Прочитај ми чланак

БЕЛИ ИЛИ ЦРВЕНИ: Ко је покренуо Грађански рат у Русији?

0

После одрицања цара Николаја II од престола у фебруару 1917. године и победе бољшевика која је уследила у октобру исте године Русија је била раскомадана. Милиони људи су изгубили живот и много имовине је уништено у том свеопштем разарању које није имало преседана у историји Русије. Ко је крив за ту трагедију и када је све почело?

1. Лењин и бољшевици?

Многима је очигледно да су криви бољшевици. То је најчешћи став који се среће и у Русији и у иностранству. Један од главних аргумената у образлагању тврдње да су бољшевици били главна покретачка снага Грађанског рата је чувена парола о „претварању империјалистичког рата у грађански рат“.

Вођа бољшевика Владимир Лењин је то заиста говорио у лето 1915. године, две године пре свргавања династије Романов, када је Први светски рат био у пуном јеку. То је био интернационални апел, тј. није био оријентисан само на Русију јер су бољшевици пропагирали светску револуцију, али се испоставило да је „империјалистички“ Први светски рат само у Русији прерастао у грађански рат.

Многи сматрају да је рат почео када су бољшевици растерали Оснивачку скупштину. Тај орган се позиционирао као „господар руских земаља“. О његовом сазивању се много причало после свргавања цара Николаја. Прво заседање Скупштине почело је почетком јануара 1918. године, отприлике два месеца након што су бољшевици узурпирали власт.

На изборима су бољшевици изгубили од умерених социјалиста и зато су силом зауставили рад Скупштине и растерали митинг подршке побивши многе демонстранте. Према различитим изворима било је намање 7, а највише неколико десетина жртава.

Растеривање Оснивачке скупштине било је симболичан корак. Историчар Константин Морозов га је окарактерисао као „иницирање Грађанског рата у Русији“, јер је тим потезом Лењин показао како не жели да узима у обзир ставове својих опонената нити разматра друге варијанте осим репресија. Растеривање присталица Скупштине понекад се тумачи и као почетак злогласног „црвеног терора“ који су вршили бољшевици.

2. Припадници „Белог покрета“?

Други, опет, тврде да за већину грађана Русије уопште није била битна судбина Оснивачке скупштине. Сељаци су чинили преко 80% становништва, а за њих је главно питање било како да добију земљу од спахија и да је задрже у свом власништву. Њих нису много интересовала ”апстрактна” правна питања руске државности. Али то није било главно питање ни за Белу армију, а она је била највећи опонент бољшевика.

„’Бели’ официри су већином били монархисти. С тиме се слажу и њихови савременици и данашњи историчари. Припадници ’белог покрета’ су чак и избегавали термин ’Оснивачка скупштина’“, тврди историчар Алексеј Гусев. Полазећи од таквог става, растеривање онога што нема значаја за огромну већину становништва земље тешко се може третирати као почетак Грађанског рата.

Важна је и чињеница да је покушај војног пуча извршен у августу 1917. године – два месеца пре бољшевичког преврата. Тадашњи командант армије, генерал Корнилов, послао је трупе у Петроград да се супротставе Привременој влади. Пуч, међутим, није успео и Корнилов је ухапшен. Иза решетака је осмислио програм који је затим реализовао када су бољшевици дошли на власт и пустили га из затвора.

Тај програм се састојао у оснивању „Белог покрета“. Његови припадници су били најљући непријатељи бољшевика. Они су се трудили да васпоставе претходно уређење. Корниловљев покрет је применио силу пре бољшевика, тако да неки експерти почетак Грађанског рата доводе у везу са Корниловом и његовим следбеницима средином 1917. године.

3. И једни и други?

Ово је „компромисно“ решење. Алексеј Гусев истиче: „Грађански рат као друштвено-политички конфликт испровоцирале су обе стране“. После свргавања цара, власници земље, представници буржоазије и бирократског државног апарата, као и многи официри, осетили су опасност. Јачање револуционарног расположења међу сељацима, радницима и војницима још више је угрожавало положај људи који су били везани за стару власт. Сукоб између присталица и противника револуције био је неизбежан, сматра историчар.

Обе стране су примењивале сличне насилне методе, и због тога је тешко наћи правог злочинца. „Бели терор“ је из многих аспеката био исто толико лош као и „црвени“ – убијене су десетине хиљада људи. Генерал Корнилов је почетком 1918. године говорио: „Не требају нам заробљеници. Што више буде терора, више ће бити и победа“.

103 коментара “БЕЛИ ИЛИ ЦРВЕНИ: Ко је покренуо Грађански рат у Русији?

