Подешавања / Settings

Волели смо Америку. Јасно се сећам да смо волели Америку. Када смо одрастали, раних 90-тих, већина мојих пријатеља није имала сумње како да се односимо према западној цивилизацији. Добро. Зар је могло другачије?

Исти дрипац који је организовао чамац „испод 16“ за малолетнике на геј флотили у Амстердаму, укључујући и децу од 11 година. Мајка једног од дечака је, према холандским изворима,[4] јавно ван Далена оптужила за покушај сексуалног злостављања њеног детета.

Политичко незнање (при томе не само обичних) Американаца поражава. Судећи по резултатима испитивања, 63 процента Американаца у узрасту од 18 до 24 године није у стању да нађе на карти Ирак, 88 процената – Авганистан, а 70 процената – Северну Кореју, иако о тим земљама давно трубе СМИ.

Иако су и домаће, и иностране сондаже бирачког расположења све од почетка године давале предност странкама и политичарима на власти, у обе конкурентске коалиције процењује се да су председник и премијерка Српске из Москве донели одлучујуће поене.

Западни Балкан представља политички појам који јасно даје на знање народима Балкана да иако географски припадају Европи и даље се налазе на њеним цивилизацијским границама.

Србија је протекле недеље почела све више да подсећа на Дивљи запад, а средства јавног информисања су неочекивано забележила промоцију „новог шерифа у граду.“ За све се побринуо свршени историчар са Универзитета Пенсилванија – у Србији познатији као амбасадор Сједињених држава – Мајкл Кирби. Давно је Кирби дипломирао историју, али је зато у Немачкој током деведесетих година прошлог века, радећи конзуларне послове за подручје земаља бившег СССР-а добро изучио антируску пропаганду. И ево резултата.

Украјинско-руски конфликти у вези са транспортом гаса настали су одавно. Али ако су до скора договори између Кијева и Москве постизани дуго пре него што би се појавила претња да ће у испоруци гаса Европи доћи до колапса, сада је већ дошло до правог ризика да Европски контигент може остати без грејања.

Управо почетком 90-их година појавиле су се специјалне фирме које су за новац припремале информације. Да подсетимо да су Хрватска, Босна и Херцеговина ангажовали компанију Ruder Finns Global Affairs и платили јој да слика грађанског рата у Југославији буде „модификована“.

У исто време Петер Хандке је поново на стубу срама, а његово име на Западу и даље није у моди.

Неизбежни Расим Љајић. Већ годинама тихи бичевалац српског националног бића, неумољиви потписник хашких изручења и чувар пето-октобарске Србије на коленима, добио је свој нови, стратешки анти-српски задатак – прогон српских добровољаца који су се борили за православну Новорусију.

Америчке снаге данас су почеле са ваздушним и ракетним нападима на упоришта ИДИЛ-а и још неких група на територију Сирије. Тим потезом комплексна ситуација на Блиском истоку постаје још и комплекснија те води у додатне ескалације које ће чак и кључни актери тешко моћи похватати.

Српска православна црква и ове године је против и осуђује одржавање Параде срама (поноса), коју види као беспризорни скуп наметнут Србији и Београду, и поручује да њени учесници имају право да парадирају, али само о свом и трошку својих налогодаваца.

Глобални свет се прави управо тако.Београд је постао сувише интернационалан, немате нигде натписа на ћирилици у граду

Недавне претпоставке о томе да Косово намерава увести санкције Русији убрзо су се потврдиле у реалности, с обзиром да је „влада“ Хашима Тачија заиста донела такву одлуку по угледу на своје западне покровитеље. Штавише, ако се има у виду да Вашингтон и Брисел здушно подржавају албански фактор на Балкану у такорећи свим његовим потезима, онда би лако могло да се деси и да управо проглашена „Република Илирида“ у Македонији добије своју државолику форму, а потом да и она у знак захвалности Западу уведе санкције Русији.

Америка је започела нову еру у међународним односима – еру која силу права замењује правом силе

Наизглед безазлени протест радника пропалих тузланских фабрика, тако карактеристичан за постсоцијалистичке економије у транзицији, пре неколико месеци претворио се у општи хаос и анархију на улицама Тузле. Из овог некада индустријског центра насилни протести су се ширили градовима Федерације БиХ, све до кулминације у дану када су гореле зграде кантоналних влада у Сарајеву, Тузли, Зеници, Мостару, и државне институције многим мањим местима.