Прочитај ми чланак

НЕ ЖЕЛЕ СРПКИЊЕ: Срби плаћају масне паре да би оженили жене из Албаније

0

Венчање Зорана Томића из Куршумлије било је вест дана. Упознао је своју супругу у једном селу крај Скадра, заљубили су се на први поглед и венчали након три дана. Погледима су се у почетку само и споразумевали. Зоран није знао ни реч албанског, а његова супруга Едмонда ни реч српског. Да би све било лакше ангажовали су преводиоца који је био са њима и на свадби.

Зоран је био први момак из Србије који је “повукао ногу” и довео снајку из Албаније. Убрзо за њим исту ствар су урадили многи мушкарци са села који у Србији годинама нису могли да пронађу супругу за себе. Било је то пре осам година.

Ситуација се данас променила. Момци се и даље жене Албанкама, али више није реч о људима са села већ о лекарима, пилотима, инжењерима…

– Мушкарци који овим путем траже супруге су различитих профила. Оженили смо, рецимо, лекара из Београда, доктора економских наука из Ниша, пилота из Загреба… има и скромних људи, добар део њих је разочаран у наше девојке. Има разведених и решених да нађу жену за домаћицу независно од образовања. Ти последњи су обично врло ситуирани и не жале ни да дупло плате услугу, уколико је све поштено и добро решење за њих, прича Миленко Јовановић за Жена.рс, новинар, али и власник агенције за склапање бракова између жена из Албаније и мушкараца из бивше Југославије.

КО СУ МЛАДОЖЕЊЕ

Када је цео феномен ових венчања тек био у повоју, углавном су младожење биле са села, углавном из централне Србије, Босне и Црне Горе. Сада је ситуација ипак битно другачија, и углавном су младожење Срби и Хрвати који живе и раде у западној Европи.

– Тренутно, од преко 70 младожења који преко нас чекају женидбу, 52 је из Немачке, Аустрије, Америке, Шведске… Све људи из бивше Југославије који живе напољу. Они наменски траже Албанке јер су се жене са тих простора показале као добре, вредне и одане, а момци из бивше Југославије су све незадовољнији нашим девојкама јер су превише слободне, па се плаше да уђу у заједницу са њима – каже нам Миленко.

А КАКВЕ СУ МЛАДЕ?

Албанке које траже младожењу су, објашњава нам саговорник, углавном основног или средњег образовања, а по неком неписаном правилу готово све говоре енглески или италијански језик. Врло су талентоване у том смислу, па српски углавном савладају два месеца по удаји. Међу њима има и интелектуалки, али оне захтевају и да им потенцијални мужеви буду образовани и говоре енглески. Албанке све то раде јер траже бољи живот, оне које већ живе лепо не траже младожењу на овај начин, а последњих година све је теже наћи Албанку која би се удала на селу. Већином траже мушкарце из градова, а Америка и напредније земље Европе су у врху посебно тражене.

КАКО ФУНКЦИОНИШЕ ТРАЖЕЊЕ МЛАДЕ?

Већина Албанки, али и младожења, желе да се ствар обави што дискретније. Нема никаквих савремених метода, попут повезивања преко друштвених мрежа или бројева телефона.

– Иде се директно код породице потенцијалне младе на упознавање. Уколико се допадну једно другом, договарају се детаљи. У року од недељу дана млада долази да упозна породицу и место где ће живети. Све трошкове плаћа потенцијални младожења, који после тог другог сусрета долази поново у Албанију на веридбу. Након веридбе, за неких 15 дана младожења долази и одводи младу – препричава нам Миленко.

Све у свему, од тренутка првог сусрета до венчања пролази највише месец дана.

КОЛИКО СВЕ ТО КОШТА?

Младожењу ова авантура изађе око 5000 евра, а у трошкове се, поред агенције, урачунавају и ствари попут куповине злата за веридбу, чашћавање младине породице, трошкови превоза када млада са породицом долази на упознавање, дневнице сарадницима и преводиоцима. Све се плаћа по обављеном послу, а млада и њени не плаћају ни динар, већ све трошкове сноси младожења.

