Подешавања / Settings

Он јест на функцију председника дошао „династијски“, то уопште није спорно. Но, крајње је упитно да ли он самим доласком постаје и „диктатор“.

Српска интелигенција, не бојим се оштрих речи, издала је свој народ. Имам у виду пре свега стваралачку и прозападну интелигенцију, престоничку интелигенцију, јер се некако уз њу аутоматски везује и феномен „српске интелигенције”. Због социјалних функција које је испуњавала у друштву, због тога што је служила народу у најтежим време

Како испричати ову смешну причу а не понављати Домановића, Нушића, Кафку или Орвела? Најбоље по реду, народски. Ко онај Ваљевац из Времена…

Јавни савет руководствима најјачих патриотских снага Дверима, Демократској странци Србије, Српској радикалној странци и свим интелектуалцима попут Косте Чавошког, Василија Крестића и других је да се у наредних неколико месеци обједине и да заједно наступе на предстојећим покрајинским изборима.

Предлагао сам им да се направи конфедерација између Србије и Космета и да та конфедерација буде под окриљем ЕУ.

Али прилагођавање датума централне прославе, а поготово евентуалне војне параде његовом распореду, непотребно је, јадно, неукусно и недостојанствено.

Ако је и Путин признао да постоје покушаји „обојене револуције“ у Русији, како онда да Република Српска не страхује од тога

Док поједини представници владајуће елите у Србији у зноју лица «проверавају» околности потписаног енергетског споразума са Русијом из 2008. године, њихови прагматичнији суседи у региону централне и југоисточне Европе не обраћају пажњу на прошлост, него на будућност.

Јутрос је стигла вест да је гранатирана и разорена школа у Доњецку и да је убијено десеторо деце, ђака. Пре тога, да је у Доњецку пронађена масовна гробница у којој је покопано 400 цивила, међу којима има и оних са „in vivo“ извађеним органима. Јопш пре тога, да је у Доњецком синдикалном дому убијено и живо спаљено преко 40 цивила. Још раније, да је оборен малезијски путнички авион и да нико од 300 путника није преживео.

Изгледа да је Европа на ногама због војне параде у Београду и доласка Владимира Владимировича Путина у Србију. Није одолео ни британски новинар Тим Џуда, стални гост разноразних европских и балканских форума о безбедности.

Да ли читалац има утисак да су се медији у Србији за непуне три године променили на скали од „никад слободнији” до „ово никад није било”?

Све до тада подразумевале су се невидљиве границе за Србију, које су се пружале до сваког места у коме има и једног Србина.

Ради ли се о победи толеранције и разума, или сукобу цивилизација и силовању Србије? Београд је у недељу 28.09. изгледао као Белфаст, и то на лош дан.

Они ће у једном ентитету бити дочекани као ударна снага рушења, а у другом као претња одбрани међуентитетских граница

„Парада поноса“ јесте „прекретница у савременој историји демократске Србије“. Јер демократије више неће бити

А у наше време, ко греши, не осећа кривицу. Поштовања и уважења према другима такође нема код њих. Све су изједначили са земљом. Ако човек не живи на световни начин, онда грешници од њега праве предмет подсмеха.