Прочитај ми чланакСАД јачају трупе на истоку Европе, 900 теретних вагона, дугих 14 км и конвоји шлепера, наредних дана ће товар пребацивати преко Немачке у Пољску - и даље.
(AP Photo/Georgy Abdaladze)
Генерал мајор Бундесвера Јозеф Блоц то назива „логистички великом операцијом“, пише “Дојче веле”.
Тренутно у немачком Бремерхавену, три теретна брода морнарице САД искрцавају оружје и опрему тенковске бригаде 4. америчке пешадијске дивизије. Укупно 900 теретних вагона, који су заједно дуги 14 километара и бројни конвоји шлепера, наредних дана ће преко северне Немачке тај војни товар возити у Пољску.
Операција „Атлантиц Ресолве“ је знак константног ангажмана САД за Европу у циљу стабилизације мира, наводи Тимоти Мегвајер, заменик главног заповедника америчких копнених јединица у Европи, стационираних у Бремерхавену. Влада САД је протекле године најавила да ће трајно послати још једну борбену бригаду у Европу. Барак Обама жели пре свега Пољаке, Естонце, Летонце и Литванце да увери да су САД војно на њиховој страни. Те земље то радо чују, јер сматрају да су угрожене због руске агресије у Украјини. Истовремено се, како се наводи у тим земљама, за време изборне кампање од будућег председника САД Доналда Трампа између редова чула сумња у безусловну америчку савезничку верност.
Американци су део једне веће стратегије НАТО. Од ове године НАТО намерава да у Пољској и три балтичке земље стационира четири мултинационалне борбене јединице са око хиљаду војника у свакој – дакле укупно 4000. Та одлука је донесена прошлог лета на самиту НАТО у Варшави. И стационирање једног немачког батаљона од око 500 војника у Литванији је део стратегије повећања присутности НАТО на североистоку Европе. Немачки војници ће бити стационирани на једном уском копненом коридору (Сувалки) који са само 65 километара ваздушне линије повезује Пољску и Литванију и важи као Ахилова пета НАТО, у случају евентуалне одбране балтичких земаља.
Звецкање оружјем или…?
Политички сукоби око наоружавања НАТО на истоку Европе су током самита у Варшави достигли врхунац. Немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је тада говорио о „звецкању оружјем и ратним поклицима“ и жестоко је критикован због става који је наводно пријатељски према Русији.
Премештањем америчких трупа тај спор улази у нову фазу. Сабине Лезинг (Левица) у Европском парламенту чак упозорава: „То војно постројавање би се могло видети као конкретна припрема за рат и могло би изазвати контрареакције које нам се неће допасти.“
Али и унутар Немачке су ти амерички војни транспорти изазвали жестоке полемике. Док једни, попут социјалдемократског премијера покрајине Бранденбург, која се граничи с Пољском, истиче да тенкови на границама никоме неће помоћи, из редова Хршћанскодемократске уније (ЦДУ) могло се чути како се америчке војне радње спроводе регуларно у оквиру уговорних правила НАТО и на изразиту жељу Пољске.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтернберг је ту операцију пре неколико дана такође бранио као „дефанзивну“ и образложио да се она спроводи како би се осигурао мир: „Налазимо се у ситуацији у којој се руска страна интензивно наоружава и показује спремном да употреби силу против свог суседа Украјине. Реч је о ограниченој, мултинационалној присутности која би требало да покаже да смо јединствени и да се узајамно помажемо.“ Столтенберг је такође истакао да не сматра да ће се САД на челу са Трампом удаљити од европских савезника. Трамп му је, како је рекао Столтенберг, „казао како сматра да има обавезу према Северноатлантском савезу. Осим тога, Конгрес САД је управо донео одлуку о томе да учетворостручи буџет за америчку војску у Европи. Стога сам сигуран да ће се САД придржавати својих обвеза.“ С друге стране, и Столтенберг жели дијалог са Русијом: „Застрашивање, одбрана и дијалог нису контрадикторне ствари.“
У случају сукоба, Балтик не би могао да се одбрани
Међутим, једна друга, одлучујућа реченица Столтенберга би у источним чланицама НАТО могла да изазове љутњу. О наводној претњи коју Русија представља он је рекао: „Русија не представља непосредну опасност за неку чланицу НАТО.“ Истовремено је релативизовао обим пристуности НАТО садашњом акцијом: „Ради се неколико хиљада војника, у поређењу са дестинама хиљада руских војника“.
И управо ти бројчани односи су проблем, према мишљењу војних стратега. Јер, уколико Русија буде хтела, она би захваљујући војној надмоћи у региону Источне Европе могла без проблема да заузме три балтичке НАТО чланице. До тог закључка долазе западни одбрамбени политичари.
У једној анализи америчког труста мозгова РАНД (Весли Кларк, Егон Рамс) наводи се да би Русија копнену везну између Пољске и Балтика могла лако ставити под своју контролу. Пешадија НАТО „не би могла ни да се повуче. Она би на лицу места била уништена.“ У анализи РАНД-а се додаје да би у том случају једино преостала могућност поновног освајања Балтика, али би тако нешто завршило „катастрофом“. За становнике балтичких земаља такве анализе нису нимало умирујуће.
