Подешавања / Settings

Из четвртог покушаја, чланице ЕУ су донеле одлуку о трећем пакету проширених санкција против Русије. Очигледно, притисци САД, атлантистичког лобија и заинтересованих финансијских центара да се направи што је могуће већа и озбиљнија конфронтација између Брисела и Москве су огромни.

Данашња политичка сцена Србије мене лично неодољиво подсећа на рингишпил. Они који су шездесетих и седамдесетих година прошлог века одрастали у селима и паланкама СФРЈ, засигурно добро памте долазак рингишпила у њихово место. За многе је то био и једини културни догађај. Кроз топле августовске вечери, ветар је са периферије доносио добру рок музику, најчешће ону која се могла слушати ноћу око 11 сати на радио Луксембургу.

Нисам мислио да пишем текст на тему Србија и права мањина које живе у овој држави, која још увек не зна где се простиру њене границе, чије је Косово, којим се језиком говори, писмом пише, шта је важније чирилица или латиница, у којој је инцидент ,,акцидент„, у којој се у новинама и телевизијама може прочитати и чути, када се за одборника говори да је ,,већник„

Садашњи сукоб, најблаже речено отуђење званичне Москве и званичног Кијева, временски и садржајно надилази све санкције ЕУ и САД.

Америчка стратегија је често непредвидљива, зато многи и упадну у замку веровања да се налазе „на сигурном“. Непредвидљива је до те мере да понекад изгледа како САД поткопава и властите амбиције како би се створиле нове зоне конфликта и хаоса, као да су конфликт и хаос једноставно нужни, потребни и позитивни аспекти целокупне егзистенције Блиског истока.

Нико тезу о косовској уникатности није заступао с више ентузијазма и домишљатости од Вашингтона и Брисела. А онда је прекрајање граница сасвим ненадано стигло и на врата Даунинг стрита 10.

Значајан елемент самоутемељења хрватске, македонске и црногорске нације, као и покушаја формирања унитарне босанске државе, било је разграничавање сопственог идентитета од Срба, који су свима њима послужили као митолошки „други“, конститутивни непријатељ у чијем поразу једино може да се уздигне нова и млада нација.

Одавно се тврди да српски грб — крст са четири огњила – има везу са „лабарумом“, чувеном заставом цара Константина (в. мишљења Ритера-Витезовића, Жефаровића, прот. Јанка Михајловића, Станоја Станојевића).

Прво, да су у праву били сви који су указивали да је Немачкој препуштено уређивање политичке конфигурације на Балкану, и да је Балкан, још од пада Берлинског зида, приоритет интересовања уједињене Немачке.

Многи људи дају хиљаде евра на анализе које не дају ништа друго осим привида да ће им дете једног дана бити као сва друга. Присуствовао сам састанку родитеља када је држава једном смањила давања за тај институт.

Прећутани и протерани руски научник и српски родољуб, др Александар Соловјев, објашњава непознату историју српског двоглавог орла.

Упркос непрестаним уверавањима како се у том погледу ствари мењају и поправљају, Србија се већ годинама налази у улози дежурног кривца и регионалног негативца, навиклог да по њему рутински пљуште ударци, а да он не само да не може да реагује и узврати, него чак не стиже ни да региструје одакле све шамари стижу.

Ако приближавање Бриселу значи да држава више није неутрална, како то тврди немачки амбасадор, произилази да власт у Београду наставком европског пута крши резолуцију Народне скупштине и обмањује грађане.

Око 250 ученика, од првог до четвртог разреда, у двадесетак основних школа у Суботици и Сомбору, који наставу уче на буњевачком језику, добили су на поклон граматику и читанку на матерњем језику. Поклон Томислава Николића, председника Србије, у основној школи „Соња Маринковић”, у Суботици, ученицима је уручила председникова саветница Јасмина Митровић-Марић.

Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци.

Мистици свуда виде тајне, па и најпростије јеванђелске повести претварају у алегорије узвишених идеја, какве сами конструишу. Слово за њих није ништа и буквални смисао за њих није истински смисао, зато што је једноставам, а они би хтели да мудрују.