  1. Lune каже:

    Hm,hmm…gradjanski rat.cecda izazove Putin,kada,za plavi voz,zakaci,Lenjinov salonski vagon,sa,kojim je,prijehao,po nalogu,i zlatom., Italijanskebgrupe,preraslenu komitet 300,Rimski klub,uz socinjenije,,carskih rusa,srBskih monarhista.vrangelovaca i ljoticevaca..“ sprem tevsevsprem te“ jovo,nanovo po Desimiru Tosicu “ karadjordjevici su semubek,vracali u ( srpskoj) krvi,skinite secsancurca Broza..njegaodavno nema !!

  2. ivan каже:

    „Pata-pata“ situacija,ako cemo da govorimo u stilu crno-belo.Car se pokazao nesposobnim da vlada i sasece Lenjina i pristalice mu u koren.Umesto toga je cinio ustupke istima koje i nisu bile trazene od njega.Cini se da su se i jedni i drugi ulizavali masonima ali su boljsevici bili spremni da daju vise i to je prevagnulo.Doduse niti monarhija nije bas stedela kada je za smesnu sumu poklonila Aljasku amerikenjcima ali pravu istinu nazalost,nikada necemo saznati!!

    1. Lune каже:

      Hm,hmm..krstarica, Aurora,je,sredila svoje “ banske dvore“..eno je,remontovana,izglancana,za razliku od broda Galeb, i Plavog vlaka bez turistickog i bilo kakvog “ reda voznje“, sas, avijoni,Rusije,sas zvezdom,iz vremena Drugog,velikog rata..Crvene armije..a,ne, ocerupane piletine, iz Agroziv monarhije Serbije.

    2. Зарја, Зарја каже:

      Али за правом истином не треба да престане да се трага, јер каква год да је увек је боља од океана лажи у којима би да држе Свет.

  3. урбана герила каже:

    То је питање само за идиоте, заостале комунце и ове наше вечито збуњене, грађанске ,,родољупце“ што стално траже уравниловку између националних и антинационалних снага.

  4. HRVACKI KRALJ KRELE IV каже:

    Mene vise zanima SAD, hoce li rat pokrenuti crnci i latinosi protiv belaca ili ce siromasni svih boja pokrenuti ujedinjeni rat protiv belackog sistema ili ce biti opsta ludnica svi protiv svih?
    Belce-anglisaksonce,germane i jevreje treba unistiti i prekinuti ovo nasilje koje uzrokuju siromasnom, satorskom narodu amerike i Svetu.

    1. Зарја, Зарја каже:

      Видим шта тебе занима, али је тема чланка који сам коментарисала ко је одговоран за покретање грађанског рата у Русији. Тај исти ће бити одговоран и за евентуално покретање грађанског рата за који показујеш, оправдано, веће занимање. Уосталом, кажу да су фема логори тамо одавно спремни, тако да немај бриге, разориће они и своје љубљено чедо, сад, јер им није више потребно.
      За одговором је, убеђена сам, увек лакше трагати код историјских, него актуелних процеса, због временске дистанце и искуства, али, на запрепашћење, од учитељице живота као да нико не жели да учи и извуче било какве поуке. Зато нам се историја понавља у све нељудскијем облику са све софистициранијим техникама за убијање.
      Све почиње од нас и у време нашег постојања је став веома површан и за то се плаћа огромна цена.

  5. Зарја, Зарја каже:

    Поједностављено гледање на тако огромну трагедију једне моћне империје, каква је била тада Русија, увек је мач са две оштрице и не доводи до исправног закључка.
    У размишљању о овом историјском, не догађају, већ догађању које још увек траје, могла бих да закључим да је, пошто су пре тога позавршаване ствари на разним меридијанима и биле под „контролом“ мање или више, у словенском и православном свету, главни циљ је био не укидање једног државног и друштвеног уређења каква је била монархија, јер оне и даље постоје којекуде, углавном на западу, већ елиминисање руског фактора из учешћа у било каквој власти, због огромног потенцијала дубинске и исконске свесности о државотворности Русије и постојања национално свесних Руса.
    Од Руса је отимана непојамним терором цела онолика држава, а прави отимачи су се скривали, јер нису били довољно убеђени у стопостотни успех своје операције. У једном тренутку су у то поверовали, па су Свету и почели да се представљају, прво периферним играчима, па онда идући ка самом средишту зла.
    На примеру нас, Срба, који нам је из личног искуства добро познат, то се, природно, много јасније и сагледава.Иста прича, само мањи залогај, који запире ли запире, као рибља кост у грлу, колико год може и, неретко, преко својих снага.
    Да ли су се бацачи магле и мајстори лажи преиграли, показаће време које живимо и оно које је пред нама.

Коментари су затворени.