 60% америчких затвореника припадници су расних и етничких мањина. Број осуђених лица на доживотну робију стално расте, на пример, 2008. доживотну робију служило је 140.600 људи, од чега 6800 адолесцената.
У неким државама један од двадесет затвореника чува се у екстремној изолацији, нпр у самици. Многи затвори не задовољавају чак ни минималне стандарде притвора. Редовно иу великом броју (до 2.000.000 од 2003. до данас) затвореници су понижавани и подвргнути сексуално злостављана од стране затворског особља.
Праћење дисидената и потенцијалних терориста
Тренутни амерички закон у суштини омогућује обавештајној заједници да у потпуности прегледа све електронске комуникације странаца и Американаца без судског налога. 2011. године, америчке агенције за спровођење закона затражиле су више од 1.300.000 захтева за пружање информација о телефонским позивима мобилних претплатника.
Права страних држављана посебно су рањива, јер они могу бити подвргнути надзору електронском, без постојане сумње да су укључени у криминалне активности. Изражава се озбиљна забринутост што се ДНА база података под вођством ФБИ-ја шири експоненцијалном стопом.
Отмице, ЦИА-ини „тајни затвори“, мучења
Проблем ЦИА-них „тајних затвора“, лоцираних на територијама Пољске, Авганистана, Ирака, Тајланда, Марока, Румуније и Литваније остају нерешени. Америчке власти активно практикују отмице будућих затвореника за те затворе. У њима се активно спроводе мучења. Они који су одговорни за ове злочине, под заштитом су америчких правосудних органа. Тужбе заточеника ових затвора против америчких власти се одбијају.
Затвор на подручју америчке војне базе Гвантанамо и притварање на неодређено
Амерички тајни затвор Гвантанамо, који је озлоглашен по свом правном вакуму још увек је у функцији. Тамо је на десетине затвореника, од чега већина њих дужи низ година, због кршења међународног права.
Они се у затвору држе непрестано без икаквих оптужби. Доказ затвореничке кривице представљен од стране америчке владе сматра се поузданим, чак ако се заснива само на гласинама или на индицијама. Донесени законски акти показују да америчка администрација нема озбиљних намера за рјешавање овог проблема.
MINISTRY OF FOREIGN AFFAIRS OF THE RUSSIAN FEDERATION – REPORT ON THE HUMAN RIGHTS SITUATION IN THE UNITED STATES OF AMERICA. Moscow, 22. October 2012.
(http://www.mid.ru/bdomp/ns-dgpch.nsf/8f29680344080938432569ea00361529/
2ab49ff642baf0c244257aa000254663!OpenDocument)
