Подешавања / Settings

Разлике међу народима могу бити радикалне. На пример, у ивриту текст почиње одоздо с десна и завршава се с лева на горе. То јест, док некакав познавалац ћириличног писма тек почиње, Јудејац на том месту завршава мисао. Истина, може бити и другачије. Све зависи од тога ко ће први почети. Може вам изгледати да се ја бавим којекаквим којештаријама, али у ствари није тако. Како показује светска статистика, међу људима који умеју да читају с десна на лево и одоздо на горе, проценат богатих је неупоредиво већи него код оних који почињу одозго и с лева. Могло би се рећи да тамо сиромашних и нема.

И, опет, хиљадити пут, у наше име, без питања и одобрења, посрао се свима нама по главама, опраштајући неопростиво, лежући под неоосманлије као да је Србија харем, а не држава.

У данашњој Србији, како за министарско, тако и за свако друго високо политичко и управљачко место, потребно је да си иста таква личност – опскурна, пропала и неуспешна у свему или, другим речима, да си исто тако нико и ништа!

Питање од милион долара је може ли Србија да спречи дестабилизацију региона и могући ратни сукоб

А шта све има, па постоји званичан списак вишкова наоружања, муниције и војне опреме за сва складишта у БиХ, па и за она у Бихаћу. Документ, који Ђуру тако занима, говори о стању у касарни и складишту на дан 14. 10. 2014. године. Складишта у Бихаћу су под редним бројем један. Још само да наведем и извор документа.

Сеоба народа, коју многи западни медији називају најгором после Другог светског рата, проблем је за који не постоји решење.

Почетком 90-их Хрватска је имала тек неколико оперативних ловачких ваздухоплова да би сада премашивала Србију у сваком смислу – закључује портал „Танго Сикс“.

Од тада до данас, Лондон није пропустио ниједну прилику да у процесу „решавања албанског питања“ дела против Србије. Ниједну.

Ни у Израелу Грабар Китаровићева није пропустила да нагласи како је „велик дио хрватског народа био дио антифашистичког покрета, те да је садашња Република Хрватска утемељена на антифашизму и на домовинском рату“. И да се нешто слично (холокаусту) догодило у Вуковару и Сребреници говори да мир не смемо узети здраво за готово.

Британски покушај изгласавања Резолуције о Сребреници, која је имала за циљ да Србе историјски жигоше као геноцидан народ, са свим последицама које из тога проистичу, захваљујући Русији није славно завршио, али је свакако донео одређене последице и поуке, не само у политичком смислу. Једна од њих, која се очигледно Британцима не допада, јесте одговарајуће отражњење у српској јавности везано за континуитет антисрпског деловања британске Круне кроз историју.

Некада је хит била песма Здравка Чолића „Април у Београду“. Овог лета, хит је нова сапуница под називом „Бакир у Београду“.

– Иако сам сто одсто Норвежанин и волим своју земљу, Србија ми је као други дом. То осећање никада неће нестати.

Дана 12. јула, самит лидера еврозоне издиктирао је своје услове предаје грчком премијеру Алексису Ципрасу, који их је, престрављен алтернативама, све прихватио. Један од тих услова тицао се распореда преостале грчке имовине у државном власништву.

Долазак трочланог државног врха Босне и Херцеговине у Београд је најнеобичнија државничка посета у новијој политичкој историји, ионако препуној ретких необичности. Уз пренаглашен лични карактер доласка гостију и домаћина, утисак је да је пре свега реч о политичком маркетингу замагљеног циља, а цели догађај буди и страховања да би нове егизибиције тек могле да дођу. Све личи на приватну комшијску забаву о државном трошку и са јавним последицама.

Истина „другосрбијанства“, које већ две деценије ратује против Србства у свакој његовој пројави (од православне вере до љубави према Русији) једноставна је – то је титоизам помешан са НАТОфилијом. Срби су за „другосрбијанце“ примитивци који се никад нису ослободили своје, што би Хрвати рекли, „бизантске“ заосталости, и које само пут у ЕУ-НАТО Империју може те заосталости ослободити, што је Тито покушао, али није до краја успео.

Још увек не треба отписивати Николу Груевског, али је његова позиција као до скора неспорног лидера Македоније већ начета. После посете Викторије Нуланд Скопљу, Груевски је морао да попусти и пристане на скоро све оно што је у разговорима са Јоханесом Ханом упорно одбијао. Изборе на пролеће 2016. године тако ће организовати нова влада, па ВМРО неће моћи да користи државне ресурсе за предизборну кампању, на начин, како је то чинио до сада. То Груевском смањује шансе да на изборима победи, мада је према досадашњим истраживањима јавног мњења и даље имао убедљиву предност у македонском бирачком телу.