Подешавања / Settings

Пре само десатак дана из Подгорице је стигла слободарска порука. „Роштиљање НАТО заставе“. Охрабрујућа вест да су припадници Партије Рада на Тргу Републике извели пропагандну акцију која је имала за циљ да подстакне отпор према намери да се Црна Гора укључи у НАТО пакт. Шта су радили? Запалили НАТО заставу усред главног града Црне Горе.

Наслов овог текста био је (пре)чест натпис на српским кућама после пада Републике Српске Крајине у војној акцији „Олуја“, хрватских бојовника потпомогнутих америчким генералима, уз намигивање тадашњег званичног Београда и жмурење широм отворених очију (да, могуће је; најмање 250.000 душа ће вам то потврдити) западног дела међународне заједнице.

Према потреби и ситуацији, мало је Милошевић, а мало Ђинђић. Према унутра, за домаћу јавност и, нарочито, за сопствено бирачко тело, он је Милошевић, тврд, одлучан, онај који се сагињати неће и који је спреман да свакоме, од Путина до Американаца, скреше све у лице, па куд пукло да пукло.

Проблем је што се лабораторија за утврђивање дуговечности српских вождова не налази у Србији. Отуда је и теза о невидљивости опозиције тек опсена.

Уз 5 милиона фунти стерлинга, које су већ додељене, они су додали још 3 милиона. Говорећи отворено, по савременим мерилима то баш и нису неке паре, али је главно да Србија чује колико је Дејвид Камерон „великодушан“.

И што то значи, укинути потпуно повијест једног народа, јер Срби су народ у Хрватској, увијек су и били, а не народност или мањина или ентитет… ето, разљутио сам се јер ме та свакољетна хајка на Шербеџију повукла и до овог развоја догађаја који показује своје злоћудне контуре. И јал ће пријећи у физичку силу…

Не постоји човек који се није сажалио над сликама избеглица које месецима долазе у Србију бежећи од ратних пожара које су изазвали САД/НАТО/ЕУ на Блиском Истоку и у северној Африци. Они покушавају да досегну Запад у нади да ће тамо својим породицама обезбедити бољи живот.

Хоће ли јој се БиХ моћи одупријети или ће се БиХ у судару с том групом распасти?

Поред тога, Зајечацима се не дозвољава да у ограђени простор унесу своју воду – ајд што не дају да се уноси пиво и жестина – али обична вода? Зар није могла да се обезбеди привремена чесма, макар да по овој врућини може да се умије и освежи онај ко у гужви од врућине осети мучнину?

Оне исте жене које су га пре непуних десет година дочекивале са љубављу и захвалношћу сада су га пљувале као најгору фукару и најцрњег издајника.

Републику Српску Крајину истински нико није бранио, а они што су је водили нису били дорасли ни до месне заједнице.

У свом чувеном есеју ”Политика и енглески језик”, Џорџ Орвел говори о суптилним духовним и интелектуалним струјањима између језика и свијести, и каже: ”Као што мисли могу покварити језик, тако и језик зна покварити мисли”. Посебно је, примјећује Орвел, снажна и темпераментна веза између језика политике и друштвене стварности.

Јавно је упитао мађарски премијер Виктор Орбан, током предавања на румунском универзитету Балвањош:

Занимљиво је да власт не даје пет пара на еколошке проблеме, иако се они свих нас непосредно тичу, за разлику од разних страначких и афера појединих политичара!

Два политичко-дипломатска догађаја који су се догодили исти дан на први поглед можда се не доимају повезанима, али су јако повезани и потврда су тога у каквом свијету живимо.

Кључна карика корупције су политичари, а не бизнисмени. И баш зато је борба против корупције у Србији до сада увек била само маркетиншка кампања.