Подешавања / Settings

Американци нису задовољни својим лидерима, али земља није на ивици револуције у стилу Арапског пролећа

„Баук кружи Балканом, баук путинизације“ вероватни је мото аd hock „демократске“ одлуке градске владе Београда, како би се умилили „каубојском надзорнику“ на брдовитом Балкану.

Ко гради будућност на рушењу цркава, не може да очекује ништа добро. Реч је о наставку вишегодишњих притисака екстремиста којима је манастир и оно што он представља трн у оку

Посету руског председника Владимира Путина аналитичари сматрају корисном, нарочито због потписаних споразума.

Шта је заједничко већини конфликата и спољнополитичких догађаја у модерном свету? Без обзира да ли говоримо о рату у Украјини, Сирији, Ираку, преврату у Египту, савезима Латинске Америке, ресурсима на Арктику или обележавању ослобођења Београда од нациста – сви битнији мањи и већи догађаји у домену спољне политике могу се гледати кроз призму односа, тј . сукоба, између Вашингтона и Москве.

Коначно- реакције, сумње, па и повремено нервоза којом су западни политички фактори пратили ову посету, показује да је, без обзира на релативно кратку посету председника Путина, ово био један значајан сусрет који обећава да се односи, сарадња између Русије и Србије подигне на још виши ниво.

Младен Иванић, лидер Партије демократског прогреса, велико је изненађење избора за српског члана Председништва БиХ. На тим изборима он је, према досад пребројаним гласовима, освојио 285.105 гласова или 1.939 гласова више од премијерке Републике Српске Жељке Цвијановић.

Србији се пружају могућности свеобухватног и потпуног обнављања руско-српског партнерства и сарадње.

То није први пут да руски председник у неком страном медију критикује америчко уверење у сопствену изузетност – учинио је то пре годину дана у „Њујорк тајмсу” – али никада пре „убеђеност у властиту изузетност“ није ставио у исту раван са злочиначком идеологијом која је срушена пре седамдесет година.

После пуних двадесет година, младићи чеченске националности поново ће служити у руској федералној армији. Већ овог месеца, на одслужење редовног војног рока биће позвано 500 чеченских младића. Они ће униформу обући у првој декади децембра. То је од федералних војних власти затражио председник Чеченије Рамзан Кадиров, а коначну сагласност дао је министар одбране Сергеј Шојгу.

Немогуће је иза нешто мало преосталих тенкова и Путинове посете сакрити чињеницу да проевропска Србија, несамостална, полатиничена, израубована и територијално саката, споља неодољиво подсећа на себе из доба окупација у светским ратовима.

Ову особину, то јест склоност да га пречесто и олако „преводе жедног преко воде”, при чему никада није до краја јасно да ли он то свесно допушта или само не уме и не може да спречи, Коштуница је задржао до самог краја своје политичке каријере.

Према речима амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина, о манифестацијама које се припремају може се говорити неколико сати. Зато је он одмах прешао на набројавање догађаја поводом јубиларног датума, означивши важност њиховог одржавања у условима који данас владају у Србији:

Синоћне нереде на Стадиону Партизана, због којих је утакмица Србија-Албанија прекинута у 42. минуту, није изазвала увредљива застава „Велике Албаније“ окачена на даљински навођеног летећег уљеза. Ма колико српска јавност кривила дрон до бесвести, то напросто није тачно, што се види обичним прегледањем снимка целог догађаја.

Скорашњи амерички преговори о коришћењу војних објеката у Турској и Саудијској Арабији за тренирање „умерених“ опозиционих снага су још један дезинформација

Другим речима – може ли бити да се у домаћи евро(атлантски) камп увукла зебња да би исувише директна критика одржавања војне параде у присуству ВВП једноставно била и превише непопуларна ствар, чак и за оне који пословично презиру српско јавно мњење или га, још радије, спинују сваком лепом приликом?