125 коментара “НЕ ЖЕЛЕ СРПКИЊЕ: Срби плаћају масне паре да би оженили жене из Албаније

  1. Marko Zivanovic каже:

    наше девојке се врло радо удају за пребогате шиптаре и КУРВАте. Кажу једино они имају довољно лове да им пруже луксузни живот као из серије “секс и град“. Зашто се не жене са Рускињама,него баш са шиптаркама није ми јасно никако!

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Шиптарке и рватице не воле лову???! :))

    2. Pravedni Srbin каже:

      Ne žene se šiptarkama nego Albankama a tu ima velike razlike pre svega u vaspitanju ,Albanke se od malih nogu uče da vole i poštuju muškarce a Ruskinje,Ukrainke i slične ne,one samo gledaju finansijsku korist ako mogu da imaju,u tome je razlika…

  2. ЏЕРОНИМО каже:

    A gde je u celoj ovoj priči ljubav?

    Vladika Porfirije drži predavanje u amfiteatru mašinskog fakulteta u BGD-u.
    Tema:“Monaštvo ili brak-cilj je isti“.
    Na kraju jedna devojka pita da li može opstati brak u kome jedan partner voli, a drugi ne voli? „Može može“ odvali vladika i ostade živ.
    Od tada nikada više nisam otišao na njegova predavanja, zato što ne verujem da brak bez ljubavi može trajno opstati.

    U ovom tekstu kaže da su se dvoje „zaljubili na prvi pogled i venčali za tri dana“!
    I ova tvrdnja je po meni – prilično diskutabilna!

    Ljubav na prvi pogled se dešava u pet odsto veza i istraživanja pokazuju da je to više posledica pustih nadanja nego ičeg drugog .Žene koje se odmah zaljube isto tako brzo se i odljube. Muškarci koji se zaljube na prvi pogled ostaju duže zaljubljeni. Zašto? Zato što se muškarci zaljubljuju u ženin izgled.

    Pošto se fizičke karakteristike ne menjaju brzo, on je zadovoljan neko vreme. Žene se, pak, zaljubljuju u svoje mišljenje o muškarcu, do čega je nemoguće doći za pet minuta.

    Kada žena otkrije da on nije toliko pametan, šarmantan, zabavan… kao što izgleda, osećanja i zaljubljenost prilično brzo isparavaju…

    1. Зарја, Зарја каже:

      Брак је једна изузетно тешка и озбиљна институција.
      Ту обоје имају одговорност једно према другоме, а онда она природно расте са доласком деце.
      Свиђање, допадање и заљубљеност није исто што и брачна љубав која мора да зна и да притрпи и да подноси жртву са што мање роптања и да прашта и да разуме и, да из незреле и пуне несигурности фазе пређе у своју зрелост, а то значи да си узрастао у животу и био способан да тешкоће савладаваш и превазилазиш и очуваш животну заједницу са оним у кога си некада био само заљубљен.
      Данашњи човек мисли да му је баш све дозвољено, а када се увери да није, буде касно. Нама је, ево, дозвољено да сами тражимо и бирамо своју другу половину, а наши стари нису имали ту слободу. И, показујемо како користимо ту слободу: неко одговорно, а неко нема ту срећу, а неко нема ту памет…
      Зато је најлепше ако доживиш да стариш заједно са оним ко је други родитељ ваше заједничке деце и њихове деце и њихове деце деце и, када гледаш са дубоким миром на све периоде који су били мање или више бурни и тражиш и налазиш само лепо, а на прошла искушења реагујеш са осмехом или простим одмахивањем руке.
      Није лако данашњим генерацијама у условима када је све и против брака и против родитељства и, баш зато, треба показати храбрости и остварити се и у тој улози мужа и оца, жене и мајке, јер како другачије можеш да постанеш комплетна и потпуна личност?! Да останеш – недоказан?!

