Подешавања / Settings

Као и пре сто година, то је конфликт два система: индустријског и берзанског

Хаотично маневрисање условљено je двоструком улогом – председника странке с националним амбицијама и покрајинског функционера који контролише Војводину

Међутим, упоредни подаци о запослености у прва два тромесечја ове године показују да је највише компликација у вези са обновом тржишта било код најјачих економија Европске уније.

Многе ствари код Срба су испретуране, наопачке постављене, наопаке, парадоксалне и апсурдне.

Ако је тероризам највеће претња безбедности, зашто онда рушити земљу, Ирак, у којој тероризам уопште ни не постоји? Постоји данас, дакако, али није постојао пре америчке инвазије и окупације која је трајала од 2003 до 2011.

Био је то типичан одговор великог броја бирача, који изборе своде на алтернативу „за“ или „против“ Додика. Кандидати, било власти, било опозиције, за остале значајне функције у Бањалуци и Сарајеву као да им се не чине важни.

У Русију се више извезе млечних производа, јаја, меда, месних прерађевина, цвећа и биљака него у свих 28 земаља ЕУ заједно.

Нису САД и ЕУ уложиле толики труд у обнову фашизма у Европи од Загреба, преко Приштине па све до Кијева да би им сада све то кварили Руси и Срби.

Можда се неки од нас сећају народне приповетке коју смо читали у основној школи о неком турском аги који је дуго путовао, и уморан легао потрбушке под неко дрво да одрема. Наједном преко тура му претрчи миш. Ага извуче кубуру и убије миша. Питају га: „Побогу, аго, што арчиш џебану на обичног миша“? „Е па данас миш, сутра ће мачка, прекосутра псето, па ће коњи, па ће људи почет пролазити, па ће војске… А ја једном кубуром војску побити не могу“.

​​ Зли покушај претварања Србије у љуштуру без облика и смисла у којој потом и неће бити тако тешко не бити Србин већ неки Србијанац, становник југоистока Европе, Западног Балкана, виртуелни грађанин ЕУ и преживели члан повлашћене милијарде ГМО становника планете или нешто томе слично се показало као врло сложен и тежак пројекат без обзира на низ болних удараца и дубоких рана које су задаване Србији од стране мондијалистичког инжењеринга у последњих двадесетпет година.

Још одавно су се могла чути упозорења да су санкције које је Запад наметнуо Србији крајем прошлог века у суштини представљале практичну вежбу за мере које ће се у перспективи применити према Русији, а ових дана је стигла и потврда њихове утемељености у виду изјаве Дмитрија Рогозина, који је констатовао да „Запад поступа исто онако, као на Балкану пре двадесет година“.

Прича о Јужном току, Америци, Русији, Србији и Европи врло је поучна а кроз њу се можда могу гледати и наше, српско-евро-атлантске интеграције. Политика лепо упакованих фраза и бесмислених формулација иза којих се крију огољени интереси. Неко ће рећи какве везе имају шкриљци, цеви, канали и цеви са нашом европском будућношћу.

Реформе из 1980-их које су Роналд Реган и Маргарет Тачер објаснили као стимулаторе раста из којих ће сви имати користи пратило је успоравање раста и повећавање глобалне нестабилности, а оно што је раст донео користило је углавном онима на врху тј. богатима.

Зато је било неопходно, сепаратистичким Статутом АП Војводине, увести институције Владе и премијера Војводине, зато смо морали да добијемо Војвођанску академију наука и уметности, Радио-телевизију Војводине, војвођанску заставу и многе друге елементе новог војвођанског националног идентитета.

Друштво са подељеном елитом, при чему се део елите толико отуђио од сопственог друштва да често ради и против његових интереса, не може брзо да изађе из кризе. Потребан је нарочити напор оног дела елите који је остао лојалан своме друштву да се формулише излазна стратегија и за њу мобилише народ.

Шта ће Еф-Би-Ај у Србији? Званично, да помогне у реформама система безбедности и правосуђа. Да ли стварно власт мисли да неко верује у то образложење?