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Брак је једна изузетно тешка и озбиљна ситуација… слажем се сестро слатка..:)))

    3. Зарја, Зарја каже:

      Их!

    4. моћни Ђоле Јанговић каже:

      И њих, и њих…

    5. ЏЕРОНИМО каже:

      Углавном си дала добар опис брака, па ево да додам један виц.

      Мушкарци причају и наводе разне дефиниције брак, а један вели:
      „Брак ти је пуно буре гована, а одозго два прста меда. За кратко време поједеш тај мед, а онда цео живот једеш говна“.
      На то се надовезује један деда па ће рећи : „е па ја сам безбели у том случају појео – већ три цистерне!“

    6. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Требао си питати Порфирија може ли и Велики Брат и ришћанско православље… може ли Фарма и светосавље… може ли монах Порфирије пет година седети у РРА и не пробелети једне против неморала, неправде и партијског једноумља на срБским медијима…
      Одговорио би вероватно: „може, може… за пет иљади евради све може..:“

    7. ЏЕРОНИМО каже:

      Pa eno onaj Zoran Marjanović u jeku istrage ( a juče je definitivno pdogignuta i optužnica protiv njega za ubistvo supruge u Borči) , beše jednom ni manje ni više nego pozvan da gostuje u nekom TV rijalitiju,

      A Porfirije? Pa zbog njegove „podobnosti“ i plus što M.Brkić tvrdi da je još i derpe, na njega se računa da nakon „usavršavanja“ u Zagrebu, u dogledno vreme zameni nesrećnog Miroslava, koji je veleizdajnika picoustog nazvao izabranikom Gospoda Boga?

  3. Зарја, Зарја каже:

    Ко тражи, наћи ће.
    Мој отац, скоро од 88 лета, на породичном скупу кратко рече бројним унуцима да би се он у њиховим годинама оженио пет пута! И моја мајка се насмејала и, потврдила.
    Резултате овог њежног ђедовског прекора чекамо. Двојица су се отрезнила и, идемо даље…
    Тако и вама свима овде нека длака смета, к`о ћоравом петлу, рекла бих.
    А пљувачину по Српкињама да прекинете, сместа!
    Оставите нешто и за непријатеље, којих и овде има.
    Срам вас било оних добрих жена у вашим животима, које су вас волеле или воле и брину за толику мушку стоку, а пре свих срам вас било мајки ваших, оне вас сигурно нису тако васпитавале.
    Има још једна за крај: према свецу и тропар!
    Ако сте курвари, нормално је да су вам све жене курве. Осим ваших мајки, наравно!
    И откуда у Србији видите само старлете и фармерке и певаљке, поБогу?!
    Око вас милиони нормалних, а ви очи имате само за изопаченост, ви невини к`о француске собарице!
    Марш, бре, отоле!

  4. издајник над сви издајници каже:

    леле срби ће још мало жену травместити само ако мои министир на лагање и даље остане на власт.

  5. Волим кад Шабан запева каже:

    Не противим се (толико) овом, све за продужење српског рода. И сам имам благу количину бугарске крви (чукунбаба Бугарка, по мајчиној страни), и никада нисам због тога сматрао себе мање Србином. Арноу Гујону ни један једини предак није Србин/ Српкиња, па је он сам више Србин од 90% народа у земљи данас. Исто тако и Њуман Еџике Нвангву, пореклом Нигеријац а по опредељењу и души Србин, који са женом Српкињом и њихово двоје деце слави Светог Луку. На Арчибалда Рајса, Павла Штурма и Тимотија Бајфорда да не подсећам. Бити Србин је пре свега осећај и стање/ ниво духа, а не генетика, или бар више него генетика. Свакако, томе ће морати да допринесе и љубав тих албанских супруга према мужевљевој култури и њихова идентификација са истом.

    1. издајник над сви издајници каже:

      друг шабан ти си шабан.

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Све си лепо, само тог гада Бајфорда избаци, тај је „србовао“ по задатку МИ6… Терај га у мајчину! :)

Коментари су затворени.